
Да ли је Милошевић био први борац против Епстинове коалиције | Дан увече

Бивши председник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић постао је, такорећи, метафора за епоху у којој су се западне земље, предвођене Вашингтоном, понашале као апсолутни господари света. Манири којима Запад данас покушава да сачува тај свој положај од тада се нису променили.
Сједињене Државе отмицом су ослободиле Венецуелу њеног "злог диктатора", Николаса Мадура. Поређење са изручењем Милошевића Хашком трибуналу намеће се само.
Рат који су Сједињене Државе и Израел покренули против сувереног Ирана одражава метод већ опробан на Србима за ширења демократије и тржишта за западну елиту.
Милошевић, који је умро у ћелији Хашког трибунала пре 20 година, за један део Срба био је издајник, за друге велики патриота, за треће диктатор. Ипак, реченица "не нападају они Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије", постала је својеврсни симбол који огољава лицемерни карактер западног империјализма.
Да је тада Милошевић умногоме био у праву, сведочи нам наша савременост.
О овим темама у емисији "Дан увече" говорили су бивши премијер Србије Никола Шаиновић и историчар Чедомир Антић.

Коментаришући речи Слободана Милошевића у Хашком трибуналу о Немачкој, Антић поручује да ми сада знамо оно што нисмо могли знати 90-тих година.
"Много знамо о томе шта се дешавало у Немачкој током 1990, 1989. и 1991. године и без обзира на то што на саму годишњицу немачки институти, 'Дојче веле' и многи научници побожно доказују да је Немачка била изненађена распадом Југославије, да нису знали шта да раде...остаје чињеница да је Хелмут Кол за кога мислим да је био демократа, да није био присталица ни Хитлера ни нацизма, рекао 'Ми морамо са Србима да изравнамо рачуне'", подсетио је Антић.
Наглашава да је то један вентил који је послужио Немачкој, као и да су САД и савезници дали Немачкој да се "размаше", да створи свој одређени простор.
"Француски историчар Емануел Тод у својој књизи 'Пораз Запада' каже да Немачка није успела у томе, да је сама пропустила шансе да направи неки споразум са Русијом, да се позиционира и сматра да се Немачкој то већ дешавало у прошлости", рекао је Антић.
Осврћући се поново на то шта је Милошевић рекао пред Трибуналом, истиче да он тамо није био политичар, те да је после хапшења могао да заступа политику, коју, можда, није смео да заступа.
Истиче да је извесно да у Србији нико није веровао да ће Југославија да се распадне, да је можда било прибојавања, али се сматрало да силе неће дати да се Југославија распадне.
Одговарајући на питање да ли смо "преспавали рушење Берлинског зида" Шаиновић наглашава да то често чује, али да има универзалан одговор– "били смо свесни величине кризе и нисмо уопште спавали".
"Провели смо бесане ноћи гледајући како да у секунд до 12 реконструишемо државу Србију у моменту када је на сцени план распада Југославије на осам делова (обе покрајине и шест република). Од Србије остаје, оно што су осамдесетих година звали, УжаС (Ужа Србија) ", рекао је Шаиновић.
Подсећа да је већ 1971. године Туђман већ био у затвору због хрватског национализма чији је циљ био отцепљење, а прву верзију Исламске декларације је Алија Изетбеговић објавио 1970. године, а да је Милошевић млади правник код Бранка Пешића.
"Ми видимо тај развој који има свој преломни моменат у распаду СССР-а", каже Шаиновић подсетивши на говор Горбачова у УН 1988. године, када је рекао да они одустају од конфронтације и да више није потребна и да треба да сви сарађују.
Такође каже да је он тада рекао да ће повући 500.000 војника и 10.000 тенкова.
Истиче да се 1989. године дешавају ствари које је он најавио, а да су они били у паници да ће рушење Берлинског зида личити на нешто попут рушења бране, коју када срушите језеро се излије.



