Свет
Мрачне тајне британске краљевске породице: Скандали који су потресли Енглеску| Дан увече
О нападима на Иран, америчким интересима и шта следи после интервенције САД, али и о британској круни осрамоћеној у Епстиновим фајловима у "Дану увече" разговарали су писац и публициста Игор Ивановић и проф. др Небојша Радић са Универзитета у Кембриџу
Након више недеља повећаних тензија на Блиском истоку и неколико рунди преговора између Вашингтона и Техерана који нису дали резултата, израелске и америчке оружане снаге прошле ноћи су започеле ваздушне ударе на Иран. До "превентивног напада", како га називају Израелци, дошло је након што су власти у Техерану одбиле да пристану на америчко-израелски ултиматум, који укључује потпуно одустајање од нуклеарног програма и програма за развој балистичких ракета.
Израелски званичници тврде да је "неколико иранских високих званичника елиминисано", не прецизирајући о коме је реч. Власти у Техерану нису потврдиле те наводе, али су ирански медији пренели да је у израелском удару на школу за девојчице у граду Минабу, на југу земље, страдало најмање 85 људи.
Иран је на израелско-америчке нападе одговорио оштрије него прошле године, када је у знак одмазде гађао само америчку базу Ел Удеид у Катару. Овог пута на мети америчке одмазде су се, поред Израела, нашле и америчке војне базе у Кувајту, Катару, Бахреину, Уједињеним Арапским Емиратима и Јордану.
Русија и Кина су осудиле израелско-америчке нападе на Иран, док је Индија позвала на деескалацију и постизање примирја. С друге стране, амерички савезници попут Канаде, Аустралије и Украјине су подржали ударе на Иран.
О нападима на Иран, америчким интересима и шта следи после интервенције у "Дану увече" разговарали су писац и публициста Игор Ивановић и проф. др Небојша Радић са Универзитета у Кембриџу.
"Овај сукоб постоји већ дуже време, само је имао неке облике примирја. Пре неколико месеци и на сличан начин водио се дванаестодневни рат. Ништа се капитално није променило на ширем политичком плану. Једино што су агресори испитивали колика је снага Ирана како би овај пут могли да изведу свој напад. Основни проблем рата против Ирана је што је ова земља у географском смислу тешко освојива тврђава. Она је од монументалног стења, то је држава која има такву географију која је много лакша да се брани него да се напада. Док туђа нога не крочи на тло не можемо рећи да је рат изгубљен. Овај рат је комбинација технолошког рата са даљине, који се води преко балистичких и свих других ракета, и покушаја да се Иран дестабилизује на унутрашњем плану. У овом периоду примирја САД и Израел су покушавале преко својих обавештајних мрежа да подигну талас незадовољства у Ирану. Оправдане су процене да без тога њихове шансе су минималне", објашњава Игор Ивановић указујући да се у оваквим тренуцима, подељена друштва ипак хомогенизују.
Према његовој оцени, САД и Израел су имали више шансе за успех приликом прошлог напада, оцењујући да су тада иранска војска и политички естаблишмент прилично аљкаво реаговали: дозволили су егзекуцију водећих научника, политичара, уништење система ПВО путем диверзије...
"Када ни то није дало колосалне резултате и када се Иранска револуционарна гарда консолидовала и кренула у истрагу и озбиљне егзекуције свих оних које су сматрали издајницима, онда се покушало са грађанским бунтом на које је требало да се накалеми и протест етничких народа попут Курда. Али то није победничка формула, јер су то два противречна бунта и они један другог искључују. Процењујући да је Иран, можда, ипак надомак атомске бомбе и да је ово последњи моменат, кренули су у напад са искуством да му претходна два покушаја нису дестабилизовала ирански режим изнутра и до тачке пуцања довели иранско друштво", додаје саговорник телевизије РТ Балкан.
Проф. др Небојша Радић, јављајући се из Велике Британије, подсетио је да је у овој земљи деликатна ситуација: док с једне стране подржавају Израел, с друге стране могуће је да ће имати проблем са муслиманском емиграцијом и радикализацијом студената и левице који подржавају Палестинце.
"Џефри Сакс је казао да Америка нема интерес да ратује на Блиском истоку и да су то пре свега интереси Израела и пита се зашто те интересе Израела САД подржавају војним интервенцијама. Занимљиво питање, међутим чињеница је да тај рат почиње. Иранци су гађали америчке базе у свим земљама у окружењу, а од летос смо знали да имају капацитете да то ураде", казао је Радић.
Ивановић се осврнуо на бомбардовање женске школе у Техерану где је, према проценама, убијено око 160 ученица. Према његовом мишљењу, у том случају није реч о грешки.
"Највећи проблем америчких интервенција лежи у чињеници да су данас сви на планети свесни да долазе гора времена. То смо видели у Либији, где и даље влада сурови племенски рат. У Сирији - након склањања Асада, Ираку - након Садама Хусеина. У свим тим државама које су нападнуте од стране САД и у којима је дошло до промене режима, осетно је пао стандард, наставио се јавашлук, убијање и стање хаоса. Нигде нема бољитка да би сада неко могао да каже - ипак је вредело покушати", указује Ивановић.
Осврћући се на Иран, сматра да су и они који су противници актуелне иранске власти свесни да би након тога наступило горе време и да би сигурно били вазална држава - она која слуша Запад и даје им своје ресурсе.
"У државама чији су режими отворено произраелски и проамерички, а муслиманске су, просечни грађани нису ни на страни Израела ни на страни Америке. Осећају исти анимозитет који осећају и Палестинци, Иранци, посебно у Јордану... Убеђен сам да овакви погоци војних база, које је Иран у стању да изведе заобилазећи бар три ПВО система буде неку врсту поноса", додаје Ивановић.
Поред Ирана, Ивановић и проф. др Радић разговарали су и о британској круни - симболу традиције, континуитета, достојанства, али и повременог скандала. Од Едварда Осмог који је због љубави напустио трон, али и симпатисао Немачку 30-тих година прошлог века и људе који су носили погрешне униформе, па до савременог тренутка и принца Ендруа, пронађеног и осрамоћеног у Епстиновим фајловима.
"Оно што је најважније, а није довољно истакнуто у медијима јесте за шта је оптужен - за злоупотребу службеног положаја. Ендру и Питер Манделсон су оптужени да су информације давали како би платили неку услуге Епстину и ко зна коме још. Многи су се питали како је могуће да је Кир Стармер послао Манделсона, кога последњих 30 година зову Принц таме, за амбасадора у САД. Сасвим је могуће да је и сам Стармер уцењен од тих истих. Читав систем је заснован за уцени. Зашто педофилија? То нам је последња ствар на коју нисмо навикли и ту се Ендру нашао као најпогоднији", каже Радић.
Ивановић закључује да се селекција западних елита врши по кључу похлепе и греха.
Live
