"ОсвРТ" са Врзићем: Злато против долара, "руски" медији за Кластер 3
Уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић у својој ауторској емисији "ОсвРТ" анализира најважније догађаје у земљи и свету. Емисију "ОсвРТ" можете да пратите на телевизији РТ Балкан, недељом од 21 час
Шта ће златна грозница донети америчком долару, какве везе имају српске камионџије са руским гасом, зашто ЕУ нуди "Кластер 3" у замену за укидање РТ Балкан и Спутњика, а шта је питање свих питања на предстојећим изборима у Србији, само су неке од тема које је анализирао уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић у својој ауторској емисији "ОсвРТ".
Златна грозница и амерички долар
Није потребно опсежно познавање економије већ само један довољно пажљив поглед на графикон који показује кретање цене злата у последњих сто година; поприлично солидан узорак за перспективу која ће показати да ово није било никада. А то даље упућује и на закључак да после овога долази и оно што није било никада. Темељна револуција светског економског поретка. У виду великог праска берзанских и осталих балона или нешто мање спектакуларне финансијске еволуције, то остаје да се види. Али нема сумње – и то овај графикон демонстрира – да се процеси убрзавају.
После Никсоновог шока ’71. (кад је амерички долар фактички банкротирао у односу на злато) цена злата деценијама се држала у нивоима од око 300-400 долара по унци. Светска економска криза 2008. то ће гурнути до 1.000 долара. Ковид: скоро 2.000.
А онда, почетком ове фазе НАТО рата против Русије посредством Украјине, цена злата уистину креће да дивља. Оно што се није десило деценијама десило се у само пар кратких година.
Са две на три хиљаде, с три на четири, с четири на пет хиљада долара по унци. Безмало окомита линија навише.
Наравно, овде смо већ указивали на адекватнији угао посматрања овог графикона: наопачке. Тако да покаже сразмеран пад вредности долара у односу на злато.
Долар је за толико обезвређен у односу на злато. Иста количина злата која је могла да се купи за хиљаду долара сад може да се купи за пет хиљада долара.
Иначе, да употпуни слику, упоредо иде и одговарајући процес све већег раста америчког дуга. Ускоро ће то бити 39 билиона – хиљада милијарди – долара. При чему Америка мора и да се додатно задужује само да би плаћала рате толиког дуга.
Раст цене злата, то јест пад вредности долара у односу на злато, значи да је и амерички дуг знатно мањи. Изражен у злату.
Истовремено, међутим, девизне резерве свих који их имају – у доларима – за толико су мање. Мерене златом, зато што је долар изгубио своју вредност у односу на злато.
Како се догодило ово што се никад овако није догодило?
Окидач је – хронолошки гледано – почетак ове фазе украјинског рата пре скоро четири године. И замрзавање – отимачина – руских девизних резерви у евро-доларском финансијском систему. Што представља јасну опомену и свима осталима да могу да прођу исто тако.
Те је стога и кренула масовна замена долара златом у резервама. Јер злато не може да се отме једним притиском дугмета као што може долар.
Због чега је долар и изгубио вредност у односу на злато коме је вредност порасла у односу на долар. Злато је вредно, долар све безвреднији.
Уз још један паралелни процес о коме ових дана пише "Берлинер цајтунг".
Укратко, трговина мора да се одвија, а може да се отме само оно што је у евро-доларском систему коме је СВИФТ крвоток.
Како се решава ова ситуација? Тако што чланице БРИКС плус, а то ће рећи, највећи део незападног света, стварају сопствени финансијски крвоток. Спрема се алтернатива СВИФТ-у каква досад није постојала. Где се не тргује доларима и еврима који могу да буду заплењени, већ сопственим дигиталним валутама у складу са савременим техничким решењима чија је разрада у току већ пар година уназад.
И ”Ројтерс” недавно извештава о ем-Бриџу као дотичном систему плаћања дигиталним националним валутама, као што је дигитални јуан, који поприма све јаснији облик.
Сувишно је и напомињати: потреба за доларом као средством плаћања и зато је све мања. Нису више, на пример, ни Русији ни Кини неопходни амерички долари да би трговали између себе. А сада је у току процес ширења универзалности неопходних техничких решења.
