Свет
Кина и нова азијска рачуница: Следи ли преокрет на Тајвану и шта смера Јапан? | Дан увече
У Јапану тренутно траје страшна ревизија историје, док Кина покушава да спусти лопту и дијалогом реши тензије јер комшије "звецкају оружјем", сматрају саговорници телевизије РТ Балкан
Покушај мешања Јапана у односе Кине и Тајвана су само крај процеса који на Далеком истоку неприметно траје већ неко време, али земља коју води премијерка Санае Такаичи нема ту моћ да адекватно одговори кинеској снази.
У томе су сагласни саговорници у емисији "Дан увече" – новинар Бранко Жујовић и политиколог Алекса Добријевић.
Односи Кине и Јапана погоршани су од доласка Такаичи на власт у октобру прошле године и њених речи да ће Јапан одговорити уколико дође до кинеске интервенције у Тајванском заливу.
Жујовић је покушао да опише тренутно стање кроз перцепцију Јапана као једне мирне, неутралне државе, у којој су јака економија и просперитет приоритетне теме – али је реалност мало другачија.
"Тамо се деценијама политичари поклањају на гробовима ратних злочинаца који су осуђени за најтеже ратне злочине. Та ствар је увек тињала између Јапана и Кине, и Јапана и Јужне Кореје, на пример. Јужна Кореја је поднела велике жртве јапанске агресије током Другог светског рата", почео је Жујовић.
Иако је очување такозваног Консензуса из 1992. године, који је постигнут на противљењу независности Тајвана, договорен између две земље – јапански утицај је то променио.
Такаичи је током претходних година у више наврата отворено критиковала Кину, али и подржавала сепаратистичке власти на Тајвану. Она се, такође, нашла на удару критика због ревизионистичких ставова о улози Јапана у другом светском рату.
Како каже саговорник, превидели смо да се "вектори историје тешко мењају".
"Ово што се сада дешава је ескалација једног процеса који није био толико видљив док смо разговарали о Јапану као туристичком одредишту, ефикасној економији, земљи рационалних људи... Одједном се у октобру прошле године појављује Санае Такаичи и каже: 'Јапан ће се умешати уколико дође до интервенције у Тајванском мореузу'. То је супротно свему ономе што пише у јапанском Уставу мира усвојеном 1947. године", додао је Жујовић.
Политиколог Алекса Добријевић анализирао је недавно завршене парламентарне изборе, на којима је странка Санае Такаичи остварила историјску победу.
"Нова премијерка највећу подршку има међу младим људима, међу генерацијом зед има преко 80 одсто подршке", открио је Добријевић и наговестио да би комплетна политичка мисао у "земљи излазећег сунца" могла да се помери удесно.
После њених изјава о Тајвану, као и намере да се распореде ракете средњег домета на околним острвима, односи са Кином додатно су затегнути.
"То су стара, историјска ривалства, ништа што није ново. Да ли Јапан има ту привилегију и моћ да то уради у овом тренутку? Сумњам", казао је политиколог и навео да је највећи проблем Јапана демографска ситуација, која би, ако се овако настави, могла да угрози опстанак државе до краја века.
Жујовић, који је веома добро упознат са дешавањима на Далеком истоку, потврдио је зашто је Тајван толико важна тачка у том делу света.
"Тајван годинама гради нову, огромну војну базу на острву Магешима. Јапан гомила резерве плутонијума, то је показао најновији извештај кинеских тинк-тенк агенција, и најављује много тога. Говоримо о крају једног процеса и почетку знатно радикалнијег тона у јапанској политици", казао је Жујовић.
У томе има и подршку Јапанаца, који према речима Добријевића, покушавају да уз помоћ војног наоружања подигну сопствену економију.
"Извршавају се одређени летови за које до сада нисмо могли да замислимо да ће их Јапан извршити. Прошле године је извршио два лета у оквиру војних вежби, један је ишао чак до Немачке, а други до Канаде. Да ли је то порука коју Јапан покушава да пошаље Кини? Да својим авионима и техником може да дотакне било коју тачку на кугли земаљској – јесте. Да ли ће Кина бити неодговорна и изазвати тензије? Сумњам, Кини је потребан мир", поручио је Добријевић.
Упитан откуд толика подршка коју Такаичи ужива међу грађанима Јапана, упркос својој ратној реторици, Жујовић се поново вратио на историјске догађаје који дефинишу тамошњи народ.
"Све те посете храму Јасукуни, прво су биле симпатичне, а онда и све популарније у самом Јапану. Њен убедљив тријумф на изборима је математичка потврда те узлазне линије – како смо ми веровали да је Јапан земља вечног мира и рационалних људи, истом брзином је расла и жеља да се изађе из оквира поражене нације, да се њиховим очима посматрано, поврати достојанство", навео је.
Говорећи о атмосфери у друштву, новинар је навео да постоји мишљење међу Јапанцима да они нису толико лоши и да, примера ради, у једном Нанђингу 1937. и 1938. године нису убили 300.000 људи, иако је то историјска чињеница.
"На том тону јапанско друштво жели некако да рехабилитује себе, а у ствари да изврши једну страшну ревизију историје", закључио је Жујовић.
Live
