Свет

Цена ескалације: Да ли се Америка прерачунала с Ираном | Дан увече

О сукобу на Блиском истоку у емисији "Дан увече" говорили су правник и аналитичар Александар Ђекић и Љубомир Пејчић, уредник портала "Принцип.инфо"
Цена ескалације: Да ли се Америка прерачунала с Ираном | Дан увече

Сукоб са Ираном који су израелске и америчке снаге провоцирале ударима у петак након вишенедељних преговора о иранском нуклеарном програму наставља да букти, са непредвиђеним последицама за све укључене стране.

Према наводима израелског портала "Инет", Вашингтон и Тел Авив су спровели оно што су назвали "превентивним ударом" као увертиру за ограничену војну операцију која не би трајала дуже од неколико дана, а која би, према наводним проценама, требало да ослаби преговарачку позицију Техерана. Међутим, Иран је, према изворима израелског портала, одбио америчке захтеве за прекид ватре.

Да ни убиство ајатолаха Алија Хамнеја, које су иранске власти потврдиле рано у недељу ујутру, није постигло жељени ефекат указује извештај британске агенције Ројтерс у којем се наводи да многи високи амерички званичници сумњају да ће напади довести до промене режима у Ирану.

Поред Израела, на мети иранских дронова и пројектила нашле су се америчке војне базе у Kувајту, Kатару, Бахреину, Уједињеним Арапским Емиратима и Јордану, али и британска војна база на Kипру, као и француска база у Емиратима. Иранска револуционарна гарда тврдила је да је погодила и амерички носач авиона Абрахам Линколн, што је Вашингтон демантовао, као и резиденцију израелског премијера Бењамина Нетањахуа.

Централна војна команда САД тврди да је три америчка авиона, који су оборени изнад Kувајта, заправо грешком погодила тамошња ПВО, али Иранске снаге су преузеле одговорност за обарање једног авиона Ф-15, наводећи да је то први пут после 27 година да је оборен такав амерички војни авион. Подсетимо, последњи је оборен 1999. године у Србији.

Док амерички председник Доналд Трамп најављује да ће у текућем сукобу погинути још његових сународника, а министар рата Питер Хегсет тврди да Вашингтон није започео овај рат али да ће га завршити, анкета Ројтерса и Ипсоса објављена у понедељак показује да свега четвртина Американаца подржава најновији рат такозваног председника мира.

Амерички конгресмени подељени су дуж партијских линија, где већина Републиканаца подржава Трампову ескалацију, док јој се демократе највећим делом противе. О сукобу на Блиском истоку у емисији "Дан увече" говорили су Александар Ђекић, правник и аналитичар, и Љубомир Пејчић, уредник портала "Принцип.инфо".

Саговорници РТ Балкан сагласни су да је убиство Хамнеија довело до кохезије иранског народа и да Американци нису постигли жељени ефекат, а то је смена режима. 

Александар Ђекић појашњава да постоји неколико кандидата за Хамнеијевог наследника и да су сви они "тврђа струја" од њега. 

Упитан коме одговара сукоб на Блиском истоку, он је рекао да интересе САД треба "специфично посматрати", јер многи у САД мисле да Америка нема никаква интерес за то што ради.

"У ширем контексту можемо говорити да они то раде да би ослабили Кину, јер она узима око 80 одсто иранских енергената. И не само Кина, енергентима из Персијског залива се снабдева цело азијско тржиште", навео је он.

Додаје да има и оних који сматрају да САД на Блиском истоку интервенише зарад Израела, који сматра Иран својим највећим непријатељом.

"Дугорочне последице ћемо видети. Сада су лоби групе земаља који имају америчке базе на својој територији и које су под ударом, кренуле са притиском да се рат зауставља. Мислим да САД и њихови савезници нису очекивали овакав одговор Ирана. Да ће Иранци запалили читав Блиски исток нико није очекивао", каже Ђекић.

Подсећа да сви одбрамбени системи свих заливских монархија почивају на америчкој технологији и да се већ Катар жали да немају ефикасну одбрану за дронове и да њихов ПВО систем може да издржи још четири дана.

Указао је и да Американци имају логистичке проблеме, да се у почетку причало о рату од неколико дана, затим четири недеље, а већ данас се помиње четири-пет недеља.

Сматра да је највећа слабост Ирана обавештајна служба, да су они "обавештајно избушени", али да без обзира на то систем даје отпор.

Љубомир Пејчић каже да то што су Американци покренули напад на Иран, усред преговора, само још једном потврђује да се њима не може веровати.

Сматра да су преговори били параван. Подсећа да се исти сценарио одиграо прошле године, да су преговори били у току, а САД су покренуле рат који је трајао 12 дана. 

"Ти преговори су једна шарада. Видимо да у преговорима Америка није изнела захтеве, већ ултиматуме. Између осталог тражили су да се све ракете и ракетни програм униште, да престане подршка револуционарним покретима...", навео је он.

Додаје да је Америка рачунала да ће нападима и убиством верског вође да подигне морал иранских домаћих издајника, али су изазвали контраефекат.

"Видели смо реакције на улицама Ирана. Доминантно је да људи жале. Дошло до кохезије народа, а то Американци нису очекивали. Изазвали су контраефекат", сматра он.

Коментаришући убиство Хамнеија, он је подсетио да је реч о верском вођи који је био старац од 86 година и који је био умерена струја.

"Сада се створила теорија да се он намерно жртвовао, да би инспирисао свој народ, да би био мученик. Знало се да ће напад да се деси", казао је Пејчић.

Live