Свет
Нуклеарни суверенитет: Има ли у новом свету слободе без нуклеарки? | Дан увече
Председник Руске Федерације Владимир Путин је у септембру прошле године рекао да ће се Москва придржавати споразума Нови СТАРТ и годину дана након његовог истека, са америчке стране још нема назнака конструктивног става по овом питању
Тема нуклеарног оружја поново је актуелизована ових дана. Нови СТАРТ, споразум који је перципиран као гарант о неширењу нуклеарног наоружања између Русије и Сједињених Држава, две силе које у свом поседу имају више од 90 одсто нуклеарних бојевих глава у свету, истиче 6. фебруара.
Док је председник Руске Федерације Владимир Путин још у септембру прошле године рекао да ће се Москва придржавати споразума и годину дана након његовог истека, са америчке стране још нема назнака конструктивног става по овом питању.
Председник Сједињених Држава Доналд Трамп је, у интервјуу за "Њујорк тајмс" објављеном убрзо након киднаповања председника Венецуеле Николаса Мадура почетком јануара, дао кратак и недефинисан одговор на питање Новог СТАРТА.
"Ако истекне, истекао је", биле су речи Доналда Трампа, који је затим додао да ће доћи до бољег споразума и да би у њега требало да буде укључена Кина, али и друге силе.
Судбина Венецуеле, али и Трампове територијалне претензије на Гренланд, ставиле су питање нуклеарног оружја у нови фокус. Чак је и колумниста британског "Фајненшел тајмса" Едвард Лус, у колумни насловљеној "Како смањити ризик од Америке", оценио да Мадуро не би седео у затвору у Бруклину да Каракас има нуклеарне капацитете, али и да неки традиционални амерички савезници, укључујући Јужну Кореју, Аустралију, Пољску и Канаду у мањој или већој мери разматрају нуклеарне опције.
Док је Берлин прошле године у више наврата покушао да покрене дискурс о нуклеарној одбрани у контексту наводне руске претње, поставља се питање да ли би поједине европске земље могле да размишљају на ову тему у контексту америчких акција по питању Гренланда.
Ирански нуклеарни програм, такође је у фокусу откако се чини да се Трампова администрација спрема за нови окршај са Техераном. Док се амерички председник на Светском економском форуму у Давосу поново хвалио ударима на иранска нуклеарна постројења прошле године, чак и он је обзнанио да на ирански нуклеарни програм ипак није стављена тачка.
О овој теми у емисији "Дан увече" говорили су Борислав Коркоделовић, новинар и спољнополитички аналитичар, и др Богдан Стојановић, са Института за међународну политику и привреду.
Коркоделовић каже да је ширење нуклеарног наоружања само један од сегмената у хаосу који је завладао светом. Додаје да томе у прилог говори и непредвидива политика америчког председника Доналда Трампа.
"Сада се кристалише да његова политика није само његова, већ и политика дубоке државе. Мислим да он наставља неоимперијалистичку политику. Та политика је константа. Без обзира што је Трамп причао у предизборној кампањи да ће зауставити ратове, делимично по инерцији, он наставља ту политику империја", истакао је он.
Осврнуо се и на Трампову политику "кидање ланца снадбевања и потрошње", увођењем високих царина, али и претензије на Гренланд.
"Трамп се намеће као император. Његове императорске претензије биће настављене и после Гренланда. Видећемо да ли ће то бити Иран", рекао је Коркоделовић.
Упитан да ли Јапан и Јужна Кореја развијају нуклеарно оружје, он је рекао да за сада не развијају и да то зависи да ли ће им САД дозволити.
"То је још на нивоу наговештаја за дискусију. Јапан прва и једина жртва нуклеарног бомбардовања. Да ли ће Јапан и Јужна Кореја развијати нуклеарно оружје то зависи од САД, они не могу ништа да ураде без сагласности САД", рекао је Коркоделовић.
Напомиње да је свет и даље у великој дилеми да ли нуклеарно оружје одвраћа од рата или води ка потпуном уништењу.
Стојановић је подсетио да је човечанство више од осам деценија у нуклеарној еру и да је увек постојала могућност да буде употребљено. Присетио се кубанске ракетне кризе, када је било највише шанси да нуклеарно оружје буде употребљено.
Напомиње да око 90 одсто нуклеарног наоружања (процењује се да има око 13.000 бојевих глава у свету) јесте у Русији и САД, док Кина има око 600 бојевих глава.
"Међутим, када говоримо у нуклеарном оружју и 10 бојевих глава је озбиљна бројка", навео је он и додао да у нуклеарном рату нема победника, те да никоме није у интересу да дође до нуклеарног сукоба.
Појаснио је да поседовање нуклеарног оружја може да буде средство одвраћања и да спречи ратове само великих сила.
"Нуклеарно оружје не може да спречи ратове ниског интензитета. Оно спречава ратове великих сила. Заправо спречава да сукоб ескалира до глобалне катастрофе", истакао је он и додао да сматра да неће доћи до употребе нуклеарног оружја, чак ни тактичког.
Говорећи о европским земљама он је указао да само Француска има нуклеарно оружје, док Велика Британија има само на подморницама за одвраћање.
Како је рекао има још земаља у Европи на чијој територији је стационирано америчко нуклеарно оружје, али да у амерички нуклеарни кишобран нико не верује.
Live
