Амерички председник Доналд Трамп поручио је да би војни буџет Сједињених Држава требало да достигне невероватних 1,5 милијарди долара до 2027. године, готово дупло више од 901 милијарде колико је Конгрес одобрио за текућу 2026. годину.
Трампове изјаве довеле су до скока вредности деоница америчких произвођача наоружања, али и скептицизма међу стручњацима, који сумњају у изводљивост замисли шефа Беле куће. Амерички војни буџет већ сада покрива више од трећине укупне потрошње на одбрану у свету, и готово је три пута већи од другопласиране Кине.
Комитет за одговорни савезни буџет, нестраначко тело, проценио је да би предлог коштао пет милијарди долара до 2035. године, док би амерички дуг порастао 5,8 милијарди долара. Амерички јавни дуг премашује 38 милијарди долара, односно 124 одсто америчког БДП-а.
У исто време, Трамп је критиковао америчку војну индустрију, истичући да "не производе наоружање довољно брзо" и запретио да ће блокирати способност тих компанија да исплаћују дивиденде и поново купују деонице док се проблеми у производњи не реше.
Вишемесечни сукоб између америчког председника и председника ФЕД-а Џерома Пауела такође се нашао у центру пажње током недеље. Амерички тужиоци покренули истрагу против Пауела због наводних злоупотреба током реновирања зграде ФЕД-а, чија је цена процењена на више од 2,5 милијарде долара.
Пауел је оштро одбацио оптужбе и осудио "акције без преседана" америчког Министарства правде, истичући да је реч о покушајима државних институција да ограниче независност ФЕД-а.
Доналд Трамп је у више наврата критиковао Пауела, чији мандат истиче у јулу, због његовог одбијања да смањи каматне стопе. Амерички председник је председника ФЕД-а у јулу прошле године назвао "тврдоглавом мулом", додајући да би "волео да он поднесе оставку".
О војном новцу, вечним ратовима и једном финансијском систему који грешке назива политиком стабилности за "Дан увече" говоре политички економиста Михаило Савић и др Стеван Гајић из Институт за европске студије.
Трамп није први председник САД који критикује војно-индустријски комплекс зато што не производи довољно брзо оружје, али он то чини на потпуно другачији начин, указује Гајић.
"Двајт Ајзенхауер је упозорио на опасност да се војно-индустријски комплекс претвори у животињу која води сопствени живот и има сопствене интересе. То се и догодило. Они лобирају људе у систему како би добили ратове, производили... Али мени, ово сада, личи на једну другу ствар. Американци су и раније прибегавали некој врсти национализације оружане индустрије, када треба да се припреме за велики рат. Рецимо, компанија која је у Другом светском рату измислила џипове је била мала и она је конфискована, а патент је дат другим компанијама да и оне производе џипове због потребе масовности производње. Овај систем са огромним новцем за улагање, где сви произвођачи покушавају да узму што више кајмака од државе се показао неефикасан", каже Гајић и додаје да је сукоб у Украјини открио Америци да они немају довољно масовну производњу оружја.
Саговорник телевизије РТ Балкан овај буџет описује истим речима којима је то учинио новинар Такер Карлсон - ово је ратни буџет и указује да Трамп војно-индустријском комплексу жели да одузме део моћи како би производња била ефикаснија и масовнија.
Савић истиче да трезор може да створи 1,5 милијарди, колико је Трамп најавио за војни буџет следеће године, и да саму себе исплати, али наглашава да је важно видети како се цео тај процес одвија и које су његове последице.
"Трамп је критиковао војно-индустријски комплекс, сачекао да цена падне и након тога објавио да ће тражити 1,5 милијарди долара за следећу годину. Видели смо, пратећи његове објаве на друштвеним мрежама, да својим твитовима покушава да утиче на берзу акција. Наравно, не можемо да оптужимо Трампа да директно учествује у малверзацији тржишта како би направио неки динар, али знамо да је пар пута неко врло близу његове администрације имао бенефите од таквог инсајдер трејдинга. На пример, то што је неки дигитални новчаник повезан са Стивеном Виткофом био повезан и са тачном претпоставком када ће Николас Мадуро пасти", рекао је Савић и додао да га не би чудило да Трамп своју политичку моћ користи како би манипулисао тржиштем.
Ипак, саговорник телевизије РТ Балкан става је да Трамп заправо не жели да запрети војној индустрији и као аргумент наводи историју односа које имају амерички председници и војно-индустријски комплекс.
"Ту је пет главних фирми које кроз лобирање улажу сваке године минимум 100 милиона долара. Говоримо о око хиљаду лобиста који су на битним позицијама у Конгресу и Белој кући, а знамо да је половина буџета Пентагона директно повезана са трошковима ових пет фирми. Значи, када од свих трошкова које Пентагон, који треба да одржава највећу империјалну војску икада, половина иде директно овим корпорацијама. Треба имати на уму и да огроман број оних који раде у Пентагону се касније запошљава у овим фирмама, а конгресмени касније постају лобисти баш ових фирми", истиче Савић.
Саговорник "Дана увече" наглашава да је реч о огромној количини новца без које не може ниједан амерички председник, јер га користи добрим делом и за своју кампању. Тако Савић наводи процену да је Трамп добио директно између 20 и 40 милиона долара за своју кампању.
Др Стеван Гајић подсећа да су Американци на 33 стране објавили своју безбедносну стратегију и да је основна ствар хемисферна одбрана - да читав амерички континент виде као своје двориште.