Уосталом, потреба за тим и јесте све универзалнија зато што долар губи вредност а уз то може да буде и отет.
И ето где ситуација додатно постаје неподношљива: Америци су неопходни купци долара да би могла да плаћа свој дуг а само на дуг и живи. Купаца је, међутим, из свих побројаних разлога све мање.
Како се излази из овакве ситуације? Да постоји једноставно решење, графикон кретања цене злата и долара сигурно не би изгледао овако. То је, иначе, и мера преосталих могућности утицаја власника долара на његову судбину. Немачка Федерална институција за финансијски надзор у извештају ове среде упозорава на ризик да ће бити доведена у питање улога америчког долара као резервне светске валуте.
Што може да се чита и као упозорење да би садашњи финансијски поредак, заснован на (све)моћи америчког долара и његових власника, могао да се распадне у парампарчад. Отуда бег у злато.
А онда, на рушевинама досадашњег финансијског поретка, преостаје оно што остаје да постоји. Алтернативни БРИКС-ов систем. Који би, прогнозира "Берлинер цајтунг", могао да буде формализован већ ове године, када на свом предстојећем 18. самиту БРИКС постане пунолетан. Довољно зрео да читав свет са њим закорачи у сасвим нову еру…
Српске камионџије и руски гас
Једна нада коју је изразио Марко Чадеж поводом ситуације са српским и другим камионџијама, које у Европској унији хапсе више него нелегалне мигранте, говори о Европској унији и оно што вероватно није желео да истакне.
Наиме, казао је да се нада да ће Европска унија имати слуха за европске компаније које трпе штету од блокада граничних прелаза кад већ није имала слуха за српске и остале компаније са ових простора које трпе исту штету.
Из овога и опажање да је Европску унију баш брига за нашу штету.
Исти принцип, уосталом, као и у случају ограничавања трговачких маржи у овдашњим супермаркетима, кад су се амбасадори из Европске уније побунили против тога. Они хоће да ми плаћамо скупљи путер, брашно и уље. Јер на томе зарађују више. И баш их брига за нашу штету. Наша штета је њихова корист.
Ово су конкретни докази да им не треба веровати кад нас убеђују у супротно.
Најзад, ено је, Марта Кос се моментално огласила кад су усвојене измене правосудних закона које им се не свиђају. Па вреди приметити да се око овога са камионџијама и штетом коју због тога трпимо није огласила тако спремно. Зато што је баш брига за нашу штету.
Да би се онда огласила Европска комисија: обећањем да ће пронаћи решење проблема (који нам је сама направила) тако да буде осигурана безбедносна и економска корист Европске уније. Додуше, не нужно и наша…
С тим што одлука о гасу показује да Европску унију – уз нашу – није брига ни за штету коју трпе њени грађани.
Џаба су Мађарска и Словачка стављале вето на забрану руског гаса јер због тога имају колосалну штету. У Европској унији само су применили нека друга правила тако да на крају нису питали ништа ове што се буне.
А на саму вест да ће бити уведена комплетна забрана руског гаса у Европској унији у Америци је, од радости због будућег монополског положаја, цена гаса скочила и до 75 одсто. "Политико" јавља и о пропасти аукције за закуп капацитета гасовода који треба да пренесу амерички течни гас из терминала у Грчкој до купаца у унутрашњости Европе: од понуђених 72 гигавата капацитета, резервисано је мање од 0,1 одсто понуде. Претходна аукција, у децембру, била је још гора јер није било ни једне једине понуде услед, како се објашњава, високих трошкова и слабе потражње. А како и да не буде слаба потражња кад су трошкови толики.
А европски комесар за енергетику Ден Јергенсен, после забране руског гаса и поскупљења америчког гаса – делом и због тензија око Гренланда, како тврди – најављује диверсификацију и од Сједињених Америчких Држава. Подсећамо, и Катар је прошле године припретио престанком извоза течног гаса у Европску унију – без обзира на цену – због једне директиве која проистиче из зелене агенде.
