"ОсвРТ" са Врзићем: Епстинови фајлови, нуклеарно партнерство Србије и Русије и српски избори
Уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић у својој ауторској емисији "ОсвРТ" анализира најважније догађаје у земљи и свету. Емисију "ОсвРТ" можете да пратите на телевизији РТ Балкан, недељом од 21 час
Шта су открили недавно објављено фајлови о осуђеном сексуалном преступнику Џефрију Епстину, а шта је још остало скривено, какво нуклеарно партнерство бисмо могли да добијемо од Русије, а какве би нам изборе радо скројила Европска унија и где је на европском путу реформи српски језик у ауторској емисији "ОсвРТ" анализирао је уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић.
Шта су открили Епстинови фајлови, а шта још скривају
Кирил Дмитријев је изасланик председника Русије за преговоре са Америком и генерални директор Руског директног инвестиционог фонда. Дакле, особа рационална и чврсто с обема ногама (и главом) на земљи, у овом свету.
А ипак није могао да пронађе примеренији опис за ово што се открива о Џефрију Епстину и многобројним његовим саучесницима, него је рекао: сатанистички.
Зло које није од овог света.
И како да се са таквим описом не сложи баш свако ко не мисли да је нормално сексуално општење са децом и остале бестијалности које се тек откривају у милионима разних фајлова везаним за случај овог монструма. Што није гаранција да ће све бити откривено, напротив. Као што адекватно рече Марија Захарова, ово је тек пахуља на врху леденог брега. Уосталом, толико је идентитета остало сакривено у три милиона (само делимично) откривених фајлова, а званично их има још скоро толико који нису откривени.
А опет, довољно да се, макар, наслуте размере тог сатанистичког ужаса.
У фајловима се спомињу видео снимци секса с малолетницама, укључујући групни секс и фантазије које укључују силовање малолетница. Две девојчице, однекуд ван Америке, преминуле, задављене током грубог фетишистичког односа, закопане негде око ранча Џефрија Епстина. Кога његова бивша девојка позива да је посети јер њеној 15-годишњој ћерки у посету долази пет другарица. Аустралијски премијер му подводи своју малолетну ћерку да проводи ноћи код њега у Њујорку. Позната публицисткиња из Холивуда нуди му бебу или две, дечаке или девојчице, нека бира. Па то је инцест, како узбудљиво, наводи се у и-мејл размени с једним британским лордом, док је један амерички амбасадор из тог њиховог друштва направио дете 11-годишњој девојчици. "Стигла нова Бразилка, секси и слатка. Има 9 година". Неко други му се захваљује на забавној вечери, каже, твоја најмања девојчица је била мало злочеста… А један документ ФБИ-а описује и снимак на коме Епстин кроз лупу пржи кожу завезаног, нагог женског детета од 11 до 13 година… И тако даље.
Неко је пронашао и епизоду Џеј Лено шоуа из '98. у коме ЈФК јуниор, након што је избила афера с Моником Левински и Билом Клинтоном, чита песму коју је она написала кад је имала 9 година. Деветогодишња Моника Левински говори за себе да је пица. Пица је – према каталогу ФБИ-а – педофилски израз за девојчицу. Код Џефрија Епстина пронађен је портрет Била Клинтона одевеног у ону познату плаву хаљину Монике Левински која је, уфлекана, одала њихов однос. ЈФК јуниор, син Џона Кенедија, погинуо је у паду свог приватног авиона годину дана након поменутог наступа. Реч "пица" се у досад објављеној коресподенцији Џефрија Епстина спомиње више од 1.000 пута; ниједна друга храна се ни изблиза не појављује у Епстиновој преписци у толикој мери. Штавише, Епстин се дописује с пријатељем и праве план да он узме лек за еректилну дисфункцију – попут вијагре – а онда иду на пицу…
Но није ни само реч о морално-сексуалној девијантности. Него и о свему осталом што су радили ови морално и сексуално девијантни монструми.
Рачунајући и историју: у једном низу мејлова Џефрија Епстина и Аријане де Ротшилд, где спомињу и неки видео с девојчицама, она му с Малдива (где је на роњењу) пише и да су Хитлеру кад је био сиромашан помагали Ротшилди, Епстини и Гутмани.
