Свет
Има (ли) разума на Западу: Шта значи обнављање војних контаката Русије и САД | Дан увече
Гости "Дана увече" Бориша Мандић, војни пилот и Жељко Нинковић, генерал у пензији истакли су да је војна комуникација изузетно важна и да је добра вест што се она у овом тренутку између Москве и Вашингтона обнавља
У тренутку када се односи великих сила поново заоштравају, Русија и Сједињене Државе обнављају војну комуникацију после готово пет година. Рат у Украјини траје, Европа тражи нову безбедносну улогу, а свет улази у фазу озбиљне неизвесности.
Да односи Русије и Сједињених Америчких Држава опрезно, али доследно настављају да се побољшавају указује и саопштење из Вашингтона да је постигнут споразум о обнављању војних контаката са Москвом.
Комуникација две највеће светске војне силе прекинута је крајем 2021. услед доследног одбијања администрације Џозефа Бајдена и НАТО савезника да се упусте у дипломатско решење украјинског проблема, након поновљених позива на дијалог са руске стране, а обновљена је услед последње рунде преговора у Абу Дабију, како је саопштила америчка војна команда у Европи.
Гости "Дана увече" Бориша Мандић, војни пилот и Жељко Нинковић, генерал у пензији истакли су да је војна комуникација изузетно важна и да је добра вест што се она у овом тренутку између Москве и Вашингтона обнавља.
Да 47. амерички председник Доналд Трамп жели нормализацију односа с Москвом указују и речи Владимира Зеленског, који је после преговора у Абу Дабију изјавио да Трамп жели да се украјински сукоб оконча до лета, како би се усредсредио на домаћа питања.
Трампа и његову републиканску странку у новембру ове године чекају избори за Конгрес, а са подршком тек 36 одсто Американца, према подацима "Галупа", америчком председнику су потребни резултати које ће понудити домаћој публици.
Са друге стране Атлантика, шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен покушава да прогура серију фундаменталних промена функционисања Европске уније и уводи две категорије чланства, према писању бриселског "Политика". Таква реконфигурација би омогућила да Украјина добије чланство које би било мање од пуноправног, пре него што спроведе све неопходне реформе.
У међувремену, шефица дипломатије Каја Калас саопштила је да Брисел спрема списак захтева који намерава да испоручи Русији у оквиру постизања мировног решења, укључујући, како је рекла, и захтев за ограничење бројности руских оружаних снага. Званични Брисел није део текућих преговора, и доследно је одбијао досадашње позиве Москве за дијалог.
Ипак, да у Европи здрав разум није потпуно ишчезао указује потврда из Кремља да је дијалог Москве и Париза обновљен, након што је француски председник Емануел Макрон "променио плочу" и прекинуо са ратнохушкачким наративом.
Мандић: Нови СТАРТ је ипак био гарант "мирног сна" у свету
Војни пилот Бориша Мандић је изјавио да је Споразум о стратешком наоружању (СТАРТ), последње правно ограничење које је одређивало максимум борбених ракета и нуклеарних бојевих глава у Русији и САД, који је истекао 5. фебруара био добар и да се очекује да се у неком новом формату обнови и продужи. Додао је да је важна информација да су Русија и САД успоставиле војну комуникацију, јер није добро за свет да две суперсиле немају контакте по војним ратним и другим питањима.
"Велики допринос је дао Владимир Путин, са руске стране и 47. председник САД Доналд Трамп на том плану, да се обнови контакт војних експерата армије Руске Федерације и армије Америке. Данас, пошто је СТАРТ истекао полемише се, јер је он био добар и гарантовао је у неку руку миран сан обичним смртницима целога света. Сада имамо речи Доналда Трампа да ће створити са Русима неки нови споразум који ће бити користан целом свету", казао је Мандић.
Он је указао да је Доналд Трамп постојећу структуру света поставио готово наопако и да је својим потезима направио велику пометњу и да смо сада сведоци да се ствара "неки нови безбедносни поредак света".
