Свет
Поруке из Минхена: Свет какав смо познавали више не постоји| Дан увече
О значају конференције у Минхену у емисији "Дан увече" говорили су Милован Божиновић, дипломата и бивши амбасадор у Немачкој и Душан Берак, аналитичар из Беча
Минхенска безбедносна конференција, која традиционално окупља лидере водећих земаља света, почела је јуче у баварској престоници, а овогодишње окупљање организује се у контексту повишених тензија између Европе и САД, као и преговора између Русије и Украјине који се воде у Абу Дабију.
Управо је у Минхену руски председник Владимир Путин одржао један од својих најзначајнијих говора, када је 2007. године упозорио на опасности униполарног међународног поретка у ком једна сила - конкретно Сједињене Америчке Државе - поседују превише моћи.
Тада је, међутим, мало ко на Западу желео да чује шта је руски председник имао да каже. Ипак, чини се да европски лидери коначно почињу да схватају значај Путинових речи - али са готово 20 година закашњења. О томе, али и песимизму који влада у Западној Европи, најбоље сведочи обраћање немачког канцелара Фридриха Мерца током отварања конференције.
Он је том приликом поручио да "поредак заснован на правилима више не постоји", као и да "Европска унија мора да прихвати нову реалност" која укључује борбу за зоне утицаја. Немачка, чија се економија мучи већ годинама услед раста цена енергената, планира да потроши готово 600 милијарди евра на модернизацију својих оружаних снага до 2029. године, а Мерц је поновио да је циљ Берлина да поседује најмоћнију конвенционалну армију у Европи.
Амерички државни секретар Марко Рубио, који ове године у Минхену представља Трампову администрацију, био је мање оштар од свог потпредседника Џеј Ди Венса, који је прошле године у Минхену оштро критиковао европске савезнике. Рубио је поручио да САД желе да сачувају трансатлантску алијансу, али да Европљани морају да буду способни да се сами бране.
Рубио је, такође, у последњем тренутку отказао састанак са украјинским лидером Владимиром Зеленским и групом водећих европских лидера у такозваном "берлинском формату", због наводних проблема са распоредом. Окупљенима у Минхену се обратио и шеф кинеске дипломатије Ванг Ји, који је поручио да Kина и Сједињене Државе могу да сарађују, али да ће будућност њихових односа зависити од потеза Вашингтона. Он је упозорио да би сваки покушај одвајања Тајвана од Kине могао да доведе до сукоба.
О значају конференције у Минхену у емисији "Дан увече" говорили су Милован Божиновић, дипломата и бивши амбасадор у Немачкој и Душан Берак, аналитичар из Беча.
Божиновић каже да конференција у Минхену има дугу традицију и да је њен значај био различит у различитим епохама.
"Она је била најважнији скуп у време Хладног рата, када је то била прилика да такмаци у конфликту могу опуштеније да говоре о својим позицијама. У време Хладног рата конференција је имала озбиљну функцију, јер је немачка спољна политика то подржавала", навео је он.
Након Хладног рата, како каже, конференција у Минхену је била дијалог надмоћног Запада са остатком света.
"Преломни моменат је говор председника Русије Владимира Путина 2007. године. Могао је бити историјски догађај да је било више слуха, да се ушло у дијалог. Након тога, конференција је постала једна причаоница, али је изгубила прилику да буде историјски догађај", навео је Божиновић.
Сматра да је конференција данас покушај да се изгладе односи европског и америчког дела НАТО-а, а у епицентру је прича о наоружању.
"Данас смо на конференцији имали жалопојке ЕУ, а онда врло ратоборно јуначење без покрића. Имали смо и представнике других земаља. Кинески министар спољних послова је говорио о Тајвану, Јапану. Државни секретар САД Марко Рубио изложио лајт варијанту (Џеј Ди) Венсовог прошлогодишњег говора. Није био онако груб, али није ништа Европи обећао. Америка не жели савез са Европом", рекао је он.
Приметио је да на конференцији не постоје миротворне идеје и да су се у Минхену могла чути само ратоборне идеје.
"Права криза је криза мировне идеје. Идеја мира није ничим узнапредовала", навео је он.
Берак каже да се конференција променила у томе што је Европа до сада на конференцију долазила без стратегије, само да слуша, али је сада Америка постала другачија- не жели да носи глобални терет сама.
"Изјава државног секретара САД Марка Рубија да се свет мења, није фраза већ упозорење. Европа нема више луксуз да буде политички протекторат", навео је он.
Указао је на чињеницу да је Украјина постала полигон геополитичког сукоба.
"Међутим, ако Америка сада мења фокус, Европа остаје са последицама. Када је почела Специјална војна операција сви су мислили да ће трајати кратко. Европа је водила политику живог блата, што се више мешкољила, све је дубље упадала", навео је он.
Указао је на значајну улогу Лондона иако је Велика Британија изашла из ЕУ.
"Британска елита не напушта амбицију утицаја. Лондон има снажну обавештајну службе, нуклеарна су сила. Лондон је и даље кључни актер европске архитектуре. Контролишу све финансијске токове", рекао је Берак.
Live
