
САД губе још једну трку са Кином: Рат против Холивуда | Дан увече

Америка губи још један корак у технолошком рату са Kином. Овога пута мета кинеске технологије је разбијање монопола Холивуда. Холивуд је дуго важио за кичму и стуб америчке меке моћи. О његовим учинцима испредале су се легенде попут оне да је због филма Орсона Велса "Грађанин Kејн" Америка ушла у Други светски рат.
Сада је томе дошао крај. "Сиденс 2.0" који је креирао кинески технолошки гигант "Бајтденс", може генерисати видео врхунског филмског квалитета, укључујући звучне ефекте и дијалог, само на основу неколико писаних упута. Виртуелни редитељ који слуша уметничка упутства наплаћује кадар од 0,30 до 0,50 долара док је цена једног кадра просечног холивудског филма од 50.000 до 100.000 долара. Такође, "Сиденс 2.0" ће уместо једне седмице снимајућих дана, само за неколико минута омогућити делове уметничког производа.

Снимци генерисани са "Сиденс 2.0" освојили су друштвене мреже, док су велики студији попут "Дизнија" и "Парамаунта" брзо оптужили "Бајтденс" за кршење ауторских права, што само потврђује амерички страх од губитка монопола над владајућим наративом.
Како је Америка остала без магичног штапића за који, кажу, да је срушио Берлински зид и сменио много режима широм света, у емисији "Дан увече" говорили су Бранко Жујовић, новинар РТ Балкан и Божидар Зечевић, драматург.
Зечевић каже да се питање о крају филма поставља последњих 20 година и да се то питање отворило у тренутку када је филм напустио фотографију и почео да се ствара помоћу електронских импулса.
"Сада је могуће направити играни филм од паралелне стварности, која уопште нема везе са стварношћу. Та врста виртуелне слике се прави потпуно у електронској форми. Комбинацијом алгоритама се добија континуирана прича која може бити филмска и која може личити на играни филм. Ви можете данас направити играни филм без учешћа стварности, али и човека. Дуго није било могуће створити човечији лик помоћу електронских импулса, сада је и то могуће", навео је он.
Додаје да се сада отварају многа питања, од којих су мање важна технолошка, а више су важна етичка "коме све то треба" и "да ли је то уметност"?
"Кинематографија је базирана на фотографији, али ту више нема фотографије. Оног тренутка када је филм престао да се штампа на филмској траци, то је његов крај. Тада је престао да важи његов онтолошки основ", навео је Зечевић.
Истакао је да треба да се плашимо овог што се данас дешава.
"Ми данас тврдимо да је вештачка интелигенција нешто што нам предстоји, да јој се морамо препустити. То је заправо појава антихриста, то је убиство Бога. Питање је шта ће бити са човечанством", истакао је он.
Жујовић сматра да ће Кина без сумње почети да прави филмове уз помоћ вештачке интелигенције.
"Нема сумње да ће алат вештачке интелигенције употребити, само је питање како. Ових дана је објављен текст једног азијског аутора који скреће пажњу да Кина има другачији приступ употреби вештачке интелигенције него САД и да они вештачку интелигенцију стављају у контекст архитектуре целе нације. Видећемо шта ће почети да праве што се филмова тиче", навео је Жујовић.
Указао је да је вештачка интелигенција, заједно са хуманоидним роботима, већ присутна на улицама и аеродромима у Кини.
"Ми Кинезе и њихову цивилизацију тек треба да упознамо. Запад их не познаје и треба да их упозна. Кинеска цивилизација има моћ апсорбовања. Ко год се тамо појавио као освајач желео ја да постане Кинез. Мислим да ће они, што се тиче вештачке интелигенције, употребити је за оно што је сврсисходно кинеској цивилизацији", навео је Жујовић.



