Србија и Балкан
Српски Термопил: Како су Кошаре ушле у историју див-јунака | Дан увече
Саговорници РТ Балкан сагласили су се да је напад извела највећа сила света – НАТО пакт, који је тада био у пуној снази, уз подршку тзв. ОВК, али да је српска војскa спречила инвазију
На Велики петак, 9. априла 1999. године, почела је битка на Кошарама – битка која ће се у историји српских див-хероја мерити са оном на Церу, као и оном на Косову Пољу 610 година раније.
Битка је започела у раним јутарњим сатима, масовном артиљеријском паљбом са територије Албаније према караули Морина, да би се убрзо затим испоставило да је права мета напада караула Кошаре. То је, како ће се касније испоставити, била почетна фаза плана НАТО-а и албанскх терориста за инвазију на српску свету земљу, коју ће јуначки припадници Војске Југославије осујетити.
У првом ешалону напада, уз подршку НАТО авијације, биле су, процењује се, три бригаде припадника тзв. ОВК са укупно око 6.000 бораца. У првој фази дејствовало је најмање 1.500 до 3.000 терориста тзв. ОВК и са њима око 300 муџахедина и затим им се у другој фази напада прикључило још толико бораца.
У раним фазама битке, непријатељу је одолевало тек нешто више сто припадника граничних јединица Војске Југославије. Након напуштања Карауле Кошара, чија је позиција била неповољна за одбрану и као таква није имала тактички значај, у битку су се укључили припадници 125. моторизоване бригаде, делови 72. бригаде за специјалне операција и 63. падобранске бригаде, као и делови 5. и 52. полицијског батаљона.
Наредних 67. дана од почетка битке означиће крвави окршаји око карауле и по локалним висовима, али бројни јуначки чинови српских војника пред налетом НАТО пешадије и терориста тзв. ОВК, подржаних од стране НАТО авијације. До краја битке, 108 српских граничара, припадника специјалних јединица и добровољаца, положили су живот на бранику отаџбине.
Међутим, линија фронта готово да се није померила, НАТО инвазија спречена, а српски јунаци одликовани Орденом народног хероја. Битка на Кошарама опевана је у песмама, овековечена у романима, а хероји са Кошара добили су и свој булевар у српском главном граду.
Док свет данас сведочи разорним последицама цепања међународног права, Срби су још 1999. године били жртве тог процеса – а Хероји са Кошара су били међу онима који су му стали на пут.
О бици на Кошарама у емисији "Дан увече" говорили су Љубинко Ђурковић, пуковник у пензији и командант другог батаљона 125. моторизоване бригаде, Миодраг Јевтић, пуковник у пензији и биограф генерала Небојше Павковића и Срђан Веселиновић, борац са Kошара.
Саговорници РТ Балкан сложили су се да је напад извела највећа сила света - НАТО пакт, који је тада био у пуној снази уз подршку тзв. ОВК, али да је војска спречила инвазију.
Ђурковић је рекао да је на југу КиМ вековима долазило до окршаја с Албанцима, још од Османлијског царства, затим након Другог светског рата, али да је кулминирало 80-тих година.
"Тада је долазило до илегалних прелазака из Албаније у Србију и обрнуто Албанци су из Србије прелазили у Албанију. Тада су граничари имали велике проблеме. Најтеже је било 1996.- 1997. када се масовно преносило наоружање из Албаније на Метохију. Тако су наоружаване банде и то је био почетак формирања тзв. ОВК", навео је он.
Указао је да је 1998. године на КиМ покренута противтерористичка операција, која је трајала од маја до септембра, а када је кренула НАТО агресија на СР Југославију све јединице Приштинског корпуса још увек су имале одређене задатке у разбијању група тзв. ОВК на КиМ.
"Обезбеђење државне границе вршила је само гранична јединица. Конкретно у пределу карауле Кошаре вршила је једна гранична чета од 110 људи и по дубини се налазило још стотинак људи из другог батаљона", рекао је Ђурковић.
Војска јесте очекивала, како је истакао, да може доћи до покушаја копненог напада из Мађарске, Македоније, чак са простора БиХ, из Албаније, али не на правцу где се налазила караула Кошаре, јер је то био помоћни правац.
"Путеви, сама комуникација није дозвољавала кретање теже технике, само лакша возила. Ми смо раније опремање карауле увек обављали до новембра месеца, јер касније је било отежано. Тако су се стварале залихе хране, горива", испричао је Ђурковић.
То су НАТО планери искористили, добро су извидели капацитет војске СР Југославије на том потезу и било им је најзгодније да уз помоћ тзв. ОВК ударе баш на ту караулу.
Пуковник Јевтић подсетио да је НАТО алијанса, када је донела одлуку да изврши агресија на СР Југославију, да отцепи парче територије и да обори власт, одлучили да за те сврхе искористе као пешадију Албанце који живе на КиМ.
"Када је Ричард Холбрук дошао у Јуник и разговарао са Хајдином Абазијем, то је означило да тзв. ОВК више није терористичка организација него да ће се помагати. Побуна је тада прерасла све мере да су у једном моменту они контролисали 60 одсто територије. Села шиптарска су претворена у бункере", навео је Јевтић.
Подсетио је да је војска 1998. покретањем противтерористичке операције успела да потпуно сломи "шиптарску побуну", те да су они почели да враћају наоружање.
"Политика је довела мисију ОЕБС са Вилијамом Вокером, која је била препуна шпијуна. Дозвољено је да имају ваздушну превласт, генерал Небојша Павковић није им дозволио да улазе у војне објекте, али је и то покушано. Ревитализована је тако тзв. ОВК. Они су им давали све податке", испричао је он.
У време када је требало да се покрене НАТО агресија, како је рекао, ЈНА је бројала 180.000 добро обучених људи.
"Нас је напала највећа сила света, НАТО пакт је тада био у пуној снази. Славили су 50 година постојања. Тада је у Алијанси било 19 земаља, а и све суседне земље су им се ставиле на располагање. Однос је био 600 према један. Наши људи нису изгубили тај рат. Војска се повукла у парадном маршу са КиМ. Ми смо тада изгубили само 13 тенкова и то седам под дејством шиптарских снага и шест под дејством Алијансе. Ти момци од 21 годину дошли су да одбране своју државу. Нису имали намеру да буду хероји, али су силом прилика постали хероји. Погинуло их је 108 за 67 дана. Не говорим о Паштрику", рекао је Јевтић.
Када се десио напад на Кошаре јединица у којој је био војник Веселиновић налазила се насељу Нови Јуник.
"Ту нас је затекао напад на караулу. Затекао сам се поред радио станице и слушао сам шта се дешавало горе. Знало се одакле и шта ће се десити. Била је претпоставка да ће се десити ту. Пробудио сам свог команданта и обавестио га о чему се ради. Били смо у приправности. Моји саборци су одлазили као испомоћ", рекао је Веселиновић.
Указао је да је војска била јако млада, али је била добро обучена.
"Имали смо велику подршку у командном кадру. Нисмо имали у тој младости представу о величини и сили која нам прети. Нисмо имали сазнања са коликим се бројем непријатеља суочавамо. То нам није ни био приоритет, ишли смо да извршимо задатак", рекао је Веселиновић.
Live
