Свет
Сумрак долара: Започети процеси су незаустављиви | Дан увече
У емисији "Дан увече" говорили су Бранко Павловић, правник, аналитичар и народни посланик и политички економиста Михаило Савић
Слабљење улоге долара у међународној трговини почетак је процеса којим престаје његова глобална доминација као резервне валуте, али и део економске стратегије Доналда Трампа, чија је жеља повратак производње у Сједињене Америчке Државе.
То су се у емисији "Дан увече" сагласили Бранко Павловић, правник, аналитичар и народни посланик, и политички економиста Михаило Савић.
Крај доминације долара је тешко назрети у блиској будућности – удео америчке валуте у међународном платном промету износи 50 одсто, док такође чини 58 одсто државних резерви.
Ипак, снага кинеског јуана, који се најчешће наводи као потенцијални будући претендент на трон долара, у комбинацији са слабошћу америчке валуте у периоду након почетка другог Трамповог, навела је поједине западне медије да спекулишу о спремности Пекинга да стане на црту финансијској хегемонији Вашингтона.
Иако је и јуан далеко од тога да свргне долар – свега три одсто светске трговинске размене одвија се у кинеској валути – амерички "Блумберг" сугерише да праћење стандардних токова новца не показује праве размере дедоларизације, већ да се она најпре региструје у употреби алтернативних платних система.
"Кина не дозвољава Америци да у целини спроводи своју империјалну политику. Супротставља се злоупотреби долара, свесни су да морају да смање ризике према долару, али схватају да то није довољно – да морају да развијају нове односе, на новим платформама, са што је могуће више партнера", почео је Павловић.
Он је нагласио да је Кина највећи трговински партнер са огромним бројем држава и да већ дуго инсистира на томе да, када даје кредите, они не буду деноминовани у доларима.
Како каже, позиција долара после Другог светског рата није била нормална појава, он је постао толико предоминантан да је ово спуштање на неку реалну снагу америчке привреде.
"Наравно да нико не мисли да амерички долар треба да буде нула, али није нормално да буде 80 и који проценат у трговини и 70 и нешто одсто у резервној валути, што је било до пре шест-седам година. Сада је то пало, на мање од 60 одсто резервне светске валуте. Нису то мала померања, али нису тако драстична. Америка сама себе својом империјалном политиком доводи у потешкоће јер су други ојачали", навео је Бранко Павловић.
Политички економиста Михаило Савић упозорава да би требало и пазити када кажемо слаб долар јер се и даље високо котира у међународним трансакцијама.
"Ако гледамо на слаб долар тако што видимо да његова вредност опада у односу на неку другу валуту, што често чујемо и што се често дешава, то не значи да је он слаб по питању своје доминације или како Америка кроз њега може да има утицај", објаснио је аналитичар.
Наводи да, када вам је валута слабија, онда су и ваши производи за странце јефтинији, што поспешује индустрију. Међутим, у случају САД ситуација је мало другачија.
"Трамп има ту неку идеју, иако мислим да му то није официјална политика, али то јесте исход и јесте један од циљева – враћање индустрије у Америку, што је апсолутно нереално. Да би се поспешили ти потези, треба да се ослаби долар, како би долар био повољнији, тј. да амерички производи буду повољнији за извоз."
Због тога је, надовезује се народни посланик, важно покретање самосталних институција које су изузетно компликоване због "пуњења подацима и економским токовима", а које су потпуно одвојене и од долара, али и од банкарских система који то иначе раде.
"Кина неће да јуан буде конвертибилан. Није да не може, него не жели пуну конвертибилност јуана, јер би у том случају пуно отварање према тржишту капитала морала да ради много брже и стихијски, а то јој не одговара", истакао је Павловић.
Када је реч о описаној Трамповој идеји, Савић понавља да велики проблем представља што је за то потребна цела индустријска инфраструктура, што америчким капиталистима не одговара.
Онда, како наводи, не постоји ни план којим држава попут САД може да развије своју индустрију и искористи ту тренутну слабост долара.
"Она се користи у томе да су услуге, по чему су Американци и даље број један, јефтиније и повољније, и то донекле поспешује индустрију. Када причамо о америчкој индустрији, првенствено причамо о Волстриту – то не значи да је просечном раднику већа плата", закључио је Савић.
Live
