На самиту АПЕК-а у новембру, за истим столом могли би да се нађу Владимир Путин, Си Ђинпинг и Доналд Трамп. Да ли би њихов сусрет могао да промени односе великих сила и отвори пут ка другачијем светском поретку? Док Бела кућа, барем званично, интензивира дипломатију према Москви и Кијеву, Европска унија као да бира другачији, све деструктивнији пут. Истовремено, политичка слика Европе мења се изнутра, а успех АфД-а у Немачкој додатно доводи у питање досадашњи курс Брисела.
Може ли Европа да настави са таквом политиком док Вашингтон мења приступ и где је њено место између САД, Русије и Кине у емисији "Дан увече" коментарисали су Игор Мекина, новинар, и Владимир Кршљанин, дипломата и књижевник.
Док свет пролази кроз све интензивније геополитичке промене, све је више речи о могућем трилатералном сусрету Владимира Путина, Си Ђинпинга, и Доналда Трампа, као нечега што би барем мало могло да ублажи турбуленције и доведе до већег разумевања између три водеће светске силе.
Помоћник руског председника Јуриј Ушаков је рекао да би управо до таквог сусрета могло да дође на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње који се одржати у кинеском граду Шенжен 18. и 19 новембра.
Док је Бела кућа саопштила да још не постоје информације о учешћу на самиту, Ушаков, који се обраћао медијима у уторак после телефонског разговора Владимира Путина и његовог америчког колеге Доналда Трампа, рекао је да је о таквом састанку било речи.
До телефонског разговора дошло је након нове рунде такозване "шатл дипломатије", током које су двојица Трампових изасланика, Стивен Виткоф и Џаред Кушнер, посетили Москву и Кијев и разговарали са тамошњим високим званичницима. Разговори су оцењени као позитивни, и усаглашен је наставак дипломатских контаката, саопштено је из Кремља.
Европска унија, међутим, није била укључена у преговоре, за које је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао да "смртно плаше" лидере блока.
Док украјински медији преносе да су услови које су Виткоф и Кушнер испоручили Кијеву гори него претходни пут, и да наводно подразумевају измену Устава Украјине и званично признавање нових руских територија, портпарол Кремља Дмитириј Песков рекао је да ће услови за закључење мира у будућности бити гори по Кијев, али и да би укључивање представника европских земаља, пре свега Немачке, Француске и Велике Британије, закомпликовало преговарачки процес.
Владимир Кршљанин је рекао да сматра да ће до састанка три светска лидера свакако доћи, зато што постоји потреба код свих страна за тим.
"Оно што ми несвесно грешимо, а можда том грешком чинимо колективну сугестију тог самита, да би требало да се угледају на Јалту и сусрет Стаљина, Рузвелта и Черчила. Међутим, околности у свету су много другачије и тешко да може да се постигне тај степен равноправности, па чак и продуктивности. Овде се ради о томе да се постигне неки договор који би смањио тензије на глобалном нивоу. У току су два глобална ратна сукоба, у које су уплетене две од ових страна, па чак и Кина индиректно, јер јој су јој и Русија, Иран и САД значајни економски партнери", указао је Кршљанин.
Он је подсетио да би, пре тог потенцијалног трилатералног састанка, требало да се одржи самит БРИКС-а, који је, како је објаснио, много битнији за свет, него сусрет три лидера тренутно.
"На самиту ће се срести Путин и Си Ђинпинг, а потом следи и посета Сија Америци. Ти сусрети ће бити припрема и за тај тројни самит. Верујем да ће се више ствари одлучити на тим билатералним састанцима. Сасвим је могуће да у новембру дође до прелома у вођењу рата и у Украјини и у Ирану. Стање на терену је такво, да би једино Америка могла да га продужи и то дизањем нивоа сукоба малтене на ниво нуклеарног рата. Он више нема на основу чега да се продужава и очигледно је да Запад губи", истакао је Кршљанин.
Он је указао и да Трамп текуће преговоре жели да представи као своју победу.
Новинар Игор Мекина је рекао да сматра да Кина не може да преузме улогу посредника у решавању украјинског сукоба, пре свега због тога што је са друге стране САД, односно председник који није способан да одржи реч, тако да се поставља питање да ли уопште има смисла преговарати.
"Наравно, сви преговарају, али због тога што имају своје интересе у томе. Преговори између Русије и САД сигурно омогућавају мањи доток оружја из САД ка Украјини, јер САД покушавају бар делимично да одиграју неку улогу посредника. Због таквих ствари треба остати у преговорима, али велико је питање да ли ће они и донети нешто добро", сматра Игор Мекина.
Он је напоменуо да исто важи и за Кину и САД, јер је Трамп практично започео економски рат са Пекингом на почетку мандата, али је брзо одустао, јер је Кина употребила своје "тајно оружје", односно забранила извоз ретких метала.
Мекина је подсетио да је и Трамп био у Кини, али да није било неког значајног договора, осим обећања о јачању сарадње и да није било већих стратешких тема, јер су једноставно Кина и Америка на супротним позицијама.
"Добро је да има таквих састанака, боље је да разговарају, него да се гледају преко нишана. САД и даље иду у свом походу према Истоку и покушавају да прошире свој утицај, док Кина има другачију визију, бар формално, прогреса свих држава. Кина у целој свој историји није имала тенденције да постане хегемон и нема разлога да не верујемо да не жели ни сада. Кина представља један од фактора стабилизације света", сматра Мекина.