Шта год то тачно значило – а Џефри Епстин истом приликом тврди и да нема никакве завере – завере Епстина и Ротшилда има несумњиво после пуча на Мајдану у Кијеву. Епстин, који се у мејловима открива и као представник Ротшилда, са истом Аријаном де Ротшилд која је на челу Едмонд де Ротшилд приватне банкарске групе из Швајцарске говори о "многим, многим приликама" које им се у Украјини отварају након проевропског преврата. Док у СМС преписци са Леријем Самерсом, бившим америчким министром финансија, главним економским саветником Барака Обаме и председником Харварда, разматра и конкретну помоћ Владимиру Зеленском. Ето чији је он мезимац.
Но није њихов рат против Русије и једино што су радили у Украјини. Са сарадницима је, наиме, разговарао и о пројектима производње "дизајнерских беба" у лабораторијама у Украјини, о хитлеровској еугеници и засејавању људске расе његовом ДНК.
Иначе, то су оне америчке биолошке лабораторије у Украјини чије је постојање и званично потврдила креаторка Мајдана Викторија Нуланд у сведочењу пред америчким Сенатом; за потребе Пентагона њима је управљала компанија "Метабиота" која се бавила и проучавањем вируса корона пре пандемије ковида-19. "Метабиоту" је финансирао и Бил Гејтс који је са Џефријем Епстином изводио пандемијске симулације пре него што је избила пандемија; у дружењу с Епстином је, изгледа, Гејтс закачио и неку полно преносиву болест. Што је, наравно, и најмање што је заслужио да га снађе…
Ових пак неколико наведених имена – од Била Клинтона, преко Аријане де Ротшилд до Ларија Самерса и Била Гејтса – упућују на наредно важно питање. Наиме, ко је све чинио Епстинову мрежу? И шта нам то говори о њеном утицају?
Ротшилди и томе слични финансијери, на пример, путем власништва над америчким Федералним резервама представљају праве власнике америчког долара. Па кад је тако, наравно да су тамо, уз Доналда Трампа који тврди да му је све то подметнуто, и барем два америчка председника, Бил Клинтон и Џо Бајден иако се тога вероватно не сећа. И британска краљевска породица; бивша девојка бившег принца Ендруа, лејди Викторија Херви, ћерка 6. маркиза од Бристола, јавно говори да су губитници сви који нису били код Епстина…
Тамо је била и шведска краљевска породица. И норвешка краљевска породица; принцеза је од Епстина тражила савете за сексуално образовање свог сина иако је већ био осуђиван због педофилије, а сину се сад суди због четвороструког силовања…
Забога – или, пре, дођавола – бестијални Џефри Епстин живео је једно време у Ватикану код папе Јована Павла Другог.
С Мирославом Лајчаком је планирао да га постави на место заменика генералног секретара НАТО-а. Весли Кларк који нас је бомбардовао '99. посећивао га је у Палм Бичу и тражио му новац. Вечере Кристијане Аманпур – која нам је кроз медије радила оно што нам је Весли Кларк радио бомбама – са Џефријем Епстином организовала је она холивудска продуценткиња (Пеги Сигал) која је овом педофилу нудила бебу или две, дечака или девојчицу, да бира.
И Емануел Макрон је од Џефрија Епстина тражио финансијске савете још док је био само министар у француској влади (који је тамо дошао од Ротшилдових), а и осим тога се кроз мејлове испоставља да је овај педофил довољно добро познавао француског председника да је знао како овај воли да га шамарају…
Лорд Питер Менделсон, кога (типично) узбуђује инцест у интимној преписци с Епстином значајнији је него што је овде познато: донедавни амбасадор Британије у Америци, који је оженио непристојно младог Бразилца, заправо је сива еминенција више британских влада и интимус неколико премијера, од Тонија Блера кога је упознавао с Епстином и Гордона Брауна до актуелног Кира Стармера.
