Русија

Лавров о ситуацији у Украјини, односима са Европом и санкцијама САД: Наше стрпљење није безгранично

Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров рекао је у интервјуу за РТ са Риком Санчезом да је кључно питање какву Украјину је Русија спремна да види као свог суседа на дуга времена и указао да то мора бити пријатељска Украјина, не нужно савезник, али неутрална и добронамерна

Европа је упала у сопствену замку. Заузели су бескомпромисну позицију – да Украјина не сме да буде поражена, а да Русија не сме да победи, иначе ће Европа изгубити образ. Све што сада раде јесте спречавање и осујећивање преговора који су на неки начин почели између нас и Американаца, а сада им се придружују и украјински представници. Не видим да Европа има било какав став, изјавио је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров у интервјуу за РТ са Риком Санчезом, поводом Дана дипломатског радника који се обележава 10. фебруара.

Он је рекао да је руска страна потпуно изгубила поверење у људе, који су се клели да неће бити ширења НАТО-а на исток, да неће бити никаквог угрожавања Русије, да ће постојати јединствена територија од Лисабона до Владивостока и да ће цео тај огромни континент бити континент мира и безбедности.

"Са њима смо формирали Савет Русија–НАТО, у настојању да успоставимо стални дијалог и да повећамо поверење. Међутим, НАТО је, кад је остао без смисла свог постојања, тај смисао пронашао у Авганистану, тамо је јавно погажен, пред очима читавог света, па је било неопходно да се након тога мало саберу и да смисле како да Русија постане изопштеник, а да би је испровоцирали, Украјина је била идеалан материјал за обликовање", подсетио је Лавров.

Он је указао да су Украјину "хранили" још од деведесетих година и да су на то потрошили милијарде долара.

"Украјина је постала независна на основу своје Декларације, у којој је наведено да ће увек бити неутрална, ненуклеарна и ванблоковска држава. Ми смо, кад смо 1991. године признали независност Украјине, признали управо такву државу. Ванблоковску, неутралну и ненуклеарну. Због тога је нама данас савест потпуно чиста. Сви су је такву признали, укључујући и Запад, а потом је Запад почео ту државу да претвара у оно што је њему било потребно, да не буде онаква како је било написано у Декларацији о независности коју је усвојио украјински народ", рекао је Сергеј Лавров.

Он је рекао да је кључно питање какву Украјину је Русија спремна да види као свог суседа на дуга времена и указао да то мора бити пријатељска Украјина, не нужно савезник, али неутрална и добронамерна.

"Москва показала флексибилност, Запад није одржао реч"

Шеф руске дипломатије је напоменуо да се читава историја украјинске кризе, према Западу, рачуна од средине марта 2014. године, када је Крим одржао референдум о поновном уједињењу с Русијом и да је, по западној историографији и са становишта практичне западне политике, ту све почело, а да се понашају као да је дотад све било у реду.

"Већ тада смо били разочарани што Запад није одржао реч. После годину дана, након дуготрајних борбених дејстава, склопљени су Мински споразуми. Меркелова, Оланд, Путин и Порошенко седели су целу ноћ, радили 17 сати, потписали су. Савет безбедности УН је све одобрио, а онда Украјина није испуњавала оно што је потписано. Стално су се позивали на кршења с друге стране. Као што и сада Зеленски то ради током СВО. Али, ми смо им и тада веровали, а Меркелова и Оланд су после неколико година признали да су Мински споразуми били потребни само да се купи време и наоружа украјинска војска", објаснио је Сергеј Лавров.

Он је истакао да је Москва више пута показала флексибилност при решавању украјинског сукоба и поручио да њено стрпљење није безгранично.

Подсетио је на иницијативу која је договорена прошле године у марту о прекиду ватре на енергетским објектима. Русија се строго придржавала договора, док га је Кијев прекршио на стотине пута. Подсетио је да су управо Украјинци први почели да гађају енергетске и друге цивилне објекте, укључујући стамбене зграде и продавнице.

Осим тога, указао је на кршење права руског народа на украјинским територијама, попут укидања права на коришћење руског језика. Министар је упозорио да је ово нешто о чему нема преговарања. Будући да је Украјина чланица УН, она је у обавези да осигура ово право свим грађанима, и оно не може бити разматрано као предмет "уступака".

Он је нагласио да Украјина која потпише споразуме "не сме кршити међународно право или украјински Устав, који гарантује права националних мањина".

Министар је указао на бројне примере флексибилности Русије у протеклих десетак година. Затим се осврнуо и на план америчког председника Доналда Трампа за решавање сукоба и подсетио да је руска страна била спремна да прихвати предлоге САД, "узевши у обзир компромисе".

Затим је, након Енкориџа, дуго чекала да објаве да су се стране договориле и каква одлука је донесена, али све до сада се та верзија плана "преправља".

