Кина и Трампов рат: Како сукоб на Блиском истоку мења Азију | Дан увече

Док Вашингтон покушава да задржи глобални примат, Пекинг све чешће не диже тон, него повлачи потезе. И то ефикасно. Јер, по први пут, нека истраживања показују да Кина ужива већу глобалну популарност од САД.

Након што је прво запретио да ће збрисати целу иранску цивилизацију ако Техеран не прихвати примирје у рату који је Америка започела усред преговора о иранском нуклеарном програму, амерички председник Доанлд Трамп је објавио двонедељно примирје по захтеву пакистанског премијера Шебаза Шерифа, чија је земља посредовала у преговорима.

Док примирје обећава макар предах светској економији – у свега неколико сати референтан цена нафте типа "брент" пала је за више од 15 одсто, са 109 на око 92 долара по барелу – у јавност почињу да излазе наводи о улози Кине у постизању примирја.

Затворени мореуз отворио врата руској нафти: Цена "урала" на највишем нивоу за 13 година

У званичним саопштењима страна у сукобу не помиње се кинеско-пакистански план за окончање сукоба, који је без превише помпе објављен почетком месеца, ирански извори за "Њујорк тајмс" наводе да је управо Пекинг одиграо пресудну улогу у постизању примирја, и то у последњи час.

Пекинг се током читавог рата држао по страни, изузев осуда агресије и медијских спекулација да кинески сателити помажу Техерану при циљању мета, иако има јасне интересе у региону – поред односа са Ираном које интензивно развија у протеклим годинама укључујући и унутар БРИКС-а, Техеран представља другог највећег добављача нафте за Кину, после Русије и Саудијске Арабије, иако је кинеска зависност од нафте из региона далеко мања од суседа попут Јужне Кореје и Јапана.

О томе да ли се свет мења тише него што мислимо и да ли је ово тренутак када дипломатија Истока почиње да надјачава силу Запада у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су новинар и дугогодишњи дописник из КинеМилорад Денда и др Александар Митић са Института за међународну политику и привреду. 

Митић је оценио да смо овог пута имали Пакистан који је био лице посредништва, али и важног актера који је био гарант споразума. 

"Гарант споразума, као велика сила која може да убеди Техеран да пристане на ово примирје: Кина као неко ко је радио у позадини и служио као гарант", казао је Митић. 

Истакао је да ово једна позитивна улога Пекинга, али не и неочекивана. 

Нагласио је да се Кина све више пита и све више може да служи као озбиљан гарант важним регионалним силама, као што је у овом случају Иран. 

Митић је истакао да Пакистан има везе са Кином и граничи се са Ираном, реч је о граници од скоро 1.000 километара. 

Примирје, али не и крај сукоба: Израел напао Либан, очекују се преговори у Пакистану

Денда је истакао да погледи и позиција Кине на укупну ситуацију на Блиском истоку су специфични, јер је то условљено интересима. 

"Када је реч о кинеском ангажовању и дипломатији, они дискретно провлаче и данас и јуче да је Ван Ји, њихов министар спољних послова, имао више од 26 телефонских разговора и сусрета са министрима и званичницима других земаља како би се пронашло неко решење", казао је Денда и додао је да је Кина увек деловала из другог плана и да не жели да буде озваничени главни посредник, јер то носи ризике. 

Наводи да кинески коментатори указују на чињеницу да Кина није посредник, већ платформа на којој треба да се окупе сви заинтересовани за мир у том делу света.

"Циљ Кине је да земље Блиског истока доносе самостално одлуке", казао је Денда и додао да је у том делу света, Кина у протеклих пет година инвестирала 89 милијарди долара, истакавши да Трамп то покушава да надокнади својим идејама и уговорима. 

Митић је навео да пад поверења у САД даје значајну предност Кини. 

"У многим земљама постоји значајна анти-руска реторика, с друге стране сви су схватили да сама ЕУ нема капацитет да буде глобална сила, Индија је још далеко, тако да остају две глобалне силе САД и Кина. Ако говоримо о најновијем контексту, оно што ради Кина је рад са земљама Глобалног југа и слања порука Глобалног југа да се они залажу за суверену једнакост држава, што је основа повеље УН, што САД брутално газе свих ових деценија", навео је Митић.