Свет
Рат и криза: Шта Трампов напад на Иран значи за светску економију | Дан увече
Медијски наводи о енергетској угрожености Кине нису тачни, Европска унија себе доводи на ивицу одустајањем од руских енергената, оценили су гости РТ Балкан Милорад Денда и Бранко Павловић
Рат Израела и Америке против Ирана више не тиња, него букти.
Убијен је врховни вођа, погинуле су стотине званичника, а регион је запаљен. Ово је хуманитарна криза, криза међународног права али и економије. Зато се поставља питање – да ли ће ова ватра прогутати глобалну економију, шта ће бити са Ормушким мореузом кроз који пролази четвртина светске нафте, и како ће Кина али и други стратешки партнери реаговати?
Оно што се данас дешава на Блиском истоку, сутра ће сви платити – на пумпама, у маркетима, кроз кризе које тек долазе.
Одлука Америке и Израела да ударе на Иран, усред преговора око иранског нуклеарног програма, значила је да је само питање тренутка када ће ескалација одразити на светску економију, имајући у виду значај тог региона за енергетско снабдевање али и светске трговинске токове.
Цена нафте типа "брент" скочила са око 72 долара по барелу 27. фебруара на више од 80 долара данас, док је тржиште течног природног гаса реаговало још драматичније – услед бојазни да би Ормушки мореуз могао бити затворен, али и након што је Катар зауставио производњу овог енергента услед иранског удара дроном на индустријски комплекс Рас Лафан, британске и холандске референтне цене овог енергента скочиле су за готово 50 одсто у понедељак, док су цене у Азији забележиле пораст од 39 одсто.
Ормушки мореуз, који се налази између Омана и Ирана, једна је од најважнијих светских артерија за глобалну привреду, кроз коју пролази око 20 одсто светских залиха нафте, али и око 20 одсто светских залиха течног природног гаса.
Док трговински промет кроз Ормушки мореуз замире услед текућег сукоба, председник Србије Александар Вучић оценио је да ће Европа проћи кроз пакао ако се ситуација одужи.
Са друге стране, норвешки министар енергетике Терје Осланд рекао је током конференције за медије у уторак да верује да ће, како је рекао, дебата о наставку увоза руског гаса унутар
О економским последицама рата Израела и САД против Ирана у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су правник, аналитичар и народни посланик Бранко Павловић и новинар и дугогодишњи дописник из Кине Милорад Денда.
На констатацију да после ескалације сукоба имамо привидно мирно тржиште и на питање да ли ћемо тек видети последице, Денда је рекао да је забринутост оправдана и да у главама свих оних који одлучују стоји непознаница колико ће трајати рат и какве ће поразне ефекте имати на привреду и економију.
"Оправдано је да су економска питања у првом плану, али бојим се да се смишљено убацују у први план. Овде је реч о разарању светског поретка, овде се то у огромној мери разара и више нико не зна где ћемо отићи. Кинески коментатори редовно упозоравају да је свет кренуо у правцу џунгле. То је много озбиљније за свет од тога да ли ће бити нафте", казао је Денда.
Упитан о Мерцовој изјави да међународно право не би требало да се односи на Иран, Денда је рекао да је то лицимерно и да је невероватно да један европски државник даје такве изјаве.
Павловић је рекао да померања цена нафте још нису драматична и да је она ишла и више, додајући да не знамо у ком ће се правцу ће се сукоб одвијати.
"Ако ово буде трајало дуго, једна варијанта је да Иран војно победи, држи под контролом мореуз, а за Иран је војна победа да не буде поражен", навео је Павловић и додао да је Иран отворено рекао да не жели да води рат.
Навео је да се не ради само о цени барела, већ о томе да физички неће бити нафте.
Павловић предвиђа да ће доћи до краха берзи, а онда ће се то прелити у једну врло велику политичку нестабилност, те да Запад неће моћи да апсорбује незадовољство грађана.
Нагласио је да је реч о агресији Америке и Израела на Иран и да тако треба разматрати тренутни сукоб, оценивши да то није наивна ствар.
Денда је рекао да САД у Ирану није држала ресурсе под контролом, али да је сада циљ одстранити Иран и нанети штету Кини, као и да је циљ Америке да се врати у земље из којих су протерани.
"Нису одабрали праву мету. Само прошле године Кина је направила капацитете складишта нафте за 160 милиона барела, дневно је увозила из Ирана милион барела. Они су интензивно радили на повећању капацитета као да су нешто знали", указао је Денда.
Нагласио је да су нетачни медијски наводи да је Кина енергетски угрожена.
Павловић је указао на то да Руска Федерација може целу Европу да снабдева повољним гасом, а да одустајањем од руских енергената ЕУ себе доводи на ивицу. Како је истакао, за Србију је најбоље да хитно закључи дугорочни уговор о гасу са Русијом.
Говорећи о томе како би изгледало да се умешају Русија и Кина у овај рат, Бранко Павловић је рекао да један део помоћи већ постоји.
Казао је да не знамо шта је тачно испоручено од опреме, као и да постоји велика количина руског наоружања, али је додао да једна део помоћи већ постоји.
"Уколико би Иран позвао Руску Федерацију да реагује, она би реаговала слично као у Сирији и однела би превагу у војном смислу", казао је Павловић и додао је да је стратешки значај Ирана за Русију веома велики, јер би Иран у рукама САД био одскочна даска за нападе на Русију.
Live
