Цена америчког хира: Потчињавање Европе и надолазећа криза | Дан увече

Европа је месецима говорила: нећемо под притисцима, нећемо под условима који више личе на ултиматум него на споразум, а онда — потпис. Реч је о споразуму по којем Америка задржава царине до 15 процената, док Европа отвара своје тржиште готово без ограничења. Кажу компромис, а критичари кажу — неравноправан договор.

Зашто је Европа ипак пристала на ову уцену, колико је зависна од америчког тржишта, безбедности и политике, и да ли је ово трговински споразум или потврда односа снага? О томе у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говоре Др Стеван Рапаић, виши научни сарадник Института за европске студије, и политички економиста Михаило Савић.

"У овом случају имамо класични асиметричан трговински споразум, који је ЕУ била натерана да прихвати", наводи Рапаић.

Он подсећа да пре повратка Доналда Трампа на власт, САД нису имале скоро никакве царине на увоз из ЕУ. Овим договором, Брисел пристаје да практично укине своје царине на америчку робу, плаћа 15 одсто на извоз у САД, а обавезује се и на куповину америчког гаса вредног 750 милијарди долара.

ЕУ ће морати ово да прихвати "јер је прихватила да усклади своју спољну политику америчкој и окрене леђа Русији и руском гасу", навео је Рапаић.

Ултиматум из амбасаде: После гаса из Русије и Катара, ЕУ може да остане и без гаса из САД

Иако ЕУ сад покушава да у коначни споразум убаци неке клаузуле које би их штитиле од, рецимо, Трампове анексије Гренланда, Рапаић подсећа да је Трамп је тражио да се договор одобри без измена, што ће се највероватније и десити.

Европа "неће успети" да сачува макар мало достојанства, јер је од савезника постала поданик САД, сматра он.

"ЕУ ће увек прихватити све што САД кажу. Одавно се ставила у вазалну позицију и уживала је у њој поприлично дуго", изјавио је Савић и додао да је ЕУ остала без иједног партнера у свету.

Савић је подсетио да је Европа дозволила Америци да, преко каквих год посредника, уништи гасовод "Северни ток" и сад мора да се такмичи са Азијом на отвореном тржишту гаса.

"Чак и кад би се Европа можда пробудила данас… не може то себи да приушти", каже Савић.

По њему, онаква ЕУ какву је замишљају у Бриселу не може и не сме да се супротстави САД, а све "центристичке" странке на власти у већим земљама се надају да ће стање на које су навикле трајати вечно.

"Оно, међутим, може да траје само док је америчка чизма негде у Европи", подсетио је Савић.

Европа прикочила због Трампових царина: Ратификација трговинског споразума са САД под знаком питања

Немачки канцелар Фридрих Мерц и француски председник Емануел Макрон су критиковали трговински споразум који је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен потписала са Трампом, али Савић сматра да ће њихово противљење остати само на речима.

Европски лидери који имају по 15 одсто подршке код куће одржавају свој легитимитет агресивном реториком против Русије, каже Савић, и додаје да због тога сад нису у стању да се одрекну дугогодишње лоше и нелогичне политике против Москве све и кад би хтели.

"Они су управо жртве сопствене идеологије", сагласио се Рапаић.

С једне стране, каже он, ЕУ се представља као неки високоморални светионик и инсистира на санкцијама Русији, а са друге стране слепо слуша Америку упркос томе што она врши агресију на Иран.

Док су европске земље повећале енергетску зависност од САД након ескалације сукоба у Украјини 2022. године, пре свега одустајањем од куповине руских енергената, америчке нафтне и гасне компаније сад бележе велике профите због кризе на Блиском истоку.