Стратешки колапс: Грешка која ће Америку скупо коштати | Дан увече

Рат на Блиском истоку улази у трећу недељу. Након америчко-израелских напада на Иран, свет покушава да разуме шта је био циљ Вашингтона и ко је данас у бољој позицији. Трампова операција у Ирану названа "Епски бес" ускоро би могла да постане позната и као "Епски фијаско", пошто се јасна стратегија за окончање сукоба у Вашингтону и даље не назире. О томе су у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили истраживач студија безбедности Никола Вујиновић и адвокат Бојан Драгићевић.

Европосланица Шошоака: САД планирају напад на Иран из Румуније, Букурешт не може то да спречи

Према писању "Фајненшел тајмса", жестина иранског одговора на агресију изненадиле је амерички политички врх, што је потврдио и секретар рата Пит Хегсет. Како наводи тај британски лист, Иранци су вешто искористили све своје капацитете како би драстично повећали цену рата за Американце и Израелце.

Иранци су, такође, доста тога научили током дванаестодневног рата у јуну прошле године, а америчке снаге суочиле су се са проблемима у одбрани од напада иранским дроновима.

Поред мета у Израелу и америчких војних база широм Блиског истока, на иранском нишану нашле су се и петромонархије у Персијском заливу. Процењује се да су Иранци до сада испалили више од 3.000 ракета и дронова.

Амерички рат против Ирана већ се показује као изузетно скуп, како за саме учеснике, тако и за остатак света. Како наводи "Њујорк тајмс", у Пентагону су проценили да је током прва два дана рата америчка војска потрошила муницију у вредности од преко 5,6 милијарди долара, као и да је укупна цена рата након само шест дана премашила 11,3 милијарде долара.

Рат на Блиском истоку: Колико су оштећене америчке војне базе

Рат је довео и до драстичног скока цене енергената, пре свега нафте, која је 9. марта накратко достигла цену од скоро 120 долара по барелу. Иако је у наредним данима стабилизована – делимично и услед пуштања у промет нафте из стратешких залиха – остаје нејасно колико дуге ће САД и њени савезници успевати да "вештачки" обарају цену нафте, док је промет кроз Ормуски мореуз практично обустављен.

Произвођачи енергената у Персијском заливу такође су се нашли на удару, а "Катар енерџи", друга по величини компанија за производњу течног гаса у свету, привремено је обуставила производњу гаса услед ратних дејстава. Како је почетком месеца констатовао магазин "Форин полиси", актуелни рат је први сукоб од Другог саветског рата током ког су се на удару нашли кључни економски центри – попут Дубајиа, Дохе и Ријада.

Никола Вујиновић оцењује да Иран у овом тренутку изгледа ближи победи, али додаје да у овом сукобу неће бити правих победника, истичући да су САД најближе нечему што бисмо могли назвати "стратешким поразом".

"Данас је 15. дан сукоба, а постављени циљеви САД су крајње неизводљиви, тако да није јасно како ће се овај сукоб завршити, осим ако не буде окончан на Трампов начин — прогласи да је победио и настави даље.

Вујиновић каже да изгледа је Иран успео да преживи тај први ударац и да смрт лидера Али Хамнеија није изазвала урушавање иранског поретка, као што су очекивали Америка и Израел.

Он истиче да изгледа  да се стабилност режима повратила на тај ниво да је чак и Нетанјаху јуче изјавио да не може да се очекује урушавање иранског режима и да морају стратешки циљеви на неки други начин да се поставе

Са треће стране, истиче, Израел остварује оно што жели.

"Израел наставља да уништава инфраструктуру на реци Литани, како би изоловао јужни Либан од остатка Либана и на тај начин припремио копнену инвазију, а са друге стране видимо да САД трпе највеће губитке од другог светског рата", наглашава Вујиновић.

Он подсећа да је, према западним изворима, Израел раније могао, осам минута пре доласка балистичке ракете да прогласи узбуну, а сада је то три минута, и то, како каже, тежи да се још више смањи.

Он такође додаје да се на терену види да САД полако почињу да увиђају да су ушли у "ћорсокак" и сада покушавају да изађу, да сачувају образ, као и своју стратешку предност – и пред арапским државама које су циљеви Ирана, и пред Израелом, али и према својој јавности, имајући у виду да се избори у новембру приближавају, када ће, како се очекује, Сенат вероватно прећи у демократску већину, што ће много отежати рад Трамповој администрацији.

Говорећи о америчким циљевима, адвокат Бојан Драгићевић истиче да Трампова администрација није у стању да јасно дефинише циљеве целе ове операције, додајући да је, према његовом мишљењу, суштински циљ ипак био смена режима.

"Они су, понети победама које су остварили, посебно у Венецуели и економским дављењем Кубе, јако потценили отпорност иранског режима, јер се показало да је она много већа од онога што се очекивало", указује адвокат, напомињући да убиство ајатолаха Хамнеија није пореметило Иран.

Трампа брине Ормуски мореуз: Иран поручује да је затворен само за непријатеље

Он такође наглашава да је одговор Ирана сада био много бржи него у дванаестодневном рату, када је Ирану требало 18 до 20 сати да одговори, док је овог пута одговор стигао само два сата након почетних израелско-америчких удара.

"Полако почиње, чак и у јавни наратив, да продире идеја да Американци не могу да остваре циљ смене владе у Ирану, а ово је покушај да се замаскира стратешки пораз", оцењује Драгићевић.

Он подсећа да је Трамп још прошле године тврдио да је ирански нуклеарни програм "обрисан", али сада, како наглашава, ми годину дана касније поново слушамо како САД ратују против иранског нуклеарног програма.

"Неће га уништити сада, као што га нису уништили ни тада", констатује Драгићевић.