Цена истине: Како је "Викиликс" раскринкао најмрачније тајне Запада | Дан увече
О случају Џулијана Асанжа и томе како је онај који је открио злочине завршио иза решетака говорили су новинари Небојша Малић и Игор Мекина
Открио је ратне злочине, а у затвору је завршио он.Џулијан Асанж провео је 1.901 дан у Белмаршу.
"Викиликс", интернет платформа која се прославила објављивањем процурелих докумената коју је основао аустралијски активиста Џулијан Асанж, почетком месеца је обележила 20 година постојања.
Веб-сајт је узбуњивачима пружао безбедан и анониман канал за објављивање информација. Међу документима који су привукли велику пажњу светске јавности биле су информације о контроверзном америчком затвору у Гвантанамо беју.
"Викиликс" и Асанж су се нашли у посебном фокусу 2010. године, након објаве снимка названог "Колатерална штета". Реч је о нецензурисаном класификованом снимку напада хеликоптера "апач" на групу људи у Багдаду, током ког је убијено десетак особа, укључујући и два новинара Ројтерса.
"Викиликс" је исте године објавио неколико стотина хиљада поверљивих докумената о америчким ратовима у Ираку и Авганистану. Амерички војник Челси Менинг, који је "Викиликсу" дао те документе, 2013. године је ухапшена и осуђена за дељење класификованих докумената.
"Викиликс" је, између осталог, објавио и документа у којима се открива да су америчке обавештајне службе прислушкивале лидере неких савезничких држава, укључујући више француских председника, као и немачку канцеларку Ангелу Меркел. Током америчких избора 2016. године, "Викиликс" је раскринкао напоре демократског естаблишмента да скрајну Бернија Сандерса зарад Хилари Клинтон.
О томе шта нам "Викиликс" говори о слободи говора на Западу у емисији "Дан увече" говорили су новинари Небојша Малић и Игор Мекина.
Мекина је истакао да се Асанж бавио мрежама и компјутерима и тиме како да повеже податке са онима које највише занимају подаци.
"Он је успоставио нови вид новинарства, омогућио је да се документи објављују у целости и у оригиналном формату. Направио је револуцију и данас тек можемо да схватимо шта то значи", истакао је Мекина.
Навео је да је цела прича о томе довела до тога да су државе узвратиле, пре свега, САД и савезници и да су доста сузиле слободу говора коју су бранили новинари током рата у Вијетнаму.
Малић је истакао да је првобитна идеја била да се демократизују информације.
"Мислим да је на Западу и у остатку света, већ 1999. године, када се видело једноумље на Западу са убиством новинара које се славило и агресијом на Југославију", казао је Малић и додао да је преко "Викиликса" Асанж покушао да демократизује информације.
Малић је истакао да је сатанизација Асанжа у САД почела онда када је објавио интерне мејлове Хилари Клинтон.
"Онда су га повезали наводно са Русијом и тако сатанизовали", истакао је Малић и додао да је извршен притисак на Еквадор који никога не изручује, а да су омогућили да га лондонска полиција готово четвороношке извуче из амбасаде.
Мекина је истакао да је Асанж у тој амбасади имао јако мало приватности.
Малић је подсетио на први амандман и рекао да ту не стоји да постоји повлашћена категорија новинара који имају печат службе, док су сви остали подложни цензури.
"Он никада није био осуђен, па затворен, Асанж је био у притвору у најгорој робијашници у Енглеској зато што је наводно прекршио услове кауције", казао је Малић и додао да је РТ био међу онима који су бранили Асанжа.
Малић је оценио да је Асанж обрукао Америку и да је открио њихове манипулације.
"Асанж је упалио светло и зато је био сметња. Они су га мучили годинама као пример другима", навео је.
Мекина је упитао да ли би "Викиликс" или нешто слично могао да постоји и опстане негде.
"Вероватно не би опстао ни дан и то на неки начин показује да у САД и том друштву има моћи које су омогућиле да тако нешто постоји и почне да ради", казао је Мекина.
Истакао је да су на крају присилили Асанжа да призна да је крив због новинарства.
Live
