На ивици сукоба: Хоће ли Трампове претње ескалирати у ново жариште | Дан увече

Тензије поново расту, трупе се гомилају, спроводе се вежбе. Ово је тренутна ситуација на Блиском истоку. Трампова пажња усмерена је на Иран.

Конкретно – на њихов нуклеарни програм.

Бела кућа недвосмислено поручује – војна интервенција је могућа, а поједини извори тврде да се САД спремају за вишенедељне акције.

Трампово гомилање снага на Блиском истоку и преговори са Ираном: Колико је близу рат?

Разговори између представника Ирана и Сједињенијих Америчких Држава, уз посредство Омана, настављени су током недеље у Женеви, али тензије између Техерана и Вашингтона не јењавају.

Ирански министар спољних послова Абас Арагчи је након састанка у Швајцарској поручио да су две стране споразумеле око "водећих принципа" о нуклеарним питањима, али да то не значи да је коначни споразум близу.

Неименовани амерички званичник је за Ројтерс рекао да је током преговора направљен напредак, али да ће Иран током наредне две недеље изнети детаљније предлоге за решавање несугласица око иранског нуклеарног програма.

Амерички потпредседник Џеј Ди Венс је, с друге стране, за Фокс њуз рекао да су разговори "на неки начин прошли добро", али да је у исто постоје питања о којима Иранци и даље нису спремни да разговарају. Он је додао да, иако председник Трамп жели да постигне споразум, он би могао да процени да је "дипломатски приступ достигао своје границе".

О томе да ли ће доћи до ескалације у емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан говорили истраживач-сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић и некадашњи специјални дописник из Ирана Предраг Толпа. 

Упитан о току преговора и томе да постоје велике несугласице, Толпа је рекао да оне постоје, зато што је велика цена у питању. 

"Од Ирана се тражи да одустане од нуклеарних истраживања и да се лиши залиха уранијима који је обогатио, балистичких ракета, да одустане од подршке арапским, исламистичким покретима као што је Хезболах и Хути у Јемену. За САД је Иран главни реметилачки фактор", казао је Толпа и додао је да је Иран један од четири највећа произвођача нафте и гаса у свету, а да САД сматрају да је Иран фактор нестабилности и желе да га натерају да попусти у својој радикалној политици.

Истакао је да Иран, и ако би попустио, тражио би да се заузврат укину санкције које су САД увеле пре осам година. Указао је на то да захтеви Израела и САД према Ирану нису идентични, односно да су израелски захтеви много комплекснији. 

"Заједнички циљ и једних и других је да Иран не постане нуклеарна сила", подвукао је Толпа. 

Пеовић је оценио да је први проблем питање уранијума и да САД захтевају да се одрекне комплетног програма, а велико питање је и балистички програм Ирана. Оцењује да има јако мало простора за дипломатију. 

САД и Иран су направиле први корак ка договору: Какво је обећање Арагчи дао у Женеви

Подсетио је да је Иран покушавао после 1979. године да набави авионе, али су САД то спречавале, као и да Иран сада нема ефективну противвазушну одбрану и да је једини метод одвраћања у њиховом случају контранапад. 

Толпа је оценио да амерички председник Доналд Трамп у свом наступу увек уцењује Иран и прети интервенцијом, као и да иде на војни притисак, не би ли успео да преломи иранске руководиоце да прихвате све захтеве Израела и САД. 

Навео је и да Трамп сам упада у замку, те да сам себи одузима одступницу и доводи нас у ситуацију да мислимо да ће до рата сигурно доћи, а Иран и тврдо исламско руководство не сме да покаже вољу да попусти, па падају у замку да својом чврстином себе гурају у рат. 

"Како изгледа ситуација, Иран ће донекле попустити, али то неће бити довољно Израелу и САД и до рата би могло да дође, само је питање када", казао је Толпа. 

Пеовић је навео да нада за дипломатске напоре увек постоји, али да многи желе да је саботирају. 

Говорећи о притиску економским санкцијама, казао је да Иран има читав концепт економије отпора и половина радне снаге је самозапослена, те да не долази до великих отпуштања. 

У програм се из Русије укључио и Мурад Садигзаде, председник Центра за блискоисточне студије у Москви, који је казао да се Иран током година често налазио у изолованој позицији, додајући да су Кина, одређене државе, али и регионални актери, против агресије на Иран. 

Навео је да су Саудијцима, Турцима и другима биле понуђене повољније опције, а могли би да подрже почетак агресије и Иран то разуме.