"ОсвРТ" са Врзићем: Нуклеарна претња ЕУ и понуда Русије Србији, млеко, Ахтисари и получланство у ЕУ
Уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић у својој ауторској емисији "ОсвРТ" анализира најважније догађаје у земљи и свету. Емисију "ОсвРТ" можете да пратите на телевизији РТ Балкан, недељом од 21 час
Шта су западни медији научили о Специјалној војној операцији четири године касније, а о чему и даље упорно ћуте и каквом европском војском могу да се похвале, какву је понуду Србији дао "Росатом", због чега су поруке Арчибалда Рајса Србима и данас актуелне у светлу протеста млекара и какво нам се получланство у Европској унији нуди као "свилен гајтан", неке су од тема које је ове недеље у својој ауторској емисији "ОсвРТ" анализирао уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић.
Нуклеарна претња из Европе и како је Специјална војна операција променила свет
Недавно је лондонски "Телеграф" објавио признање да су о Русији све закључили погрешно – тако што су је потценили у складу са својим жељама, уместо да су је проценили у складу с реалношћу, од војске до економије – а сада нешто слично, у смислу прихватања стварности, стиже и са још једне важне адресе.
"Украјина губи рат", наслов је текста у "Форин аферсу" који скоро да би могао да се схвати и као руска пропаганда да није објављен у престижном гласилу америчког спољнополитичког апарата.
Док у Украјини – пише тамо – људе присилно мобилишу (што се зове "бусификација", то јест убацивање у аутобусе и правац фронт), у Русији се ослањају на војнике који уговор потписују добровољно а регрути се држе подаље од фронта. Резултат тога су, наводи се даље, знатно мотивисанији руски војници од њихових непријатеља.
Ово опажање, узгред буди речено, очигледно демантује све уобичајене тврдње западних медија – укључујући медије на српском језику – о руским губицима; да је уистину онако како кажу, то јест лажу, не би "Форин аферс" признавао да се Руси пријављују добровољно а оне Русе које су претворили у антирусе морају да лове по улицама и одвозе у њихов рат против Русије.
Најзад, и размене тела погинулих, од којих је најновија обављена ове недеље, редовно у односу 1.000 према тридесетак, јасно сведоче о ситуацији која доводи до присилне мобилизације с једне и добровољног одласка у отаџбински рат са друге стране.
Даље се у "Форин аферсу" говори и о – цитат! – "супериорним руским тактичким иновацијама" – о вишеструкој предности у борбеној техници и индустријским капацитетима, те се тако и долази до наведеног закључка да "Украјина губи рат" који пак (закључак) служи следећој сврси: да се од Кијева затражи да се помири с реалношћу. У складу с оним што од Владимира Зеленског тражи Доналд Трамп како би се извукао из "Бајденовог рата" са што мање губитака. Јер је реалност таква да ће губици непријатеља Русије – укључујући територијалне – само бити још већи ако још касније ураде оно што морају да ураде већ сада.
А могли су и раније да се пре четири године после преговора у Истанбулу није умешао Борис Џонсон да то поквари. У име наставка рата против Русије, у служби њеног краљевског величанства чији омиљени син није био садашњи краљ Чарлс III него управо онај принц Ендру који је починио разне бестијалности с Џефријем Епстином, а она га – Елизабета II – све време штитила.
Него, кад смо код Британаца и њихове потребе да ратују против Руса до последње капи (туђе) крви, вреди скренути поглед и на магазин "Спектејтор" који открива "истину о оружаним снагама Британије". Укратко: укупно имају једва 10.000 војника који су спремни за борбу – па није ни чудо што регрутују особе са аутизмом и заражене вирусом сиде – а уз то имају и већи број штабова него комада артиљеријског оружја, свега десет бојних бродова и само једну десетину броја борбених авиона које су имали у време Хладног рата.
Од поменутог "Телеграфа", преко "Форин аферса" до магазина "Спектејтор", видимо да почиње да им допире до свести да њихове жеље и стварност нису једно те исто.
Иначе, што се тога тиче, Кира Стармера "Спектејтор" – позивајући се на сведочења инсајдера – описује као "манекена" који "живи у олуји блаженог незнања". Тако да, поред осталог, није свестан, иако је обавештен, да постоји "црна рупа" у буџету од 28 милијарди фунти услед које не може ни да сања о обнови британске војске коју најављује.
Док је још један прилог суочавању с реалношћу – кад већ прелиставамо западну штампу – објављен у "Волстрит џорналу". Тамо је описана војна вежба "Јеж 2025" у којој су НАТО трупе разбијене у парампарчад у симулацији оног типа борби какве воде на фронту против Русије. Прецизније, у овој вежби су припадници украјинске војске, која губи у њиховом рату против Русије, поразили НАТО војску. Један једини тим од 10 Украјинаца, описује "Волстрит џорнал", у пола дана симулиране борбе уништио је 17 НАТО борбених возила и спровео још 30 удара на друге мете.
