Вук длаку мења: Запад сања империјалну прошлост док признаје смрт старог поретка | Дан увече
Минхенска конференција је показала да свет не иде у добром правцу и да се реторика Запада није променила, оценили су у емисији "Дан увече" уредник портала "Принцип.инфо" Љубомир Пејчић и Слободан Димитријевић из Српско-руског покрета
Док се у Минхену поново окупља политичка елита Запада да расправља о безбедности, стабилности и "вредностима", Европа још једном показује да највише верује туђем кишобрану, туђем гасу и туђим одлукама. Говори се о самосталности, а живи се на кредит поверења из Вашингтона. Колико је Унија заиста суверена, а колико само послушан партнер?
Док свет несумњиво хрли ка мултиполарности, овогодишња Минхенска безбедносна конференција је показала да се поједини односи мењају и на Западу, док неке тенденције наизглед остају исте.
Годину дана након што је потпредседник Сједињених Држава Џејмс Дејвид Венс поставио тон трансатлантских односа у другом мандату Доналда Трампа својом оштром критиком Старог континента, амерички државни секретар наставио је у сличном кључу.
Иако блажи у својим критикама од Венсовог, Рубиов говор, који је, према британском атлантистичком тинк-тенку Четам Хаусу, дочекан овацијама, указао је на величину јаза између Вашингтона и Европске уније, оценили су анонимни европски дипломате за бриселски "Политико", ставивши акценат на наводе државног секретара САД-а да Вашингтон настоји да преобликује глобални поредак, са или без Европе.
Да неке навике никад не одумиру указује чињеница да је Рубио, говорећи о плановима Вашингтона за остатак света, наизглед ламентирао над тлачитељском империјалистичком прошлошћу Запада, уперивши прст у, како је рекао, комунистичке револуције и антиколонијалне устанке.
Рубиово романсирање изградње велике западне империје наизглед стоји у супротности са најчешћом интерпретацијом нове америчке стратегије за националну безбедност, према којој је Вашингтон одустао од светске хегемоније.
Са друге стране, оно шта остаје недвосмислено јесте потчињена позиција Европе, оличена и у чињеници да ће се трилатерални преговори о окончању украјинског сукоба између Москве, Америке и Кијева ове недеље преселити у Женеву, али и даље без учешћа представника Европске уније или било које европске земље.
О порукама са Минхенске конференције у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су уредник портала "Принцип.инфо" Љубомир Пејчић и Слободан Димитријевић из Српско-руског покрета.
Димитријевић је оценио да је безбедносна конференција у Минхену постала позната захваљујући Владимиру Путину 2007. године, додајући да смо се од тада навикли да очекујемо неку озбиљну информацију или наступ.
"Један релативно озбиљан скуп, с обзиром на то да окупља неозбиљне лидере, на жалост", оценио је Димитријевић.
Он је објаснио да чињеница да на конференцији присуствује шездесетак земаља, њихови шефови држава и велики број министара, даје овом скупу озбиљну ноту и сврстава га у важне догађаје.
"Оно што није добро је да су и они сами свесни да је утицај тих лидера у опадању, тако да су они у једном великом проблему", наглашава Димитријевић.
Према његовим речима, конференција и ово што се дешавало тамо то и показује.
"По први пут је јасно показано, што не значи да је тако, одвајање европских држава и лидера од Америке, без обзира на све што се говорило о Атлантском савезу као нечему битном. Показало се да Европи није довољна сарадња, али да Америка и даље настоји да их форсира на продужетак такве сарадње", указао је Димитријевић.
Он је напоменуо да су европски лидери и овог пута користили реторику у којој су за нестабилност окривили Русију и Кину, а да су се због наводне угрожености бавили будућношћу свог војног савеза, који треба да се реорганизује.
"Практично ће се та организација поцепати, један део ће бити северноамерички, а други европски. Како ће функционисати, Бог ће га знати", закључио је Димитријевић.
Љубомир Пејчић истиче да не види суштинске разлике у ставовима изнесеним на конференцији између прошле и ове године.
"Опет се наставило са антируском и русофобном реториком. Чак смо имали изјаве Каје Калас да, у суштини, њих мир без јасног пораза Русије не занима и да је потребно да се уједине како би поразили Русију", каже Пејчић, додавши да то и показује да нема суштинских разлика.
Он је, такође, оценио да се реторика није много променила и да се поново ставља акценат на јединство између Америке и ЕУ.
Пејчић истиче да не сматра да се ради о суштинским разликама између ЕУ и САД, већ о неким унутрашњим трзавицама.
Према његовим речима те "трзавице" су пре свега резултат америчке тежње да Европу постави на своје место, односно да је види као млађег партнера.
Пејчић је посебно указао на речник који је коришћен, не само према Русији, већ и према остатку света, где се јасно види колонијални начин размишљања који и даље постоји.
"Ламентирање Марка Рубија о колонијалној прошлости Европе и Америке јасно говори о жељи да се та политика поврати, без обзира на међународно право и без било каквих кочница у њиховим насилничким намерама", истиче Пејчић.
Он је оценио да је Минхенска конференција индикатор да свет не иде у добром правцу и да нас очекује још више сукоба.
Live