Тако да би од силне диверсификације Европска унија на крају могла да остане, безмало, без икаквог гаса. Прецизније: биће прескуп али ће га зато бити недовољно. Што је, иначе, веома конкретан допринос зеленој агенди, јер ће угасити читаву индустрију а не само ово што је досад пострадало по убрзаном темпу. А то би и проблем камионџија решило тако што они и не би имали робу да превозе.
Истини за вољу, у нашем је случају све ово око гаса и још апсурдније. Непун дан након што је, после преговора у Москви, Александар Вулин у својству председника Надзорног одбора Србијагаса најавио дугогодишњи гасни аранжман с Русијом по, такорећи, белоруски багателним ценама, министарка енергетике објављује да то не може због геополитичких околности. У преводу: због Европске уније. Шта њу брига наша штета.
С тако ексцентричном енергетском политиком, ето зашто је добро што Руси нису испунили жељу британског амбасадора да Србији продају свој удео у НИС-у.
На жалост, не зависи у једнакој мери од Русије цена коју ћемо платити за њен гас. У избору између јефтиног руског гаса кога има у изобиљу и оног што га нема довољно али је зато прескуп, европска директива је већ издата. На нама је само да поступимо у корист своје штете. Без обзира на цену коју ћемо због тога платити.
Или, наравно, да тако не поступимо. Без обзира на цену коју ћемо због тога платити.
РТ Балкан и Спутњик Србија за Кластер 3
Или мисле да смо сви ми глупи, или су они покварени. Па желе да нас спрече да о томе будемо обавештени тако што ће укинути РТ Балкан и Спутњик.
Мисле да смо сви ми глупи ако хоће да укину РТ Балкан и "Спутњик" јер се стварно плаше да ћемо – ћете – поверовати у руске лажи које се овде емитују.
Истина је, наиме, уверљивија од лажи. Па, чега се онда боје ако не лажу?
Што нас и доводи до оног другог објашњења. Знају они да нас лажу кад нам обећавају да нам све ово – од Косова и Метохије преко скупог путера до цене гаса и злостављања камионџија и домаће привреде – раде за наше добро. Али – покварено – неће да и ми сазнамо да нас они лажу. И да ништа од тога није за наше добро, напротив.
Па отуда и природни страх лажова од истине. То је страх европских партнера Србије од РТ Балкан и "Спутњика Србија".
Обратите пажњу на једну нијансу: нико у Србији није у обавези да гледа, слуша и чита Раша тудеј и "Спутњик". Штавише, немамо ни националне фреквенције, нити смо их тражили, па да смо лако доступни баш свуда. Па ипак траже забрану. Зато што их застрашује чак и могућност да се чује и наша истина поред њихове истине. Наравно, због поменутог односа истине и лажи у склопу кога ово њихово нема никакву шансу.
Утолико је Србија, заиста, у јединственом положају у Европи. Острво медијске слободе у мору робова једноумља по европским стандардима лажи.
Свакоме од нас је у интересу да останемо слободни уместо да постанемо робови. Осим, наравно, оних који би да нас поробе. Што и јесте процес европских интеграција Србије, јер нико слободан не поступа по нечијој наредби.
Тако да је одбијање власти да поступе по европској наредби упркос европском путу Србије охрабрујући пример слободоумља.
При чему било која власт у Србији, ако није аутократска, и нема избора него је у обавези да поступи на овај начин јер је такво опредељење народа Србије који се у масама изнад 80 одсто противи увођењу било каквих санкција Русији.
То обухвата и присталице и противнике актуелне власти. Тако да се наше постојање у српској јавности може схватити и као надстраначки израз наше демократије.
Наравно, имајући у виду стање демократије у Европској унији где хапсе неодобрене победнике избора, док у Великој Британији укидају изборе кад анкете нису добре, и ово што нас видите има се разумети као изразито антиевропска тенденција. У име наше и ваше слободе да читамо, гледамо и слушамо све оно што сами изаберемо.
Избори у Србији
Током гостовања у јутарњем програму "Блица" председник Србије споменуо је истраживање јавног мњења које показује да су присталице и противници уласка Србије у Европску унију – иако би правилније било рећи пута а не уласка Србије у Европску унију, јер не постоји гаранција да ће се улазак икада догодити, све и ако нам доноси само штету а не корист – подељени, отприлике, у односу пола-пола; 41 према 39 одсто док су остали успели да немају јасан став.
