Преговори у Женеви: Да ли се налазимо корак ближе миру| Дан увече
О преговорима, миру и великим силама које одлучују о судбини Украјине говорили су професор геополитике и међународних односа Срђан Перишић и дипломата Владимир Кршљанин
Најновија рунда разговора између Русије и Украјине, који се уз посредовање других држава одржавају од почетка године, одржана је у Женеви, у Швајцарској, која је и раније била домаћин дипломатских састанака на високом нивоу.
Руски преговарачки тим овог пута је предводио помоћних председника Руске Федерације и некадашњи министар културе Владимир Медински, који је представљао Русију и током иницијалних преговора у Белорусији и Турској у првој половини 2022. године.
Украјинску страну је, као и на ранијим састанцима, представљао некадашњи министар одбране Рустем Умеров, док је Сједињене Америчке Државе представљао сада већ добро координисани двојац Виткоф-Кушнер.
Медински је након завршетка преговора рекао да су разговори "били тешки, али пословни".
Представници Украјине и Сједињених Држава су такође нагласили да су преговори били тешки, као и да су разлике у ставовима две стране и даље значајне.
Напретка око кључних питања, попут будућности Донбаса, и даље нема, пошто Украјина и даље одбија да повуче своје снаге из те области која је од 2022. године поново део Русије.
Према писању магазина "Економист", унутар украјинске делегације појавиле су се озбиљне несугласице између две струје: једне која сматра да мир под окриљем Вашингтона био бољи него рат, и друга која се противи таквом сценарију.
Председник САД Доналд Трамп претходних дана је позвао украјинског лидера Владимира Зеленског да "седне за сто што пре и направи компромис".
О преговорима, миру и великим силама које одлучују о судбини Украјине, у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су професор геополитике и међународних односа Срђан Перишић и дипломата Владимир Кршљанин
Срђан Перишић је оценио да су преговори између Русије и Украјине који су вођени данас и јуче у Женеви пропали, као и сви досадашњи.
"Да је било нешто успешно сви би се хвалили тиме", сматра Перишић.
Није ни очекивао, како каже, да буде успеха у преговорима зато што, истиче, САД држе 'кључ рата'. Он објашњава да нису тачни наводи западних медија који тврде да ће, доћи до мира, ако то Русија прихвати.
"САД су и откључале рат и оне могу да га својим потпуним изласком из тог рата и заврше", наглашава Перишић.
Подсећа да је једини договор где је било резултата био на Аљасци, у Енкориџу, током сусрета Путина и Трампа.
"Трамп резултате из Енкориџа не може да наметне ни својима у Вашингтону, а камоли расцепљеном Западу", истиче гост РТ Балкан појашњавајући да Трамп испред себе има више фракција, више кланова, што указује да он нема стратегију.
Перишић посебно указује на то да Колективни запад више не постоји.
"То је прошлост, тај појам више не постоји", истиче Перишић, додавши да сада постоји пет Запада међусобно сучељених.
Наводи да Трамп, иако покушава да прикаже да је јак политичар и државник, као и то да у САД јаке, не може договор из Енкориџа да наметне свима њима.
"Први Запад су САД, други је ЕУ, трећи Велика Британија, четврти је Израел а пети Запад је дубока глобалистичка држава", наглашава Перишић, оценивши да је управо то проблем због кога сви мировни разговори пропадају.
Истиче да чак САД себе лажно представљају као посреднике између Кијева и Москве.
"Они нису никакви посредници, они су учесници рата", наглашава Перишић.
Он истиче да су из свих ових разлога управо САД разлог зашто преговори не успевају а не Русија.
Владимир Кршљанин сматра да су преговори из Абу Дабија пребачени у Женеву да би добили већи публицитет, али и да би се Украјинци осећали као "код своје куће".
О преговорима, Кршљанин каже да је чињеница да нема успеха али сама чињеница да није било исхитрених изјава и покушаја да се "замагли ситуација", да се "замути вода", показује да, ако се све сведе на оно што је рекао Медински, показује да су напорно радили два дана.
Он наглашава да је Медински имао двочасовни сусрет без посредника са Украјинцима, што је, према његовој оцени, већ нешто што је занимљиво.
"Очигледно је да су разговарали о најосетљивијим темама. Негде су стигли али не до резултата који би требало јавно да саопште", и зато су одлучили д а преговоре наставе, сматра Кршљанин.
Очигледно, каже, притисак Вашингтона даје одређене резултате јер су они ипак главни фактор .
"Друго је питање могу ли они да заиста спроведу Трампову вољу, с обзиром на то да ни они сами, унутар себе нису довољно хомогени", указује он.
Осим неслоге у Вашингтону, Кршљанин као један од проблема наводи и отпор једног дела Западне Европе.
"Она фамозна тројка, Стармер, Мерц и Макрон, а не зна се коме ће брже дани бити одбројани. Три полулегитимна или нелегитимна председника, три водеће западноевропске силе", наводи Кршљанин додавши да не памти када је била таква ситуација да све три земље имају председнике под знаком питања.
Он истиче да они играју игру.
"Наводно су сви забринути јер ће доћи до рата између Русије и Европе", што су према његовим речима "глупости".
Кршљанин наглашава да се Европа спрема да буде онај ко ће изазвати самоубиство човечанства.
"Одлазећи председници и структуре које стоје иза њих хоће да до последњег тренутка покажу своју 'доследност и легитимитет'. Они не могу да признају да су рат у Украјини водили и да је то била њихова политичка грешка, а попуштање новој америчкој линији сада, било би управо такво признање", наглашава Кршљанин.
Он верује да морамо да, сачекамо, пре него што се ствари разреше, да како каже "ова тројица оду", или барем један од њих и да "ратна политика Европске уније почне да се распада," а према његовој оцени "за сада само назиремо да ће се она распасти".
Указује да је Европска унија нехомогена по природи ствари, али није фактор за занемаривање онда кад успе да постигне јединство у нечему.
"Она отежава, она онемогућава да се дође до решења", закључује Кршљанин.
Live