Поменута веза Џефрија Епстина с Билом Гејтсом и "Метабиотом" је нарочито интересантна и зато што је међу њеним финансијерима и Хантер Бајден, син Џоа Бајдена. А Натан Волф, оснивач "Метабиоте", посећивао је Џефрија Епстина у његовим кућама у Њујорку и Палм Бичу на Флориди… Е, сад: Натан Волф је један од Младих глобалних лидера Светског економског форума у Давосу (као и Тони Блер, Ангела Меркел, Макрон, Џастин Трудо, Аналена Бербок…). А Натан Волф је уз то и добитник награде "Технолошки пионир" коју је добила и Изабел Максвел – сестра Гилејн Максвел, десне руке Џефрија Епстина.
Наравно да је међу блиским сарадницима овог педофила и нови копредседник Светског економског форума Борге Бренде (уз генералног директора БлекРока Ларија Финка).
А додатно узнемирава и документовано близак однос који је Епстин имао с власником "Палантира" Питером Тилом – како због његовог утицаја на актуелну америчку (и британску) власт, тако и због серијала Тилових предавања (иза затворених врата) о Антихристу…
А ту је и позната фотографија Марине Абрамовић и лорда Јакоба Ротшилда испред слике Томаса Лоренса "Сатана призива своје легије".
Сатанизам, као што је тачно указао Кирил Дмитријев. Зло коме доприносе сви побројани господари Колективног запада. Бал вампира који се напокон окончава након што су вековима пунили стомаке људским месом, како је – изгледа, не само метафорички – пре две године објавио Владимир Путин.
Промене какве нису виђене стотинама година а предводе их Путин и Си Ђинпинг, како је кинески председник рекао пред камерама после једне дуге и пријатељске вечере у Кремљу.
То доноси ова борба добра и зла.
А нама и додатну опомену: свим овим саучесницима Џефрија Епстина, који је само једно од имена зла, и ми смо били на мети. Зато што нисмо део њиховог зла. Па би ваљало да тако и остане уместо што хрлимо у интеграције са тим светом. Узалудно очекујући да ће из тог зла проистећи нешто добро за нас. Као да су они сексуални и морални дегенерици способни за тако нешто.
НЕ Пакш 2 и с ким ће Србија склопити стогодишње енергетско партнерство
Након што је завладала извесна недоумица у погледу дужине следећег гасног аранжмана с Русијом по белоруски багателним ценама – дугорочно, као што нам великодушно нуде Руси, или само краткорочно зато што нам Европска унија не дозвољава да се договарамо на дуже – посредством британске новинске агенције Ројтерс из Београда стиже најава да ће Србија куповати гас (и) преко Европске уније.
Морамо, најављује председник Србије, да прилагодимо и ускладимо нашу енергетску политику одређеним захтевима и молбама оних који су веома моћни… Мораћемо да се прилагодимо условима које Европска унија (…) предлаже, намеће или шта год то било, опомиње и тиме свесно раскринкава природу такве врсте молбе која, дакле, мора да се спроведе у дело.
Укупно то – у овом моменту – треба да буде чак петина наших годишњих потреба.
Два очигледна питања произлазе из ове најаве.
Прво: да ли је то количина коју Руси немају капацитет да нам обезбеде?
И друго: да ли је то, што ћемо обезбедити посредством Европске уније, јефтиније од онога што обезбеђујемо преко Русије?
Ако је одговор на оба питања: не, онда то значи да нам се не исплати. Јер ћемо оно што можемо да купимо јефтиније, куповати скупље. Због Европске уније: енергетски данак у крви Европској унији. Бал вампира који се напаја нашом крви…
Да употпуни иронију, то је оно што је најавила европска комесарка за проширење Марта Кос кад је недавно најавила помоћ Србији око снабдевања енергентима.
Ово је, наравно, штетно (по нас) и само по себи. Али је као принцип њиховог пословања на нашу штету и још штетније у сусрет склапању стогодишњег нуклеарног партнерства с неким ко ће градити нуклеарне електране у Србији.