Тако да може само да се замисли како би то изгледало кад би се – све са аутистичним регрутима зараженим сидом – суочили са мотивисаном руском војском и њеном супериорном тактиком коју описује "Форин аферс".
"НАТО је видео будућност и није спреман за то", наслов је овог текста у "Волстрит џорналу".
Проблем се, међутим, састоји у томе што из свих наведених увида – да их све заједно Русија побеђује и на бојном пољу и у економској димензији овог рата, јер је упркос свим њиховим санкцијама постала четврта економија света, а уз то је у блиском (БРИКС) савезништву са првом и трећом економијом света – дакле, из свега тога, укључујући сопствено економско опадање у безизлаз услед одрицања од јефтиних а поузданих руских енергената, у Европи нису извукли закључак да им је боље да се помире са Русијом него да са њом ратују.
Тим пре што, заузврат, Русија, у основи, тражи само да се испуне она обећања која су јој дата уочи уједињења Немачке у погледу (не)ширења НАТО-а на исток; разуме се, уз прихватање реалности које су у међувремену настале на терену током протекле четири године Специјалне војне операције.
На жалост: зато што схватају да не могу да победе Русију својом украјинском војском, зато што схватају и да своју војску (која није украјинска) за рат, а камоли за победу над Русијом, немају, у Лондону и Паризу су они манекени којима је дато више него што имају капацитета да разумеју дошли до закључка да глумцу из Кијева треба да дају нуклеарно оружје. Пошто све претходно оружје које су им дали није имало жељени учинак, напротив, а других опција за рат против Русије им понестаје.
Што ће рећи да, четири године од почетка Специјалне војне операције, остаје закључак да по њеном окончању наступа један нови свет.
У јединој неповољној варијанти, пошто су улози већ подигнути толико високо, тај нови свет биће радиоактивна рушевина преостала после печурки нуклеарних експлозија.
У свакој другој варијанти победа Русије је извесна. И то не само војна. Што не доноси само нови, него и један бољи свет. Већ и зато што о њему неће одлучивати макрони и стармери с нуклеарним бомбама и везама с монструмима Џефрија Епстина. Рачунајући Немачку Фридриха Мерца где се – управо јавља "Политико" – множе позиви да се истраже оне везе с Епстином какве су, у случају председника Француске и премијера Британије, већ потврђене црно-на-бело. Додуше, без икаквих кривично-правних последица, што говори све што треба да знамо о њиховом систему вредности…
Атомска понуда Русије Србији
Русија је, дакле, Србији понудила да нам у наредних 100 година реши проблем са струјом.
Барем толики је, наиме, век трајања атомског партнерства од изградње до разградње једне нуклеарне електране.
При чему треба имати у виду да ће нам, у случају нормалног развоја, струје бити потребно све више. И још један значајан податак: "Росатом" има удео од 90 одсто светског тржишта изградње нуклеарних електрана. Што ће рећи да, практично, граде само Руси.
Руска компанија ради у више од 50 земаља широм света, а тренутно гради 23 реактора у осам држава, и све то укључује и НАТО чланице као што су Мађарска и Турска.
С тим у вези још једна значајна информација: не нуди нам "Росатом" само повољну и поуздану технологију по систему кључ у руке, него и да намири наш геополитички данак у крви. Тако што нуди кооперацију с било којим од западних партнера Србије, јер и ту варијанту имају. Не зато што је потребна Русији, него зато што је потребна западним партнерима Србије који без Русије ипак не могу.
Ако је сарадња Србије са Русијом мера наше самосталности, онда ће нам судбина понуде "Росатома" показати како стојимо у том погледу, са свим пропратним последицама, добрим или лошим ако превлада дух нуклеарног споразума какав имамо са Француском али (још) не и са Русијом. Руска понуда је на столу и биће поприлично тешко пронаћи објашњење зашто није прихваћена ако се – не-дај-Боже – то догоди.
И то не само зато што је руска, притом, стогодишња, понуда немерљиво повољнија од сваке за коју је Француска способна – мерено и у нашем новцу и у безбедности и у мегаватима – већ и због односа који према нашим енергетским потребама имају Русија и Запад.
Не говоримо овом приликом о захтевима – углавном испуњеним – ММФ-а да цена струје (и) у Србији буде све већа, него је још прозаичније од тога.
Русија нам, наиме, свој гас продаје јефтино, по (скоро) белоруским ценама иако су у заједничкој савезној држави, о заједничкој граници да и не говоримо. Насупрот томе, Запад, то јест Европска унија, тражи да не купујемо јефтин (руски) него скуп гас. Говорио је недавно о томе председник државе – тако да ћемо, већ, петину својих потреба задовољавати скупим уместо јефтиног гаса иако нам је и такав, дакле руски гас, доступан – а пре неколико дана огласила се и амбасада Русије упозорењем да Европска унија врши притисак на Београд да одустане од сарадње с Русијом у енергетском сектору. Да се одрекнемо куповине (јефтиног) руског гаса у корист прикључивања (скупој) европској шеми. Без обзира на цену коју ће због тога платити и наша домаћинства, и наша привреда.
