Блиски исток у пламену, притисци на Кину и Мерцова посета Пекингу | Дан увече

Убиство ајатолаха Алија Хамнеија могло би да буде прекретница у рату између Ирана са једне и САД и Израела са друге стране, док би прави узрок напада могао да се посматра много источније – у Кини, највећем увознику иранске нафте.

Београд - последња европска станица ајатолаха Хамнеија

У томе су сагласни гости емисије "Дан увече" на РТ Балкан – Борислав Коркоделовић, новинар и спољнополитички аналитичар и политиколог Никола Перишић.

Вест о убиству иранског врховног вође у израелско-америчким нападима, покренула је талас беса широм Исламске Републике.

Верски ауторитети позвали су на џихад против САД и Израела, а на улицама широм Ирана одржавају се масовни протести. Порука је јасна – Иран не планира да посустане под притисцима, упркос Трамповим претњама да не узвраћају ударе.

Борислав Коркоделовић потврдио је да је одговор Ирана нешто другачији него у јуну, посебно јер се концентрише на америчке базе којих има преко 70 у региону.

"Говоре о увођењу нових и до сада, за јавност непознатих оруђа. Међутим, видећемо да ли ће остати само на реторици или ће бити примењено. Чини ми се да је у овој фази Иран више концентрисан на америчке војне базе у региону, него на сам Израел. Можда ту треба очекивати у будућности појачавање иранских напада. Значи, иранских напада на јеврејску државу", рекао је Коркоделовић.

Ко је ајатолах Арафи, један од тројице в.д. врховног вође Ирана

Он је навео да постоје барем три опције за прелазни период у Ирану. Прва је да наследник ајатолаха буде изабран што пре, што је процес који је практично покренут одмах после сазнања да је врховни вођа убијен.

Део тог процеса требало би да буде и јачање свештенства, а друга опција је јачање оружаних снага, односно могућност да војска буде присутнија у доношењу кључних државних одлука.

Трећа могућност носи опасност од немира и хаоса у земљи, нарочито на две основе.

Једна основа је незадовољство грађана економском ситуацијом и великом инфлацијом, док је друга основа вечита тежња различитих цивилизацијских групација да се отцепе.

На ту тему надовезао се и политиколог Никола Перишић, који истиче да убиство ајатолаха може бити веома значајан аспект овог сукоба.

"Кризни моменти врло често доводе до мобилизације становништва и до подршке актуелној власти, без обзира на унутрашње поделе које постоје у свакој држави", навео је Перишић.

Инструмент притиска који може да се врати као бумеранг: Кина је прави разлог америчких претњи Ирану

"Иран има и тај унутрашњи проблем јер незадовољство тиња доста дуго претходних месеци, постојали су грађански сукоби у Ирану и појединци јавно износе жељу да преузму власт, а притом могу да буду подржани од страних елемената. То додатно поларизује друштво у Ирану које је већ поларизовано", додао је.

Међутим, многи аналитичари верују да је прави разлог овог напада директан притисак на Кину. 

"О томе се већ доста дуго говори. То питање у директној је вези са Ормуским мореузом. На Ормуски залив излазе земље који су међу главним светским произвођачима нафте и земног гаса. Иранска револуционарна гарда саопштила је да ће пропуштати само кинеске и руске бродове који улазе у регион залива. Хути, који контролишу Црвено море, дали су пуну подршку Ирану", открио је Коркоделовић, додајући да скоро 80 одсто иранске нафте иде за Кину.

Рат на Блиском истоку: Израел и САД имају интерес да Иран буде непријатељ

Истакао је да га не би зачудило да Хути потпуно стану на страну Иранаца, посебно због њихових најава да "док траје патња у Гази, ниједан брод са нафтом неће стићи до Израела".

Никола Перишић подсетио је да је на снази један од најозбиљнијих сукоба на територији Блиског Истока, а знамо колико је ту било нестабилно претходних деценија и колико је сукоба тињало.

Сматра да једино посредовањем највећих сила, а то су без икакве дилеме Русија и Кина, може да се на најбезболнији начин реши сукоб чије размере постају све шире.

"Ситуација на Блиском Истоку је никада тежа и веома је важно да се укључе најважнији светски актери, а то су највеће светске силе и да оне покушају да дипломатским деловањем и капацитетима које имају, покушају да донесу решење и доведу до деескалације на овом простору."