Он је истакао да Украјина без САД, као и Европа без САД, без оружја које САД продају Европи, без обавештајних података, без сателитског одређивања циљева, не би могла да се бори.

"Да смо објавили резултате преговора у Енкориџу, уверен сам да би све то веома брзо водило ка процесу закључивања мировних споразума. Али ми смо подржали предлог САД, а Европа је, заједно са Зеленским, одмах одјурила у Вашингтон и почела да преправља предлог САД, који је председник Путин већ прихватио. И они га и даље преправљају и осећа се да америчке колеге желе још неке уступке с наше стране", казао је Лавров.

Он је подсетио да је председник Русије Владимир Путин више пута рекао да је Москва и даље спремна на дипломатско решење и да Русија никада није мењала услове, за разлику од других учесника тог процеса.

"Они стално премештају голове, померају стативе и кажу: 'Ево, сада треба и овде постићи гол, а овамо не шутирати'. Имамо врло јасну и доследну позицију", истакао је Лавров.

Али, како је приметио, стално се мењају некакви нови услови и захтеви Украјине према Русији.

"У оних 28 тачака које су нам пред Аљаску достављене, постојала је одговарајућа одредба, да се морају обновити права националних мањина и верске слободе. У последњој верзији, коју нисмо видели, али коју цитира Зеленски, он већ говори о 20 тачака. Делимично смо прочитали и тамо ништа не пише о обнављању права Руса и других националних мањина нити о верским слободама. Тамо пише да ће Украјина показивати толеранцију у складу са нормама ЕУ. Зашто тако? Постоје норме које превазилазе оквире Европске уније, а постоје и норме у ЕУ које су неприхватљиве за многе земље света", истакао је Лавров.

Указао је да се нигде језик не забрањује, а да је у Украјини забрањен, не само језик већ језик народа аутохтоног на том простору, званични језик УН.

"И ако они желе тим безбедносним гаранцијама да овековече управо тај режим, без обзира на којој територији, наравно, то је неприхватљиво. Чак и ако покушају да тргују некаквим уступцима о питању руског језика, то би било подло и нечасно, јер су и језичке и верске слободе Руса записане у Повељи УН. И то не може бити предмет ценкања. И ја то нећу назвати предусловом. Украјини треба рећи да је чланица УН и да мора да поштује Повељу", казао је Лавров.

Напоменуо је да и у Уставу Украјине пише да је држава обавезна да поштује права,
експлицитно, руске и других националних мањина.

"Зато, када се та тема на Западу потпуно заборавља, и када кажу да треба дати безбедносне гаранције Зеленском, то значи да они желе да сачувају Зеленског, његов нацистички режим", поручио је шеф руске дипломатије.

Немачка је почела поново да диже главу

Он је рекао да су сви досадашњи покушаји да се осигура безбедност односили искључиво на западни део Евроазије, на такозвану Европу и да су сви покушаји изградње безбедносног система били засновани на евроатлантском концепту безбедности.

"НАТО, Северноатлантски савез, није желео да остави Европљане саме. Ту мислим на Америку. А ни сада не жели да их препусти себи. Она само жели да Европљани сами плаћају за све своје војне потребе, да оружје купују у САД. Али, наравно, САД не желе да изгубе контролу и надзор над својим НАТО савезницима из Европе. Ето, крај историје је сада либерална идеологија, демократија по западним схватањима, НАТО као гарант безбедности, свугде и за све. Одлучили су да сад они доминирају. Та психологија је, наравно, довела до садашње ситуације. Узгред ћу напоменути да је ЕУ такође постала део НАТО-а", казао је Лавров.

Он је напоменуо да је све то познато и да чак постоји и потписан документ, а да је, паралелно с тим процесима, Немачка почела поново да диже главу. Указао је да то изазива забринутост, не само у Русији већ и у многим земљама ЕУ и да тамо све више расте отпор и жеља да се Немачкој не дозволи да поново потчини све остале. Поготово што то обнављање Немачке Мерц и његова влада отворено везују за њену милитаризацију и припрему за рат.

"Њихов министар одбране Писторијус и даље говори да су 2029. или 2030. година тренутак до ког морају бити спремни за рат против Русије. Не знам кога покушавају да убеде да ће их Русија напасти. Пре свега, довољно је познавати историју, па да вам такве глупе мисли уопште не падну на памет. Они пишу да је Русија принуђена да превлада недостатак разних врста оружја и представљајући својим бирачима такву слику слабе Русије, и у војном и у економском смислу, они истовремено, без икакве паузе, почињу да тврде да због тога треба да се припремају за напад Русије на њих. Али, ако нас већ описујете као војно и економски ослабљену земљу, онда барем мало напрегните машту како би мало елегантније 'испирали мозак' својим бирачима", поручио је Сергеј Лавров.

Лаворв је истакао да оно што немачки канцелар Фридрих Мерц тренутно ради – личи на припреме за рат, иако се чини да су многи европски политичари последњих месеци променили реторику према Русији.