Сто година, наиме, објаснио је на нашој телевизији Далибор Арбутина из Јавног предузећа "Нуклеарни објекти Србије", траје нуклеарно партнерство. За изградњу електране 10 до 15 година, седамдесетак-осамдесет година експлоатације, још десетак за затварање. Бирамо партнера на сто година. Ваљало би да партнера изаберемо вођени сопственим интересом, а не у складу с моделом изнуде какав нам намећу око гаса.
Две се опције тренутно чине најконкретнијим. Европска, то јест француска, и руска. За разлику од Руса, Французи су имали дисконтинуитет у развоју своје нуклеарне технологије, па сада технолошки и безбедносно каскају за Русима. А у пракси су, у Финској и Британији, показали и да касне у изградњи уговорених нуклеарних електрана. Али зато трошкови изградње испадну знатно већи од уговорених. Док насупрот томе Руси једини на свету имају комплетно затворен циклус експлоатације.
Избор би требало да буде очигледан. Што не значи и да ће бити начињен, јер на примеру гаса видимо како се то ради у Европској унији и земљама-кандидатима.
Али овде је реч о одлуци која се доноси за наредих сто година. А пример Мађарске показује да је могуће да Русија прави нуклеарну електрану на територији једне чланице НАТО-а и Европске уније. Па зашто онда не би правила и на нашој територији? На нама је само да се за свог вековног партнера не боримо слабије него што су се борили, и изборили, Мађари.
Европски пут без права гласа, укључујући српски језик
Није Виктор Орбан први који најављује каква европска будућност чека све који у томе још хоће (или морају) да учествују. Па га зато – а и зато што поседује инсајдерске информације, сходно свом положају – ваља саслушати веома пажљиво кад каже да ће бити укинуто право вета. Што заправо значи да ће бити одузето право гласа о свим битним питањима. Да се никоме не омогући да гласа како он хоће, него како мора.
Дакле, само је ствар извесне нијансе што је (како недавно јавља "Фајненшел тајмс") у Европској комисији на столу план за земље кандидате да буду примљени у неком тренутку али и формално без права гласа. Као другоразредни чланови који се не питају него има да извршавају послушно оно што изгласају они који имају право само да гласају за оно што им се каже, а не и да се томе успротиве.
С тим што је у српском случају оваква европска перспектива допуњена и одређеним специфичностима. Наиме, не само да за нас нема права гласа, него нема ни српског језика уопште.
О томе нас је путем Радио-телевизије Црне Горе обавестио Марјан Шарец. Глумац и то комичар (звучи познато, зар не), бивши премијер Словеније а тренутно известилац Европског парламента за Црну Гору. Мртав озбиљан је казао да, цитирамо, "идентитетска питања – (српског) језика и тробојке – нису сад баш повољна за процес (европске) интеграције Црне Горе".
Нема места за српски језик у Европској унији. Некима укидају само право гласа, а нама и читав језик.
Уосталом, као што је то учињено Русима у ономе што још остаје од Украјине. Па је Украјина по убрзаној процедури постала кандидат за чланство у Европској унији.
У складу с таквим европским стандардима и праксом сада се – без гласа противљења у Београду, уз задивљујући национални консензус о том питању свих припадника и противника власти који се залажу за ЕУ-ропску будућност Србије – дочекује 15. март; почетак примене Закона о странцима на Косову и Метохији који представља наредну етапу у стављању преосталих институција Републике Србије – школског и здравственог система – под контролу такозване Републике Косово.
У складу с европским нацртом Статута Заједнице општина са српском већином који предвиђа да се школски програм утврђује у Приштини, а не у Београду. Па да видимо шта ће српска деца која преостану учити о, на пример, Адему Јашарију и Ослободилачкој војсци Косова. А можда и о Милошу Обилићу као "албанском (а не више српском) витезу".
Да ли је утешно што се о томе гласно говори у Москви – а Москва је упозорила да Курти уз помоћ Запада од 15. марта спрема наставак етничког чишћења Срба с Косова и Метохије – док се у Београду на исти начин о томе ћути? Одговор је, наравно, очигледан.
Избори у Србији по мери Европске уније
Рекавши да актуелног председника Србије очекује на месту председника Владе Србије, председник Српске напредне странке Милош Вучевић практично је озваничио Вучићеву кандидатуру за ту функцију.
