
Кина и Трампов рат: Како сукоб на Блиском истоку мења Азију | Дан увече

Док Вашингтон покушава да задржи глобални примат, Пекинг све чешће не диже тон, него повлачи потезе. И то ефикасно. Јер, по први пут, нека истраживања показују да Кина ужива већу глобалну популарност од САД.
Након што је прво запретио да ће збрисати целу иранску цивилизацију ако Техеран не прихвати примирје у рату који је Америка започела усред преговора о иранском нуклеарном програму, амерички председник Доанлд Трамп је објавио двонедељно примирје по захтеву пакистанског премијера Шебаза Шерифа, чија је земља посредовала у преговорима.

У званичним саопштењима страна у сукобу не помиње се кинеско-пакистански план за окончање сукоба, који је без превише помпе објављен почетком месеца, ирански извори за "Њујорк тајмс" наводе да је управо Пекинг одиграо пресудну улогу у постизању примирја, и то у последњи час.
Пекинг се током читавог рата држао по страни, изузев осуда агресије и медијских спекулација да кинески сателити помажу Техерану при циљању мета, иако има јасне интересе у региону – поред односа са Ираном које интензивно развија у протеклим годинама укључујући и унутар БРИКС-а, Техеран представља другог највећег добављача нафте за Кину, после Русије и Саудијске Арабије, иако је кинеска зависност од нафте из региона далеко мања од суседа попут Јужне Кореје и Јапана.
О томе да ли се свет мења тише него што мислимо и да ли је ово тренутак када дипломатија Истока почиње да надјачава силу Запада у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су новинар и дугогодишњи дописник из КинеМилорад Денда и др Александар Митић са Института за међународну политику и привреду.
Митић је оценио да смо овог пута имали Пакистан који је био лице посредништва, али и важног актера који је био гарант споразума.
"Гарант споразума, као велика сила која може да убеди Техеран да пристане на ово примирје: Кина као неко ко је радио у позадини и служио као гарант", казао је Митић.
Истакао је да ово једна позитивна улога Пекинга, али не и неочекивана.
Нагласио је да се Кина све више пита и све више може да служи као озбиљан гарант важним регионалним силама, као што је у овом случају Иран.
Митић је истакао да Пакистан има везе са Кином и граничи се са Ираном, реч је о граници од скоро 1.000 километара.
Денда је истакао да погледи и позиција Кине на укупну ситуацију на Блиском истоку су специфични, јер је то условљено интересима.
"Када је реч о кинеском ангажовању и дипломатији, они дискретно провлаче и данас и јуче да је Ван Ји, њихов министар спољних послова, имао више од 26 телефонских разговора и сусрета са министрима и званичницима других земаља како би се пронашло неко решење", казао је Денда и додао је да је Кина увек деловала из другог плана и да не жели да буде озваничени главни посредник, јер то носи ризике.
"Циљ Кине је да земље Блиског истока доносе самостално одлуке", казао је Денда и додао да је у том делу света, Кина у протеклих пет година инвестирала 89 милијарди долара, истакавши да Трамп то покушава да надокнади својим идејама и уговорима.
Митић је навео да пад поверења у САД даје значајну предност Кини.
"У многим земљама постоји значајна анти-руска реторика, с друге стране сви су схватили да сама ЕУ нема капацитет да буде глобална сила, Индија је још далеко, тако да остају две глобалне силе САД и Кина. Ако говоримо о најновијем контексту, оно што ради Кина је рад са земљама Глобалног југа и слања порука Глобалног југа да се они залажу за суверену једнакост држава, што је основа повеље УН, што САД брутално газе свих ових деценија", навео је Митић.



