Свет
Погрешна рачуница ЕУ: Како је Европа потценила Русију и коју цену за то плаћа | Дан увече
Колумнистa "Телеграфа" Волфганг Мунхау каже да европски лидери нису схватили сопствену слабост при сукобљавању с Русијом - да је руска економија много већа него што су у ЕУ мислили, да је савез са Кином снажнији него што је деловао
Француски председник Емануел Макрон каже да је Европа данас "сама" и да је време да постане "сила". Наводи да је потребно 1,2 трилиона евра заједничког новца да би се одбранила од Русије, Kине и Америке. Иста та Француска која се деценијама ослањала на амерички безбедносни кишобран, кинеско тржиште и руски гас. Проблем је што се свет променио, а Макронова решења нису. Русија је већ одговорила на питање које Европа тек поставља: шта значи бити суверена сила у мултиполарном свету.
"Можда највећа европска заблуда од свих је евроцентрични поглед на свет, идеја картографски урезана у наше главе да се Европа налази у центру света. Заблуда није само ментално стање. То је знак пропадања". Ове речи нису производ онога што Запад одбацује као руску пропаганду, већ завршна мисао Волфганга Мунхауа, колумнисте "Телеграфа".
У тексту за агресивно проукрајински британски лист, о томе како европски лидери нису схватили сопствену слабост при сукобљавању с Русијом, Мунхау наводи серију непријатних истина – да је руска економија много већа него што су у Европској унији мислили, да је савез са Кином снажнији него што је деловао, да Истоку много мање треба Запад него обрнуто, и да ће, како се наводи, политичко "кенселовање" Русије на Западу неминовно престати по завршетку сукоба.
До објављивања текста долази у тренутку када Владимир Зеленски говори да председник САД Доналд Трамп жели окончање сукоба до предстојећег лета, а Емануел Макрон, који је до пре свега неколико месеци уговарао продају до 100 "рафала" Кијеву, жели да покрене дијалог с Русијом.
Према наговештајима руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, француски председник није једини европски лидер са таквим жељама. Са друге стране, представници званичног Брисела настављају старим курсом. Према писању бриселског "Политика", председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен разматра опције за увођење две категорије чланства у Европској унији, а како би се првенствено Украјина, а затим Молдавија и Албанија "делимично" учланиле у блок, пре испуњавања свих услова.
Истовремено, шефица ЕУ дипломатије Каја Калас истакла је да Брисел спрема списак захтева који намерава да испоручи Русији у оквиру постизања мировног решења, укључујући, како је рекла, и захтев за ограничење бројности руских оружаних снага. Званични Брисел није део текућих преговора, и доследно је одбијао досадашње позиве Москве за дијалог, док је и сама Каласова признала крајем јануара да Европска унија нема шта да понуди Русији.
Да ли је дијалог Русије и Француске могућ? О овој теми у емисији "Дан увече" говорили су Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра "Мајак", и др Марио Калик, филозоф из Института за политичке студије.
Пребирачевић каже да све што је руски председник Владимир Путин рекао на Минхенској конференцији 2007. године, све се обистинило. Навео је да Француска данас води шизофрену политику и да би један дан да преговарају са Русијом, други дан би слали војску у Украјину.
"Нема реалног објашњења за такво понашање", навео је он.
Указао је да се данас Европа позива на међународно право везано за Гренланд, а да је Данска прва која је признала тзв. Косово.
"Како сада позивате да се поштује оно што ви нисте поштовали. Међународно право је селективно, примењују га само мале државе, док велике силе не поштују никакво право. Што су они наумили, то ће спровести. За њих не постоји ниједан закон. Ниједног договора се не придржавају. Ми смо на свом примеру видели како функционише потписивање разних споразума, договора којих се они не придржавају, а ми као мала земља морамо", истакао је он.
Додао је да Европа данас не може ни о чему да прича са аспекта моћи, већ да је у сенци САД и НАТО.
"Санкцијама према Русији покушали су да униште руску економију, али у томе нису успели. Изгледа да је то сада постало јасно и европским лидерима", навео је Пребирачевић и додао да Русија зна да произведе оружје, а да се показало у Украјини да западно наоружање није дорасло руском и да не може да се пореди.
Марио Калик сматра да је чланак у "Телеграфу" био неочекиван и да је то изненађење и за њихове читаоце, али да је ово можда отварање очију пред реалношћу.
"Европа је фрустрирана што је искључена из свих преговора око Украјине, јер су у преговорима до сада учествовали само Русија и САД. Из тих преговора често је била искључена и Украјина. ЕУ покушава да се наметне", навео је Калик.
Појашњава да су европски лидери до сада "убацивали клипове" у могућа решења и да то потврђује "коалиција вољних" која подржава ратну политику шефа кијевског режима Владимира Зеленског.
"Они одржавају неке преговоре без САД и Русије. То је дезорјентација европских елита", навео је он и додао да европски лидери у новој расподели карата у геополитичком смислу покушавају да се наметну и прикажу Европу као силу.
"Највише су наде полагали у санкције, да руска економија неће издржати. Видели смо до сада 19 пакета санкција и ништа. Руски народ је виталан када је најтеже. Европљани су покренули велики број негативних процеса и сада им се све враћа", навео је Калик.
Појашњава да је Европа преко санкција хтела да ослаби Русију, али да у томе нису успели и да је Русија под санкцијама економски ојачала. На терену је очигледно, како је рекао, да Русија дозира употребу највећег оружја и да је "орешник" до сада само два пута употребљен.
Live
