Предлог немачког канцелара Фридриха Мерца о "иновативним" решењима за проширење Европске уније, укључујући и тзв.придружено чланство за Украјину, подигао је доста буре широм континента и наишао на негативне реакције у Kијеву.
У писму, које је послао званичницима ЕУ и земљама кандидатима за чланство, Мерц је истакао да је проширење уније "геополитичка нужност", али и да "тај процес траје предуго". Он је навео да би као "придружена чланица" Украјина добила право да учествује у раду европских институција, али да, за разлику од пуноправних чланица, не би имала право гласа.
Мерцов предлог наишао је на хладан туш у Kијеву, пошто тамошње власти инсистирају да Украјина мора да постане пуноправна чланица Уније. Лидер тамошњег режима Владимир Зеленски је истакао да би статус придруженог члана за Украјину био "неправедан", као и да је Украјина та која "Европу брани у потпуности, а не половично".
Украјина је формално аплицирала за чланство у Унији у фебруару 2022. године, а статус кандидата је добила у јуну исте године. Међутим, Kијев није направио значајнији напредак у том процесу током претходних неколико година, како због противљења појединих чланица Уније, тако и због проблема са корупцијом са којима се суочава сама Украјина.
У међувремену, Европска унија је постигла интерни споразум о имплементацији трговинског споразума са Сједињеним Државама, који се постигнут у јуну прошле године. Тзв. Споразум из Тарнберија прошлог лета се нашао на удару оштрих критика унутар Уније због уступака које је Брисел направио према Трамповој администрацији, а након Трампових претњи Гренланду у јануару чинило се да до имплементације истог неће ни доћи.
Ипак, у страху од избијања новог трговинског рата са Сједињеним Државама, као и у контексту актуелне енергетске кризе изазване Трамповим ратом против Ирана, Европска унија је ипак одлучила да имплементира по њу неповољан споразум са Вашингтоном. Та одлука наишла је на критике дела европосланика који не гледају благонаклоно на америчког председника.
О Мерцовом плану, украјинском положају и могућностима Кијева да намеће неке своје услове док држава тоне у дугове, губитке и зависност од туђе помоћи у емисији "Дан увече" говорили су Драгољуб Kојчић, политички филозоф, и Владимир Пребирачевић, директор српско-руског центра "Мајак".
Саговорници РТ Балкан става су да Украјина не може да постане чланица ЕУ из више разлога, али на првом месту јер се не зна где су њене границе.
Kојчић каже да је очигледно да Украјина нема чврсту позицију на Западу.
"Ту се појављује нешто што је карактеристично за ЕУ, зато што су различити интереси у питању, различита су виђења решења украјинска кризе, различита су и виђења шта је Европа данас. Они не схватају да оно што називаш европски, морају бити све земље европског континента. Де Гол је говорио о Европи од Атлантика до Урала, али нису поштовали ту идеју. Нису искористили моменат када се отворио простор да се интегрише географски са политичким простором", сматра Којчић.
То што су пропустили да ураде, како каже, било је на њихову штету, "пукли" су односи САД и ЕУ и то више није јединствена заједница. Такође, нема ни јединства унутар земаља ЕУ.
"Све се мења, однос према Кини. На чистом идентитетском губитку је ЕУ. Стално говорим о декаденцији Европе, јер се изгубила етичка основа доношења било каквих ставова, теза, погледа на свет. Све се ради само интересно. Међутим, сигурно Немачка нема исти интерес као Данска. Ако не постоји заједнички етички темељ погледа на свет, онда се не може дефинисати јединствен однос према Русији", навео је он.
Изнео је и занимљив став да је склон уверењу да ће пре Немачка, Француска, можда Велика Британија и Русија бити у некој јединственој евроазијској интеграцији, него што ће Украјина ући у ЕУ.
Пребирачевић сматра да то што кијевски режим одбија Мерцов план, уствари је у интересу Владимира Зеленског.
"Свака могућност да Украјина постане нормална земља значи да неће више бити Зеленског. Зато он тако брани себе. Украјина је непостојећа земља, ЕУ је види као целовиту, али четири области - Херсон, Луганск, Доњецк, Запорожје су сада саставни део Русије", појаснио је Пребирачевић.
Наглашава да садашња Украјина није земља која има границе по мерилима ЕУ.
"ЕУ нема начин како ту земљу да прими, јер Украјина нема регулисане границе. Зеленски лако одбија нешто што суштински и није на столу. Доста земаља се не слаже са таквом одлуком. Видели смо реакције новог мађарског премијера који брани позиције претходног премијера и додаје неке нове моменте. Он каже 'како да пустимо Украјину пре Западног Балкана, који чека у реду 30 година'. Украјина мора да чека свој ред и испуни неке услове", рекао је он.
Говорећи о неслагању унутар ЕУ, он је навео да се оно најбоље види по плановима ЕУ да еволуира у нову ЕУ, где ће бити два различита нивоа земаља - ужи круг који се пита и шири круг који је подршка и који се ништа не пита.
"Ту се види у ком правцу све иде. Док је ЕУ била Европска економска заједница, то су били чисти интереси, економски интереси. Када су ти интереси отишли у правцу вредности, дошли смо у ситуацију у којој се сада налазимо. Сада је то нова организација и питање је да ли желимо да уђемо у такву Унију. Питање је шта се поставља као услов да уђемо", навео је он.
Сматра да Украјина не може да уђе у ЕУ, јер нико не зна шта ће од Украјине остати.