
На ивици енергетске кризе: Да ли ће свет остати без нафте због рата у Ирану | Дан увече

Рат између Сједињених Држава, Израела и Ирана, који је почео након израелско-америчког напада на Иран пре недељу дана, наставља да букти широм Блиског истока и не показује знаке смиривања. Амерички председник Доналд Трамп у петак је поручио да са Ираном неће бити споразума, те да Техеран може само да капитулира.
Сукоб у једном од стратешки најзначајнијих делова света већ има значајне последице на светску привреду, као и на транзит енергентима. Транзит кроз Ормуски мореуз, кроз који обично пролази око 20 одсто светске трговине нафтом, обустављен је већ данима, а енергенти из земаља Персијског залива - међу којима се налазе и неки од највећих светских произвођача нафте и течног гаса - не успевају да пронађу пут то светских тржишта.

То је довело до наглог скока цене енергената. Цена нафте у петак је достигла 93 долара за барел, што је највиши износ од јесени 2023, а "црно злато" је само у једном дану поскупело за чак девет одсто.
Министар енергетике Катара Саад ел Каби је за "Фајненшел тајмс" рекао да би дужи сукоб на Блиском истоку могао да "обори светску економију", као и да би цена барела нафте ускоро могла да достигне чак 150 долара.
У покушају да поново покрену транзит енергената, САД су преко своје Развојне финансијске корпорације покренуле осигуравајући фонд од 20 милијарди долара. Ипак, остаје нејасно какве ће то последице имати на глобалну трговину енергентима.
Скок цена енергената могао би да доведе у питање глобални економски раст, али и да донесе нови талас инфлације налик на онај из 2022. године, упозоравају стручњаци. Европа би могла да буде посебно погођена, с обзиром на то да европске земље увозе значајне количине енергената, али и да су одустале од куповине руске нафте и гаса након 2022. године.
У светлу неминовне енергетске кризе, министар финансија САД Скот Бесент је најавио да Вашингтон разматра укидање дела санкција на руску нафту, како би повећао понуду тог енергента на светским тржиштима и успорио раст цена. Американци су такође дали зелено светло Индији за куповину руске нафте током наредних месец дана.
Ко је највише погођен енергетском кризом, а ко би од раста цена енергената могао да профитира? Одговор на та, али и друга питања у емисији "Дан увече" дали су Јелица Путниковић, уредница портала "Енергија Балкана" и проф. др Мирослав Јовановић, економиста.
Саговорници РТ Балкан слажу се да је Европа један од највећих економских губитника због тренутне ситуације на Блиском истоку, а да од ове ситуације могу да профитирају земље ван Персијског залива које имају велике резерве нафте и гаса.
Путниковић сматра да је скок цена енергената више "психолошки ефекат" дешавања на Блиском истоку, јер на тржишту тренутно има довољно нафте.
"Психолошки су цене почеле да скачу, јер нико не зна колико ће ово потрајати. Слично се догодило када је почео сукоб у Украјини. И тада су цене енергената почеле да расту психолошки, а не због мањка енергената на тржишту", појаснила је она.
Коментаришући најаве које стижу из САД да размишљају да "олабаве санкције Русији", Путниковић каже да ће се амерички председник Доналд Трамп трудити да нафта не поскупи превише јер у САД предстоји гласање за Конгрес, а Трампу никако не одговара да му гласачи буду узнемирени.
Сматра да ће ситуација у Персијском заливу убрзати изградњу копнених гасовода и нафтовода, чија је градња раније била у плану.
"Сада се види потреба да се изграде копнени гасоводи који би водили гас са истока на запад. Била је прича да је рат у Сирији настао због тога што неки нису дозволили да се изгради копнени гасовод. Европа не може пуно тога да уради, јер не могу пуно да утичу на САД и Израел да се рат заустави. Они могу да траже нове добављачи", навела она.
Напомиње да ће сада енергенте добијати они који су спремни више да плате и да ова економска криза Америци може да се врати као бумеранг.
"Да ли може од ове ситуације да профитира Русија- да може. Верујем да ће се за нафту и гас из Русије отимати многи. Пројекти гасовода сада ће се убрзати и завршавати. Чули смо и изјаву руског председника Владимира Путина да ће пријатељским земљама Русија да преусмери нафту и гас. Ту је мислио на Кину, али и Индију, Кореју, можда и Јапан. Питање је сада хоће ли се пробудити капиталистички дух. Мултинационалне енергетске компаније су јаке. Хоће ли извршити притисак да се оконча сукоб", рекла је она.
Сматра да је рат у Ирану почео због нафте и гаса, јер је та земља богата природним енергентима.
"Трамп је покушао да уради оно што је урадио у Венецуели, али му није пошло за руком да то уради преко ноћи. Не би ме чудило да се сада побуне арпске земље, које не могу да извозе нафту. То је директан атак на њихову економију", сматра Путниковић.
Јовановић је указао да када се једном заустави производња, потребно је време да се поврати. Подсетио је да скоро четвртина светске нафте и гаса пролази кроз Ормуски мореуз и да су највећи купци из Азије. Међутим, сматра да су међу највећим губитницима европске земље.
"Европа се одрекла увоза енергије из Русије. Успела је да се снабдева нафтом и гасом, али по четвороструко вишој цени. Тако је производња у Европи постала скупља, роба је скупља и није конкурентна на светском тржишту. Само ове седмице цена гаса у Европи је повећана 70 одсто", рекао је он.
Указао је да се производња из Европе сели у Кину због јефтинијих трошкова производње, као и у САД због субвенција.
"Европа се и даље самоповређује. Не само у Европа, већ и САД. Ако дође до повећања трошкова енергије повећаће ће се цена робе, инфлација ће да се убрза, каматне стопе иду горе. Највећи губитници за сада су у Европи", рекао је он.
Каже да у овој ситуацији могу да профитирају земље богате енергентима које су ван Персијског залива, а то су Русија, Нигерија и донедавно Венецуела.
"Видећемо до када ће рат да траје, када ће да се заврши и када ће да крене нафта и гас из Персијског залива. Видели смо да се брод са течним гасом који је кренуо ка Француској, окренуо се и отишао у Азију. Извесно је да ће енергенти да буду све скупљи", рекао је он.
Сматра да је Америка након Другог светског рата постала јака зато што је уздизала друге земље, попут Јапана, а да сада ради све супротно и да то може да изазове контраефекат.
"Имали смо пример да је Америка забранила извоз чипова у Кину и они су направили софтвере који раде на старијим чиповима, али раде брже и боље", нагласио је Јовановић.





