Русија
Дипломатске игре око новог споразума о стратешком наоружању СТАРТ| Дан увече
Шта су планови Русије, Америке и Кине по питању нуклеарног наоружања, у емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан говорили су народни посланик Митар Ковач, пуковник у пензији Милан Јоловић и новинар Андреј Млакар
Прети ли нам нови армагедон? Први пут за више од педесет година не постоје ограничења нуклеарног наоружања ни за једну страну. Последњи споразум Нови СТАРТ потписали су тадашњи председници Русије и Америке Дмитриј Медведев и Барак Обама. Први овакав споразум био је потписан 1972 године. У септембру 2025. године председник Русије Владимир Путин предлагао је једногодишње продужење споразума Нови Старт. Америка никад није одговорила на ту понуду. Споразум о смањењу стратешког наоружања више не важи. Доналд Трамп без Кине не жели да потписује ограничење нуклеарног наоружања. Неизвесну нуклеарну ситуацију додатно компликује ратно стање у Европи и на Блиском истоку као и то што су Велика Британија и Француска такође нуклеарне силе.
О томе шта су планови Русије, Америке и Кине по питању нуклеарног наоружања, у емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан говорили су народни посланик Митар Ковач, пуковник у пензији Милан Јоловић и уредник РТ Балкан Андреј Млакар.
Јоловић истиче да колико год смо ми овде индоктринирани неким западњачким наративом о Стаљину, он је ипак успео Русију направи космичку силу.
"Нуклеарно оружје служи искључиво као превентива. И данас га све силе које га имају користе као превентиву. Надам се да ће овде надвладати разум, да неће доћи ни до каквог нуклеарног рата. Ако можемо икако да релаксирамо гледаоце, да ће разум надвладати, да ће до одређених споразума доћи. То су дипломатске игре јер у нуклеарном рату нема победника", истиче Јоловић.
Он објашњава да је неминовно да ће Кинези још више по питању свог наоружања отићи испред САД.
"У једно сам сигуран, никад неће доћи до отвореног сукоба између Русије и Америке, као ни између Америке и Кине, али до прокси рата може доћи. Које су то државе које би могле да воде рат са Кином - то су Тајван, Филипини, Јужна Кореја, Јапан. Већ има неких процена у Пентагону да војска САД не може копнено да се носи са кинеском. Једино процена да Кинези немају ратно искуство и агресивну ратничку филозофију", наводи Јоловић.
Ковач сматра да има више разлога за овакво поступање Трампа који жели нови споразум са учешћем Кине.
"Ниједан споразум не може казнити неку од великих сила, пре свега Русију и САД. Реална моћ одвраћања је гаранција да неће доћи до употребе тог оружја, па и само понашање Америке говори да су војни стручњаци предочили Трампу да овакав расплет води у нуклеарни рат који нема победника. И, зато је дошло и до промене националне стратегије безбедности. Не значи то да се Америка потпуно дистанцирала из Европе, жели да Европу држи под својом контролом, али не дозвољава да европске државе креирају какву ће стратегију да води Америка", наводи Ковач.
Говорећи о улози Кине, Ковач истиче да Америка нема релевантне информације о броју нуклеарних пројектила.
"Нико не може да процени шта ће Кина да уради за наредних пет, шест година, потенцијали Кине су отишле убрзање нуклеарних потенцијала. Добро је за мир да се у споразум стави Кина", објашњава Ковач.
Он наводи да је опасност да Немачка развија свој нуклеарни програм.
"Код њих постоји милитаристички ген који иде ка томе да употреби све што име. Ако би се оглушили о препоруке Русије и Америке да то не чине, то значи да се убрзано супротстављају вољи великих сила", истиче Ковач.
На питање шта Кина има од нуклеарног оружја што је опасно, Млакар наводи да је 2010. године Кина имала укупно 240 нуклеарних бојевих глава, да је 175 било спремних за моменталну употребу и додатних 65 је било у резерви.
"Данас се процењује да има између 600 и 900 нуклеарних бојевих глава. Оно што Запад забрињава су нови типови интерконтиненталних балистичких и хиперсоничких ракета. Пре свега, морнаричка компонента Кине, која постаје све јача и јача с обзиром на то да је Кина 2010. године имала две стратешке нуклеарне подморнице. Занимљиво је било да је до 2000. године, Кина имала једну стратешку нуклеарну подморницу и 2010. је дошла до два типа", истиче Млакар.
Live
