
Ирански Рубикон: Хоће ли избити нови пожар на Блиском истоку?| Дан увече

У самом Техерану ваздух већ мирише на барут. Прошлог месеца, експлозије над градом само гомилају број жртава. То није само статистика, већ рачун који сваки савезник САД-а једног дана добија.
Док се носач "Абрахам Линколн" креће ка заливу, у Техерану се на тргу постављају мурали са јасном претњом: "Ко посеје ветар, тај пожање олују".
Истовремено, у Сирији, Америка преговара о интеграцији Курда са властима у Дамаску – истих Курда које је годинама наоружавала.
Питање није да ли се рат завршава, већ који ће следећи бити број на рачуну када Америка одлучи да промени страну.

Поједини стручњаци истичу да би до напада на Иран могло да дође 1. фебруара, када се обележава годишњица повратка ајатолаха Рухоле Хомеинија у Иран током Исламске револуције 1979. године.
Да ли ће Трамп прећи ирански Рубикон, о овој теми за емисију "Дан увече" говорили су уредник РТ Балкан Андреј Млакар и медијски консултант Владимир Матевски.
Када говоримо о ситуацији у Ирану, морамо имати на уму три битна фактора, упозорава Матевски.
"Прво, ту је изузетан географски положај Персијског залива и Ирана, са богатим налазиштима нафте и гаса, као и геополитичка позиција која је поприште укрштања различитих утицаја светских сила. Друго, ту је комплексност односа између САД и Ирана, који су последњих година били веома бурни, од савезништва до отвореног архинепријатељства и ратних сукоба", каже Матевски.
Као трећи фактор, наводи карактер америчког председника Доналда Трампа.
"Он је потпуно непредвидив, никад не престаје да изненађује и савезнике и противнике", додаје наш саговорник.
Матевски истиче да ће комбинација ових трију фактора утицати на ситуацију и да ћемо у наредним недељама видети да ли се ради само о "показивању мишића".
Са друге стране, Млакар је навео да је структура власти у Ирану делимично пољуљана, али да то није последица демонстрација, нити у толикој мери да се налази пред падом.
Истиче да иранска власт од 1997. године има проблема са демонстрацијама и сукобима између умерених и конзервативаца у својим редовима.
Ликвидација, каже, врха јаког конзервативног језгра је условила да су на власт долазили све подобнији и подобнији, али људи који нису били вични томе и који нису могли да очувају оно што је Касем Сулејмани као архитекта визије шиитског полумесеца на Блиском истоку створио.
Млакар о додаје да су такође, и кртице које је Мосад успео да убаци, урадиле своје, али да власт никада није у потпуности уздрмана, па чак ни сада.
"У Ирану се веома тешко уздрмава власт на улици. То је фактички немогуће јер ју Ирану поредак верски", објашњава Млакар.
Он је навео да Американци сада рачунају на сепаратистичке елементе у Ирану, посебно на Балуџе на југу, на граници са Пакистаном, Азаре на северу, на граници са Азербејџаном, и Курде.
Млакар истиче да су то елементи, који су и у прошлости често правили проблеме Ирану, а да је Иран са њима увек тактизирао.
"Ситуација у Ирану ће се смирити. Базар ће наставити да ради као и пре, а власт ће покушати да реши економске проблеме који су постали велики захваљујући санкцијама и притисцима, каже Млакар, додавши да је ово вешто искоришћена манипулација, створена да делује као велико масовно народно незадовољство.
"Док су паздерани и басиџи моћни, иранска власт остаје чврсто на темељима", наглашава Млакар.
Матевски је говорећи о протестима на базару у Техерану, указао на занимљиву чињеницу да су први који су се дигли били Индијци, те да су Иранске безбедносне снаге ухапсиле 27 индијских држављана, за које власт у Техерану тврди да су радили за Мосад.
На питање да ли Трамп зна шта ради и шта говори, Матевски одговара да је то питање од милион долара, наглашавајући да је очигледна разлика у његовом наступу између првог и другог мандата, што је често карактеристично за америчке председнике.



