Светосавље: Вековни стуб свег српства | Дан увече

Свети Сава представља темељ наше националне и духовне културе, светосавље као његов најлепши део стуб је српског народа и данас, али и модел понашања којег треба свакодневно да се придржавамо, сматрају саговорници емисије "Дан увече" на телевизији РТ Балкан.

Наш избор

Образовање и светосавље данас: Колико смо се удаљили од пута Светог Саве (ВИДЕО)

Свети Сава, некада Растко Немањић, српски принц који је заменио царство земаљско за царство небеско, а затим ширио православну веру и  писменост међу својим сународницима и постао духовни отац своме оцу, један је од најзначајнијих чинилаца српског националног пантеона. Устоличењем Светог Саве на трон архиепископа српског и оснивањем аутокефалне Српске православне цркве 1219. године почиње јединствени однос Срба са православном вером.

"Одувек је светосавље један од начина да се именује црквени живот међу Србима. Светосавље је реч која описује, рекао бих доста успешно, специфичности црквеног живота на овим нашим просторима, у нашем народу", почео је Вук Јовановић, вероучитељ у Тринаестој београдској гимназији.

Данашњи датум, 27. јануар, обележава се и као школска слава.

"Он је толико присутан – на иконама, у нашем животу, у народном стваралаштву, причама... Као узор, као неко кога зазивамо да нам буде помоћник и да нас охрабри, да сасвим мала деца могу да га поистовете са Богом", додао је Јовановић.

Историчар Немања Девић јавио се из Црне Горе, где учествује у обележавању празника као говорник на Светосавској академији.

"Свети Сава је за мене један празник и црквени и национални, чију вишеслојност ми можемо тешко да спознамо", нагласио је Девић.

Како каже, његов лик може се посматрати као прекретница у српској историји.

Милош Весин у "Релативизацији": Православље дише љубављу, без ње га нема

"По свом човекољубљу, по начињу мирењу завађене браће, што је у данашњем времену веома актуелно, по иновацијама које је уносио у своје време – од отварања цркава и болница, па до визије – Свети Сава представља прекретницу и у нашој историји и у нашој култури. Мучимо се данас да направимо план шта ћемо радити у наредних осам година, о 80 година да не причамо – да помиримо три генерације које треба да раде на остваривању истог циља – а ми говоримо о идеји и визији која траје у Србији више од 800 година. Свети Сава је темељ наше националне и духовне културе", додао је Девић.

Вероучитељ Јовановић покушао је укратко да опише суштинско значење светосавља.

"Имамо велику срећу да фреска Светог Саве у манастиру Милешева, за коју кажу да је најаутентичнија, тако зрачи топлином да, када је гледате, у себе упијате оно што ја кажем да је најбоље од хришћанства – дубока човечност, племенитост, смиреност и благост", подвукао је Вук Јовановић.

Надовезујући се на речи саговорника, Девић је, покушавајући да објасни величину и значај светосавља, предложио отварање и једне институције која би била већег обима, а која би се бавила учењем Светог Саве и његовим заветом – можда и у форми института или чак факултетског програма.

Говорећи о људима који су били најзначајнији у ширењу идеје светосавља и њеном тумачењу, историчар је издвојио владику Николаја Велимировића.

"Дефинитивно је био она важна карика у ланцу између заоставштине која је остављена у смислу светосавске идеје, односно њеног тумачења и преношења новој генерацији. Његова дела доживљавају процват тридесетих година прошлог века, не само због ширења нацизма и фашизма, па и комунизма на унутрашњем фронту некадашње земље, него и услед јачања једне секуларне културе која је ниподаштавала заветну идеју српског народа. Владика Николај је савремени тумач светосавља, аутентични српски одговор тоталитарним притисцима и с лева и с десна", открио је Девић.

Теолог Мирослав Јелић упозорио је да на светосавље не треба гледати само као на појам и идеју, него као на модел понашања.

Савремена искушења и повратак традицији: Колико је важна стабилна и здрава породица | Дан увече

"Не доживљавам га само као идеологију, мислим и да то не треба тако да доживљавамо, него да га живимо свакодневно. Како се понашамо код куће, у продавници, у превозу.... Ако нисмо добри на тим местима и ако не показујемо лепо понашање према људима којима смо окружени, не можемо бити добри светосавци", поручио је Јелић.

Термин светосавље, наводи теолог, појавио се почетком 20. века и представља православно хришћанство са нашом крсном славом, са нашим обичајима, које смо задржали и након покрштавања.

"Једно без другог не иде", подвукао је Јелић.

Додаје да је Растков пут био посут трњем од тренутка када се одрекао царства земаљског, али у том контексту може се посматрати и комплетна историја српског народа.

"Светосавље нас је одржало. Свети Сава је био звезда водиља која је водила наш народ до дана данашњег. И на њега треба да се угледамо и данас, у овим тешким временима", закључио је Мирослав Јелић.