Ово питање, математички извесно, дели Србију дубље од било које политичке поделе. При чему народу Србије никад није пружена прилика да се – референдумски – о томе изјасни; што је збиља необично, да не употребимо неку тежу реч, ако се узме у обзир да то треба да нам одреди будућност јер се европске интеграције тичу буквално свих сфера живота, укључујући нашу слободу о којој је већ било речи. Па, да ли је онда нормално да се о томе не питамо ништа?
Већ се европске интеграције подразумевају као да су природна околност попут гравитације. Или кисеоник – не питамо се да ли хоћемо или нећемо да дишемо, него морамо ако хоћемо да живимо.
Има ли нам живота без европских интеграција?
Било би лепо да нас неко и то пита, с тим што би питање требало поставити прецизније: да ли сте за европске интеграције уз услов из Поглавља 35 да фактички признамо самопроглашену независност Косова? Још прецизније: да ли сте за европске интеграције уз тај косовски услов и све друге услове који пред нас буду постављени? Јер ће пред нас бити постављени и други услови, а нема смисла да се одрекнемо Косова а да онда одбијемо нешто друго што дође на дневни ред.
При чему је одговор на онако постављено питање српских ЕУ интеграција, с косовским условом, у анкетама још изричитији у износу од (барем) четири петине народа Србије против.
Али нам питање неће бити постављено ни ове године на изборима који ће бити одржани најкасније током јесени. С тим што би власт могла да упадне у искушење, ако на мартовским локалним изборима прође добро као што очекује, да изборе за скупштину и председника организује и раније. На таласу свог доброг резултата и противника још недовољно консолидованих у оквиру једне или више листа. Што би, отприлике, с обзиром на законске рокове, значило мај или јун најраније.
Како год, колико год неки призивали референдумску атмосферу на тим изборима – а и о њима ускоро – то неће бити референдум о наведеном најважнијем питању наше будућности већ и зато што ћемо са обе стране политичке поделе у понуди имати исти кеч-ол геополитички бућкуриш који обједињује и противнике и заговорнике европске странпутице Србије. По цену да се изјашњавање о тој противречности догоди тек кад буде прекасно.
Или ће понуда бити још и гора, с обзиром на то ко се залаже за референдумску атмосферу? Сходно својим (гео)политичким захтевима, наравно.
Динко Грухоњић, наиме, у "Данасу" командује да се сви из опозиције уклоне пред будућом студентском листом. И да јој, штавише, своју инфраструктуру ставе на располагање, па да то буде референдум за или против власти.
Што свим противницима власти може да буде привлачно само док се не постави питање политике листе којој Динко Грухоњић пружа овако апсолутну подршку.
На пример, да ли би пружио овако апсолутну подршку и студентској листи која се бори за одбрану Републике Српске иако је он проглашава за геноцидну творевину? Или, насупрот томе, оно честитање па брисање честитке за Дан Републике Српске, о коме је овде већ било речи, сведочи да процес идеолошког постројавања студентске листе иде у складу са наведеним склоностима Динка Грухоњића да и Република Српска – као симбол борбе за слободу српског народа – буде избрисана као студентска честитка на Иксу? Није ни чудо што му је ономад Кристофер Хил пружио јавну подршку…
Кључно је питање, дакле, да упростимо, да ли се то спрема студентска, или Динкова изборна листа? То ће постати јасније тек када се буде знало ко све чини ту листу и какав јој је програм.
У овом тренутку, ако то већ није решено, води се двострука борба. Међу студентима тако да листа буде у наведеним идеолошким оквирима Динка Грухоњића и Кристофера Хила, а онда и са остатком (прозападне) опозиције да се томе уклони с пута. Како се не би расипали гласови који воде на исту европску странпутицу.
А онда, једног дана, пре него што постане прекасно, ваљда ће се наћи и времена да се организује једино истински битно изјашњавање народа Србије. Јер ће му то одредити будућност више него било шта друго, тако да можда и преживимо све ове интеграције по европској странпутици. Кад се боље размисли, можда нас баш зато о томе нико ништа и не пита…
Live
