Расуло у Америци: Шта се крије иза најскупље одлуке Доналда Трампа?

Амерички напад на Иран отворио је низ питања која потресају светску политику. Ко је заиста гурнуо Вашингтон у нови рат, зашто поруке из Беле куће делују хаотично и какве последице овај сукоб може имати по Америку, Блиски исток и глобалну економију.

Рат против Ирана који су изазвали Сједињене Америчке Државе и Израел наставља да односи жртве, а коначни исход не делује ништа јасније.

Пошто је убијеног Алија Хамнеја на месту ајатолаха наследио његов син Моџтаба, за којег се наводи да је тврдокорнији од оца и да има још ближе везе са Иранском револуционарном гардом, медији преносе да Техеран остаје истрајан у опирању Вашингтону и Тел Авиву.

Блиски исток: Највећи напад Хезболаха на Израел, вето САД на руску резолуцију о прекиду ватре

С друге стране, поруке са америчког врха нису ништа мање конфузне и контроверзне него што су биле по избијању рата. Амерички председник у понедељак је рекао за Си-Би-Ес њуз да је рат "мање више готов", да би колико сутрадан, амерички министар рата Питер Хегсет најавио најжешћу серију удара на Иран од почетка сукоба. Данас, пак, амерички "Аксиос" преноси да је Трамп рекао у кратком телефонском интервјуу за тај портал да ће се рат завршити "ускоро", јер, како је навео, "практично није остало ништа што се може циљати".

Трамп се сусреће и са скандалом око удара на школу за девојчице у иранском граду Минаб током првог дана рата, у којем је убијено најмање 170 људи. Док је Трамп износио противречне тврдње по питању напада, који је спроведен америчком ракетом типа "томахавк", популарни новинар и некадашњи Трампов саветник Такер Карлсон изјавио је да се не вреди борити за Америку ако је Вашингтон заиста иза напада а одбија да призна одговорност.

О томе шта се крије иза Трампове одлуке, какав се исход очекује и припрема ли Трамп излазну стратегију у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су политички економиста Михаило Савић и историчар Саша Адамовић.

Адамовић истиче да се иза Трампове тврдње да нема више циљева у Ирану, крије можда излазна стратегија.

"Трамп можда схвата да се заглавио у рату који је започео брзоплето, под притиском Израела и Бенјамина Нетанјахуа. А он је нажалост, пристао да учествује у свему томе. И када је видео да нешто што је требало да траје три дана, траје и даље, по његовим појединим изјавама, припрема оно што би могло да буде излазна стратегија. То је да прогласи победу и да каже како је постигао све што је планирао, да је уништио иранску флоту, ваздухопловство, ирански нуклеарни програм. Међутим, неће то бити тако лако", оцењује Адамовић.

А с друге стране, за Израел је јасно да је он ушао у рат да иде до краја, истиче Адамовић.

"Израел намерава да иде до уништења Ирана као државе, да Иран доживи судбину других блискоисточних земаља које су страдале. Од 2001. кад су срушене Куле близнакиње у Њујорку, идеја је била да се Америка увуче у ратове на Блиском истоку, да би водила ратове у корист Израела", објашњава Адамовић и додаје да је "намера Израела да Иран доведе у стање у какво су доведени Сирија, Авганистан, Либија и да омогући стварање израелске хегемоније на Блиском истоку".

Од Буша старијег до Трампа: Ризици, лекције и наслеђе америчког мешања на Блиском истоку

Сама намера и идеја Израела да нападне Иран била је очигледна, наводи Адамовић, када је Израел помогао Доналду Трампу да се врати у Белу кућу.

"Имао је намеру да га врати у Белу кућу као поузданог савезника и кад се то деси, онда је остао лакши део посла, да захваљујући Трампу, поведу Америку у рат против Ирана за рачун Израела", наводи Адамовић.

Како указује, прва жртва рата у Ирану је Чарли Кирк, који водио покрет младих републиканаца - Америка на првом месту.

"Он је у једном тренутку помислио да су амерички интереси на првом месту и да не могу да се подреде некој другој држави. Још у време предизборне кампање 2024. указивао сам на тај проблем МАГА покрета, да ће се у једном тренутку људи поделити на оне који су заиста за Америку на првом месту, и оне, који су за Израел", истиче Адамовић.

Савић сматра да је анализа уочи рата у Ирану Трампу била јасан показатељ да овај рат не може тако лако да се заврши по Америку.

"Већ су пробали у јуну прошле године овако нешто да ураде. Покушао је да гађа ту нуклеарну поставу коју Иран има, а упитно је шта се заправо десило. Трамп мора макар да слуша генерала којег је вратио из пензије и дао му четири звездице, а који је рекао да Америка не може да победи у овом конфликту, да Америка није спремна да буде у неком дужем конфликту са Ираном. Трамп је морао да зна да ово не може добро да се заврши по њега, али је чињеница да је окружен људима који су врло загрижени за Израел. Није само израелски лоби тај којем овај рат одговара. Он одговара и војно-индустријском лобију", истиче Савић.

Шеф иранске дипломатије: Нетанјаху не жели да свет види последице наших удара, а тек смо почели

Како наводи, не постоји никакво оправдање да Америка ради ово што ради у Ирану.

"Министар спољних послова Омана који је био присутан на тим разговорима између Америке и Ирана је рекао да је Иран апсолутно био спреман да пристане и на нешто много оштрије против њиховог нуклеарног програма, да се скоро све врсте тог оплемењивања избаце из нуклеарног програма. Такође, удружења обавештајних агенција САД, то није само ЦИА, у последњем извештају су рекли америчком конгресу да нема никаквих назнака да ће Иран ускоро имати било какво озбиљно нуклеарно наоружање", оцењује Савић.