Србија и Балкан
Хитлерова агресија: Дан када је Југославија ушла у рат | Дан увече
У ситуацији у којој су ране још биле свеже од окупације током Првог светског рата, која је усложњена и непријатељским окружењем на Балкану, рационална одлука била је осуђена на пропаст и довела је до увлачења Југославије у нови рат, сматрају историчари Гулић и Радојковић
Одлуку да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту, која је потом довела до пуча, а онда и немачког бомбардовања и разарања Београда, кнез Павле Карађоревић био је приморан да донесе због изузетних притисака нацистичке Немачке, сагласни су саговорници телевизије РТ Балкан.
Историчари др Милан Гулић и др Стефан Радојковић, на годишњицу напада Трећег рајха на Југославију, у емисији "Дан увече" анализирали су период непосредно пре бомбардовања Београда и потезе који су до њега довели.
У бомбардовању, које је почело у раним јутарњим часовима и које је трајало читавог дана, у немачким ударима страдало је преко 2.200 људи, док је у ваздушним борбама живот изгубило и 11 пилота.
"Односи Краљевине Југославије и нацистичке Немачке биле су врло интензивни у годинама које су претходиле увлачењу Југославије у Други светски рат и том нападу који је почео 6. априла. Одвијали су се у врло интензивној привредној размени, нарочито док је премијер био Милан Стојадиновић. Две земље су имале комплементарне привреде", почео је историчар Милан Гулић.
"Југославија је Немачку снабдевала сировинама пре, али и када је рат почео, а Немачка је Југославију снабдевала производима своје индустрије. Проблем је био то што је Немачка експанзиона политика дошла до југословенских граница", додао је.
Повод је био Мартовски пуч којим је, због приступања Тројном пакту, са чела Краљевине Југославије свргнуто трочлано краљевско намесништво предвођено кнезом Павлом Карађорђевићем.
"Уочи почетка Другог светског рата, Југославија нема пуно савезника, савезници су сувише далеко, а Немачка је сувише близу", објаснио је Стефан Радојковић.
Како каже, однос елита у то време најбоље се види из мемоарских записа Владимира Ваухника, који је био аташе тадашње амбасаде Југославије у Берлину.
"Он је рекао да међу политичком и војном елитом, заправо има много глава које су ватрене, које размишљају сувише емотивно, а не рационално. Знао је да просто има један корпус и официра између осталих, који нису желели Тројни пакт, а са друге стране нису имали планове шта кад се одбије Тројни пакт. Ту баш мисли на генерале Мирковића и Симовића, који су суштински извели пуч 27. марта", навео је Радојковић.
Гулић се надовезао речима да је познато под коликим су притисцима били и кнез Павле, и касније премијер Драгиша Цветковић, и министар спољних послова Александар Цинцар Марковић.
"Томе најбоље сведочи разговор кнеза Павла и Адолфа Хитлера, у којем је Хитлер убеђујући Павла да прихвати приступање Тројном пакту, рекао да ће Вас за шест месеци ваш народ благосиљати, на шта је Павле узвратио, што и сада знамо, речима: 'Ако сада ово потпишем, нећу бити на власти ни шест дана'", подсетио је Булић.
Недуго после 27. марта, уследило је шестоаприлско бомбардовање. Уништено је 800 зграда, теже оштећено око 2.000 објеката. Међу најтеже губитке током напада на Београд спада Народна библиотека Србије, која је у пожару нестала заједно са више од 350.000 књига. Разарање Београда није било само материјално – оно је представљало и удар на културу, идентитет и памћење једног народа.
Радојковић је открио да је Ваухник известио да су у Трећем рајху постојале две струје уочи 25. а онда и 27. марта, које су имале два сценарија за Југославију.
"Припадници нацистичке странке, СС и Гестапо, они су били за распарчавање Југославије одмах. Војска, односно Вермахт, сматрао је да је Југославију требало придобити ако не за Тројни пакт, онда да буде близак савезник и економска јединица, која ће заправо омогућавати сировине, да би могле да се врше операције на Источном фронту", казао је.
Додао је да је већ тада био испланиран напад на Совјетски савез.
"Одлука да се нападне Совјетски савез је донета на јесен 1940. године и у том смислу се рачунало, да десни бок тог Источног фронта, где се мислило пре свега на Балкан и југоисток, буде пацификован и неутралисан у највећој могућој мери, тако што ће Мађарска и Румунија приступити Тројном пакту, а Југославија ако ништа друго бити барем неутрална и интегрисана у економску сферу Трећег рајха".
Гулић је подсетио да је Југославија имала Немачку на својим границама, са чланицама Тројног пакта око себе, у веома непријатељском окружењу и изузетно тешком положају, али то није било све.
Истакао је и оне унутрашње проблеме – хрватско питање, које је стварањем бановине Хрватске само умирено, али не у потпуности решено. Како каже, у таквим околностима треба разумети због чега су се они који су тада водили Краљевину Југославију одлучили да приступе Тројном пакту.
"То је пробудило код људи болно сећање на окупацију из времена Првог светског рата. Треба подсетити да је од окупације прошло тек нешто више од две деценије. Ране су заиста биле свеже, антинемачко расположење је било веома изражено", закључио је др Милан Гулић.
Live
