Америчке муке: Зашто војна индустрија у САД каска за руском и кинеском? | Дан увече

Док амерички председник Доналд Трамп наставља да инсистира на томе да је контрола над Гренландом неопходна за националну безбедност Сједињених Држава, али и да би војни буџет у Вашингтону требало да порасте на невероватних 1,5 билиона долара од 2027. године, америчка војна индустрија наставља да посустаје.

Годину дана Трампа: Шта је нови (стари) председник САД донео свету | Дан увече

Некадашњи "драгуљ у круни" америчке индустрије и симбол моћи из периода Хладног рата, већ годинама се налази у фази опадања, пише утицајни портал "Блумберг".

Иако САД и даље производе неке од најнапреднијих оружаних система, америчка наменска индустрија из године у годину заостаје за својим такмацима у Кини и Русији у све више области.

Митар Ковач, генерал у пензији и народни посланик, истакао је да су САД сматрале да ће дуго времена бити у предности што се тиче наоружања, у чему су се грдно превариле.

"То се, на њихову жалост, десило много раније него што су они предвиђали. Појавила се Руска Федерација са сетом оружја које Америка нема, а онда и Кина, која прати и поседује многе борбене системе који у САД не постоје у довољној мери", рекао је Ковач у емисији "Дан увече".

Како је навео, Америка је задржала велике војне капацитете, и даље доминира у авијацији и бродоградњи, али је Русија знањем и способношћу својих научника отишла далеко у ракетној техници.

"У многим технологијама које су потребне да се развију да би се направио неки такав сложени систем који ми упрошћено називамо хиперсоничним ракетама, који компромитује америчке ПВО системе, па и сам 'патриот'. У значајној мери ови системи компромитују носач авиона, као понос њихове војске, а посебно ратне морнарице", додао је Ковач.

С друге стране, Кина убрзано развија сопствене хиперсоничне ракете, које су вишеструко јефтиније од оних које производе конкуренти.

Процењује се да једна кинеска ракета кошта свега 100.000 долара – односно и до четрдесет пута мање од ракета за амерички ПВО систем "патриот".

"Кина има неколико генерација ракета, ознака је ДФ, најновија ознака је 27, а имају и 26, 19 и још неколико", открио је Милорад Денда, новинар и дугогодишњи дописник из Кине.

"Оружје је намењено за одбрану кинеског приморског или поморског дела. То оружје беспредметним чини америчке носаче авиона, који су понос америчке силе и моћи на мору. Ставља њихове стратеге, војне аналитичарe и планере пред готово немогућ задатак – како одбранити америчке носаче авиона од тог оружја које Кинези имају. Руси имају можда и напреднију ту врсту оружја", додао је Денда.

Саговорници су се сложили да су САД морале да прихвате болну истину да нису једина велика сила, а да су и Русија и Кина у многим оружаним системима далеко испред.

Наводе да, иако је Пентагон објавио да ће војни буџет до 2027. године износити 1,5 билиона долара, никаквим новцем се не може променити заостали стратешки концепт, нити надоместити недовољно развијене технологије које, према неким проценама, за највећим конкурентима касне и више од 10 година.

Шта спрема Трамп: Војни буџет за историју и напад на ФЕД| Дан увече

"Није Америка због Трампа и његове визије променила стратегију националне безбедности и формалан однос према Кини и Русији. Зато што их можда Трамп воли више него што их воли Бајден. Трамп је само реалистичнији и има бољу процену са својим планерима и аналитичарима", сматра генерал у пензији.

Због тога је промена односа према Русији и Кини, потврђена у националној безбедносној стратегији из прошле године, дошла као логичан потез.

"Они су му предочили да, што се тиче сукоба у Украјини, уколико се буду на исти начин понашали и предводили Европу, могу завршити са озбиљним безбедносним последицама по саму Америку. То значи да нема војне победе над Руском Федерацијом, нема војне победе над Кином, може се ући у конфликт за који нико не може знати крајњи исход. Трамп је препознао да му то не треба", подвукао је Ковач.

Денда је додао да је Кина, захваљујући великом заокрету у војној доктрини и развоју хиперсоничног оружја, из дефанзивне прешла у офанзивну позицију и да сада може погодити било коју мету удаљену и више од 5.000 километара од своје територије.

Као еклатантан пример тренутног односа снага, Денда је подсетио на виртуелну војну вежбу америчких снага.

"Пентагон је имао симулирано вођење рата против Кине на Пацифику. У свим симулацијама испало је да Кина побеђује у том рату. Американци сами тврде да би, у свакој симулацији испадало да понос америчке морнарице, носач авиона 'Џералд Форд', био потопљен за неколико минута. То је страшно сазнање", закључио је Денда.