Ништа неочекивано, наравно, што значи да у том погледу има још само неколико преосталих детаља. Када ће избори бити одржани и да ли ће бити спојени ванредни парламентарни и ванредни председнички избори? Ко ће бити кандидат за председника странака власти? Да ли ће странке власти имати заједничког председничког кандидата и – барем подједнако важно – заједничку изборну листу?
Док се на следеће најважније питање – политике коју ће странке власти водити ако остану на власти – одговор зна унапред на основу свега што су досад урадиле на власти од 2012. Па ће у складу с тим и добити подршку, које је досад бивало довољно да наставе то да раде.
Премда ће, наравно, тек време пред нама показати на који начин може да се спроводи досадашња политика између природне потребе за сарадњом с Русијом и Кином и притисака Европске уније, политика јефтиног и скупог гаса, између добра и зла док борба међу њима прилази свом врхунцу. Ово, притом, чак и без интервенције Трампове Америке поводом нашег случаја.
Но, о том-потом, а до тада се уз извесна колебања настављају и природни процеси у оквиру најпотентнијег (пара)политичког покрета у Србији који није део власти.
Указали смо прошле недеље на безусловну подршку Динка Грухоњића том покрету – из чега је и настало питање да ли се то спрема Динкова или студентска листа – уз његов захтев свима осталима на прозападном делу политичке сцене да ступе у подршку тој листи. Зарад остварења заједничке агенде.
Иначе, Грухоњићев недавни интервју за "Слободну Босну" подсетио је и шта та агенда у начелу подразумева. Каже: Зло које је деведесетих година прошлог века режим Слободана Милошевића извозио у суседне државе сада се вратило кући... Великосрпски клеронационализам, поред Београда, свој крвави поход суштински је започео управо у Војводини, у Новом Саду, такозваном јогурт револуцијом… У том смислу, круг се заиста затвара, прижељкује док, у следећем даху, Милорада Додика проглашава за "домаћег издајника" а Српску православну цркву описује као "државну цркву Србије" која је "агентура великосрпског клеронационализма".
Па са таквих позиција – које је тешко не доживети као шовинистичке у односу на српски народ – Динко Грухоњић допушта да су "студенти веома хетерогена група" и "апстрактан појам" где има и еурофанатика и националиста, али поентира: "Знамо да су бицикл возили до Стразбура, да су ултрамаратон трчали до Брисела, не до Санкт Петергбурга, Москве или Пекинга".
Те у складу с тим и очекивање да ће то бити политика која ће превладати у склопу студентске листе да би то била његова листа.
При чему је овом настојању свој допринос дао и словеначки европосланик Владимир Пребилич јер се, изгледа, и он нешто о томе пита. Па одговара након састанка са студентима који су се и тим поводом поделили на оне који су хтели да се сретну с њим и на оне који то нису хтели; што, потврђује Пребилич, указује да њихова интерна динамика још увек траје.
Него, шта од њих тражи европски посланик? Предвидљиво: Да елиминишу дотичну поделу и да се сви ставе у службу оних идеја којима се води Динко Грухоњић. Са чијом се сарадницом Маријом Васић, која је хапшена због планова да баца Молотовљеве коктеле на протесту у Београду прошле године, да је подржи, састао и овај словеначки европосланик. Да би затим затражио уједињавање студената, проевропских политичких партија и невладиних организација. Да направе консензус о томе где Србија треба да иде. У складу с оном маршрутом Динка Грухоњића, у Стразбур и Брисел уместо ка Москви и Пекингу.
Нема сумње да ће се у складу с тим и вршити утицај на поменуту унутрашњу динамику у том хетерогеном покрету који им је потребан што јачи. Победио или не, али као тас на ваги да превагне како би Србија уместо јефтиног руског купила скупи европски гас.
А онда ће већ на дневни ред доћи и она "агентура великосрпског клеронационализма".
То се зове богоборство.
Борба добра и зла, уосталом, има разне облике. На нама је да и то препознамо.
Live