"Он има пројекат МАГА, да Америку поново учини великом, али гази другу годину мандата и не знамо да ли ће то стићи да то уради. Али, чињеница је да полако Запад, односно Европску унију, САД остављају да се сама брине о својој безбедности. Јер, Америка је до сада покривала две трећине трошкова НАТО пакта и сада им је лепо рекао да дају 25 одсто БДП-а и да финансирају наоружање како хоће и да се бране сами. Али, Европа је била успавана, због дугогодишње заштите Америке. Украјинско ратиште је изненадило Европу и сада се та наша 'госпођа Европа' нашла у небраном грожђу, шта ће сада и зато имамо ове покушаје да се створе неке, назови, одбрамбене снаге Европе, али то је све на дугом штапу и неће моћи тако брзо", сматра Мандић.
Он је подсетио да је Америка била и локомотива и носилац, али је указао да се поставља питање ко коме данас више треба - да ли је НАТО пакт потребан Европи или Америци и да ли Европи треба Америка, оваква каква јесте, са овако изразито негативним ставом, бар према оним изјавама Питера Хегсета, Марка Рубија и Доналда Трампа, према статусу и перспективи Европе.
"Јер, ако је Трамп рекао да Европи прети цивилизацијски нестанак, ако Макрон пре неки дан каже да ће ЕУ нестати за пет година, онда би требало све да нам буде јасно", казао је Мандић.
Он је рекао да ће Украјина и ЕУ бити на столу за којим Русија и САД седе.
Нинковић: Америка разуме да више није хегемон у свету
Генерал у пензији Жељко Нинковић је рекао да је од пресудног значаја да постоји војна комуникација између две силе, јер војници најбоље разумеју колико су опасни системи с којима располажу и којима рукују и како то брзо и лако један неразуман потез може да доведе свет у катастрофу. Због тога је, како је истакао, важно да се на више нивоа успостави комуникација између војних снага и то не само када је у питању војни врх, него на више нивоа.
"Ако се познају два команданта и разговарају, шансе да се сукобе готово су немогуће.", поручио је генерал у пензији.
Он је указао да не постоји много велика разлика између дипломатских односа и војних, али да међу дипломатама, могу да постоје политичке разлике и да због тога буде отежана комуникација.
"Међутим, војници се јако добро разумеју. Нема ту неке велике филозофије, нити велике разлике међу нама када се сусретнемо на неком од меридијана. Ми се јако добро разумемо. Тај војнички живот, војничко искуство и знање нам помажу да разумемо шта може да донесе један неразуман потез, чак и случајан и да може да буде изузетно велики ризик за опште стање. И зато је ово јако важно", казао је Жељко Нинковић.
Он је истакао да је важна и улога Кине, јер осим две суперсиле, требало укључити и све остале државе које располажу бојевим главама и подсетио да их Пекинг тренутно има око 600. Додао је да су и Русија и Америка заинтересоване да се у овај пројекат укључе и друге силе - САД жели да стави под контролу кинеско наоружање, а Русија да зна шта има Европа.
"Америка сматра да она држи под контролом Француску и Британију кроз НАТО савез, али зато јој је битна Кина. Пошто Француска и Велика Британија покушавају да солирају, на неки начин, најавом европских војски 'коалиције вољних', и свега осталог, Русија је заинтересована да се и то стави под контролу, односно да се стави на папир и да се чврсто гарантује, јер осим контроле постојећих, јако је важно неширење нуклеарног потенцијала у будућности", казао је генерал Нинковић.
Генерал је рекао да је Америка схватила да би јој сукоб са Русијом донео више штете него користи и да јој је јасно да њено време као хегемона дефинитивно прошло.
Додао је да је Америци сада важно само да заузме што бољу позицију у односима са другим важним чиниоцима, пре свега са Русијом и да на томе озбиљно ради.
Он је рекао и да је Макронова жеља за дијалогом "накнадна памет" и истакао да ЕУ није у стању да Русији поставља услове.
Live
