Лидери седам водећих западних економија окупили су се у француском одмаралишту Евијан, на обалама женевског језера, како би разговарали о горућим темама у међународним односима у оквиру формата Г7. Самит те групације, чији је утицај већ годинама у паду – што је признао и један од учесника самита, канадски премијер Марк Карни – донекле се нашао у сенци америчког председника Доналда Трампа, који је окупљеним западним лидерима већ на почетку ставио до знања да је он "шеф".
Пажњу медија је уочи самита привукла и објава америчког председника да је коначно постигнут споразум између Сједињених Држава и Ирана, иако стране нису објавиле кључне детаље договора. Свечано потписивање споразума најављено је за петак, 19. јун.
Као једна од главних тема поново се нашла Украјина, а лидери држава чланица Г7 су се у заједничком саопштењу обавезали да ће наставити да подржавају Кијев, као и да му шаљу ПВО системе и ракете дугог домета. У истом документу представници седам земаља позвали су и на увођење додатних санкција против Русије.
Амерички председник је, ипак, заузео нешто умеренији став према Русији од својих европских колега, истичући да је спреман да се фокусира на окончање сукоба у Украјини након што је постигнут договор са Ираном.
Самиту су, поред сталних учесника, као гости присуствовали и лидери Индије, Бразила, Египта, Уједињених Арапских Емирата, Катара, Кеније и Јужне Кореје, али и лидер кијевског режима Владимир Зеленски.
Поред горућих геополитичких питања, на самиту је било речи и о економији, пре свега у контексту енергетске кризе изазване ратом на Блиском истоку, као и о будућности развоја вештачке интелигенције, пошто су окупљању поред државних званичника присуствовали и руководиоци водећих компанија у тој области.
Качаревић: Самит без значаја и поруке
Новинар Славољуб Качаревић је рекао да Г7, према извештајима које смо могли видети, изгледа растројено и то благо речено и да је група усмерена према "главном госту" - америчком председнику.
"То како га је Макрон дочекао, па како га је немачки канцелар Мерц частио дресом, па како је Зеленски трчао да се некако слика са њим и да уграби неколико тренутака разговора, је оправдало очекивања медија који су најављивали да ће тај самит да протекне у форми трчања за Трампом и у страху да се не наљути и не оде пре времена, као што је урадио прошле године у Канади на сличном скупу", рекао је Качаревић.
Он је истакао да је то што у суштини нису успели да наљуте Трампа највеће достигнуће скупа и да, ако им је то био циљ, онда је то ипак фарса. Качаревић је указао да поруке и саопштење после самита не представљају ништа ново, ни битно.
"То да Европљани хоће да наставе рат против Русије у Украјини, и да хоће још пара и оружја за то, да им за то треба америчка подршка, су ствари које знамо годинама уназад, као и да Трамп није нарочито одушевљен таквим европским ставом", истакао је Качаревић.
Он је рекао да Г7 показује како се тај Колективни запад, до јуче моћна и опасна група савезника, распада на више група, свака са својим интересима.
Вулић: Трампу небитна Украјина
Историчар Синиша Вулић је подсетио да је сукоб у Украјини од виталног значаја за ЕУ и да она не жели да га заустави "до коначне победе Украјине", тј. "западног блока", док са друге стране САД не виде претерану важност и интерес у Украјини како би се ангажовали око тога и желе да се што пре заврши.
"С друге стране, Иран у којем САД као директан учесник виде свој врхунски интерес да се из тог сукоба изађе са каквом-таквом победом, док ЕУ, односно највећи део њених чланица, не види свој претерани интерес у Ирану. Сада, када се заврши рат у Ирану, видећемо шта ће се дешавати са Украјином. Став већине политичара је да Трамп има план да пређе на решавање тог питања. САД би желеле да се тај сукоб оконча што пре и да се не троше претерано амерички ресурси на то, али ни европски, који су такође у великој мери значајни САД, како би могла да се пребаци на попришта међународних односа која су за Америку значајнија, пре свега у Кину", казао је Вулић.
Он је рекао и да права опасност за режим у Ирану наступа тек сада, пошто се рат оконча и да је питање Ирана нешто што се овим договором не решава, него да се чини да се само улази у неко ново поглавље, а да би оно, ако дође до нове ескалације на унутрашњем плану, могло значајно да утиче на међународне односе.