"Када су њихови стратези, припадници војске који су спремали ову операцију, који су Украјинце припремали да својим рукама и телима у рату против Русије промовишу европске интересе, схватили да су сви ти планови пропали и да нико није извукао поуке из историјских догађаја, као што су били Наполеонов и Хитлеров покушај. Поново су се окупили под истим нацистичким заставама. Окупили су готово целу Европу, али за разлику од Наполеона и Хитлера, још нису на бојном пољу, већ у улози донатора, спонзора, снабдевача оружјем и идеолошких лидера. И овај нови покушај је довео до истог резултата до ког су довеле авантуре Наполеона и Хитлера. Али, на Западу се историја слабо проучава, ми то видимо. Нарочито у Немачкој", казао је Лавров.

Макронова "жалосна дипломатија"

Француском председнику Емануелу Макрону је поручио да, ако жели о нечему озбиљно да разговара, може слободно да позове руског председника Владимира Путина и да ће се он увек јавити и саслушати све предлоге. А "неозбиљне" најаве да ће га наводно звати, назвао је "жалосном дипломатијом".

Осврнуо се и на преговоре представника Русије и Украјине и указао да се управо уочи тога, у "Фајненшел тајмсу", појавила вест да ће Русима бити предочен, готово у виду ултиматума, документ са безбедносним гаранцијама за Украјину који је већ усаглашен.

"Те безбедносне гаранције значе да, ако се Русија усуди да поново нападне Украјину, или ако ти мудри момци организују некакву провокацију, операцију под лажном заставом која ће омогућити да се Русија оптужи, они ће одмах, након 24 часа, све осудити и дати Украјини одрешене руке за наставак рата. За 48 сати окупиће све који желе да ратују, а за 72 сата придружиће им се Сједињене Државе", рекао је Лавров.

Он је напоменуо да је то све "бесмислено, али и врло индикативно", јер је током целе прошле године Запад, односно Европа понављала да су потребне поуздане безбедносне гаранције, тренутни прекид ватре и безбедносне гаранције, док је Русија истицала да ће, без решавања основних узрока настанка сукоба, те безбедносне гаранције само значити то да ће се прекид ватре искористити за наоружавање Украјине.

"Ту логику нису хтели да чују, нису реаговали. Али, у садашњим условима, када је Трампова администрација почела да се бави украјинским питање, Трампова влада је заиста одлучила да се бави узроцима конфликта. Он је јавно изјавио: 'Заборавите на НАТО'. И он је, заједно са својим тимом, почео да говори да треба узети у обзир стварну ситуацију на терену, онакву каква је тренутно. И све то се разматрало на Аљасци. И ми смо још једном објаснили нашим америчким колегама да није толико реч о територији, о земљи као таквој", казао је Лавров.

Сергеј Лавров је поручио да су Русији у Донбасу и Новорусији важнији људи од територија.

"Нама чак територије и земља нису толико важни. Најважнији су људи који живе на тим територијама, чији су преци тамо живели", рекао је шеф руске дипломатије.

Он је истакао да шефу кијевског режима Владимиру Зеленском мир у Украјини није потребан, јер би он значио крај његове политичке каријере.

"Зеленском мир није потребан. Било какав, макар и минималан мир значио би крај његове политичке каријере. А вероватно не само његове политичке каријере", напоменуо је Лавров.

Како је нагласио шеф руске дипломатије, савест и Владимир Зеленски тешко се могу довести у везу, јер он размишља искључиво о сопственом опстанку.

Лавров је рекао и да се изјаве Сједињених Америчких Држава о перспективама економске сарадње са Русијом не уклапају се баш најбоље са санкционом политиком Вашингтона.

Према његовим речима, након сусрета руског председника Владимира Путина и председника САД Доналда Трампа, Русија је очекивала да ће Американци сазвати конференцију поводом постигнутих договора.

"Али се догодило нешто сасвим друго – санкције против 'Лукоила' и 'Росњефта'. Штавише, сада се истовремено уводе и царине против земаља које купују енергенте из Русије", додао је Лавров.

"Штавише, сада уводе царине против земаља које од Русије купују енергенте. Јесте, то су два Трампова лица. Добар и лош Трамп. Са Бајденом смо барем имали само лошег Бајдена, али с Трампом... Тешко је разумети", казао је Лавров. 

Напоменуо је и да се Индији забрањује да купује руску нафту.

"Бар је тако саопштено. Али у суштини свима се забрањује да је купују – и нафту и гас. И свуда се говори да ће руску нафту и руски гас заменити америчка нафта и амерички течни природни гас", истакао је шеф руске дипломатије.

Када је у питању ситуација у Ирану, Лавров је рекао да се Русија не намеће Израелу, Ирану или САД као посредник у актуелном решавању заоштравања ситуације на Блиском истоку, али да ту тему разматра у својим контактима са тим земљама.

Live