ЕУ песимизам: Зашто Европљани мисле да ће им бити само горе | Дан увече

Брод Европа тоне. То није метафора, већ коначна дијагноза њених властитих грађана, који у огромној већини верују да су најбољи дани иза њих. Ово није само криза: ово је колективни обрачун са политикoм Брисела који годинама систематски руше националне суверенитете, трпи америчке ударе и форсира економско самоубиство под паролом "заједничких вредности". Чак се прича о приступању Украјине, Европској унији до 2027. године, шта год то значило. 

Тиранија "западних демократија": Да ли се Европска унија распада изнутра?

И док Мађарска и Словачка покушавају да се одупру забрани коришћења руског гаса, Брисел проглашава то "трговинским питањем" како би заобишао њихов вето.

Питање није више да ли ће Европа опстати, већ да ли ће нације унутар ње имати храбрости да постану суверене. 
У анкети коју је фирма за стратешке комуникације Еф-Џи-Ес глобал спровела међу више од 11.000 испитаника из 23 државе чланице ЕУ у новембру прошле године, наводи се да 77 одсто Европљана сматра да ће живот у њиховој земљи постајати само тежи.

Посебно су утучени становници западне и централне Европе, наводи "Политико", и додаје да већина испитаника, односно њих 76 одсто, сматра да је њихова земља у опадању, док их 65 одсто сматра да се држава у којој живе креће у погрешном смеру. Најпесимистичнији су Французи, док су најоптимистичнији Литванци, од којих "само" 38 одсто није задовољно смером у којем се њихова земља креће.

О европском песимизму у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су аналитичар из Беча Душан Берак и политиколог Никола Перишић. 

О томе како је могуће да 77 одсто Европљана верује да су најбољи дани иза њих и да влада депресија, Перишић је рекао да је то проузроковано економским стање и подсетио на велике протесте у Француској, Немачкој, као и у неким скандинавским државама. 

"Економско стање је покретач одређеног незадовољства и због тога су ти ставови све израженији", казао је Перишић и додао да отворене границе утичу на страх грађана ЕУ, а посебно прилив миграната. 

На питање да ли су грађани Европе изгубили поверење у фер изборе, Берак је рекао да нема говора о пролазном незадовољству, већ да грађани желе јачу државу и траже јасно лидерство и подржавају заштиту националних интереса. 

"На крилима суверенизма дошао је и Трамп, а видели смо да нема никакве разлике у многим ситуацијама него када је био Бајден. Циљ је потпуно исти, све се то рефлектује на грађане Европе", казао је Берак. 

Наш избор

Неповратни прелом на Западу: "Империју хаоса" обузима паника

Говорећи о Гренланду, Перишић је рекао да Европа нема механизам да заштити интерес Данске и да је у случају Гренланда постигнуто неко компромисно решење, да га САД неће припојити званично, али да ће заокружити своје интересе што се тиче рудних богатстава и војних база. 

Упитан о подршци за веће војне трошкове у Европи, увођењу војног рока и расположењу, Берак је рекао да то траје већ годинама и да је почело пре 2015. 

"Ангела Меркел је, 31. августа 2015, изговорила чувено 'ми ћемо успети', али није знала како. У то време мигранти су се звали избеглице. Када су се видели ефекти накарадне политике, онда су се сетили да мењају неке личности, променили су их, али само козметички", казао је Берак. 

Казао је да људи траже јаче лидерство, а тога у Европи нема и додао је да у Аустрији влада тражи да земља уђе у НАТО, иако је реч о неутралној земљи.