Исто ће – око цене – појаснити и генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић поводом енергетске изјаве коју је у Вашингтону потписала министарка енергетике: нећемо због тога куповати јефтинији гас, него ћемо куповати (и) скупљи амерички гас.
Купити јефтино, или купити скупо? При чему јефтиног има довољно, док скупог нема довољно.
Као што рекосмо, наша енергетска политика – од нуклеарне енергије до природног гаса - представља и меру наше самосталности. Која има своју цену. Шта нам се више исплати – да будемо самостални или несамостални – потпуно је очигледно. Та је рачуница, макар, проста.
Наравно, то није и гаранција да ћемо на крају калкулације добити жељени резултат.
Српско млеко и порука Арчибалда Рајса
Велики пријатељ Срба Арчибалд Рајс није имао пророчке способности него нас је знао, такорећи у душу – зато нас је и заволео – па је зато и знао шта нас сад чека на тржишту млека и млечних производа.
"Чујте, Срби" је написао да нас опомене шта нас чека и сто година касније.
Ево шта је написао после Првог светског рата, кад је видео како елите – "и то без вашег противљења" – "све своје осмехе задржавају за ваше непријатеље. Сам Бог зна колико сте пропатили у току рата од Аустро-Угаро-Шваба, колико су вам јадну земљу они опустошили, опљачкали и на муке ударили… А данас вас те исте Швабе (…) преплављују производима и људима, и ви их дочекујете раширених руку. Хиљаде и хиљаде Немаца (…) мирно долази да код вас стиче богатство, а ви им то допуштате. Представнике исте оне Немачке, која вам је била немилосрдан непријатељ и која ће то бити поново једног дана, слави 'цвет' ваше престонице који се дичи да је савремен".
Па је још додао и да бивше непријатеље никада нећемо успети да преобратимо у пријатеље, и збиља, уследиле су и 1941. и 1999.
Само што се ти што стичу богатство на нама сад називају страним инвеститорима: подсећамо на податак да су само 2024. године на име њиховог профита из наше земље изнете 4,3 милијарде евра.
А и преплављују нас производима, као што је (про)рекао Арчибалд Рајс, па се то односи и на млеко и млечне производе.
Има нас који смо још пре двадесетак година упозоравали да ће нам се ово десити кад је Божидар Ђелић оним својим несрећним пенкалом потписивао Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Објашњавали су нам да то само постају иста правила за све, што је тачно, али иста правила за све учеснике утакмице могу да важе и у мечу првог тима Барселоне и петлића Чукаричког – иста лопта, исти терен, 11 на 11 – али је исход такве утакмице предвидив колико и неправедан. С тим што је у (нашој) стварности још и горе зато што смо пристали да овако равноправну утакмицу заиграмо са онима који су нас претходно, својим санкцијама и бомбама, учинили потпуно неравноправним, то јест неспремним да се суочимо с њиховом конкуренцијом.
Што ће рећи да су оним Ђелићевим потписом наши произвођачи – укључујући млеко и млечне производе – остављени на милост и немилост својим конкурентима; игром случаја, управо из оних земаља које су нам јадну земљу претходно опустошиле и опљачкале, баш као што је Арчибалд Рајс и упозоравао.
А то је настављено и када је Божидар Ђелић престао да се пита о било чему. Јер Божидар Ђелић и може да има алтернативу, али не и тековине наших ЕУ интеграције. То је мера наше суверености.
Исто се, наравно, односи и на увоз пољопривредних производа – од Холандије до Азербејџана, од кромпира до парадајза – што није сумануто само зато што то можемо да произведемо и сами уместо да увозимо, већ и зато што не постоји земља која се подигла на увозу. Али зато постоје земље које су се подигле на извозу својих производа. Зато што извозници зарађују на ономе што увозници плаћају.
Не само новцем него и уништењем својих производних, штавише, друштвених потенцијала.
Тако да, чујте, Срби: ништа се суштински неће поправити док не схватимо шта нам је поручио човек који нас је волео, Арчибалд Рајс. Макар и по цену европских интеграција Србије. Коју, ионако, плаћамо својим проливеним млеком. И не само млеком.
Косовски план Мартија Ахтисарија и получланство Западног Балкана у Европској унији
План Мартија Ахтисарија за одузимање Косова од остатка Србије кроз Савет безбедности није прошао зато што је Русија најавила да ће уложити вето.
Али то не значи и да су, услед те неугодне околности, његови креатори одустали од примене свог плана. Управо томе је, уосталом, и служила мисија Европске уније, Еулекс, који је и био предвиђен одбаченим Ахтисаријевим планом. И то
уз пристанак званичног Београда у време самопроглашења независности Косова, што је Москва тражила да од Београда добије написмено, па је и добила, вероватно забезекнута јер постоје српске власти које ће тако саучествовати у комадању сопствене земље. Па је и с тим у виду амбасадор Александар Конузин поручивао да не могу Руси да буду већи Срби од Срба. На жалост.
На жалост, успостављањем те мисије Европске уније одбачени Ахтисаријев план није престао да се примењује у пракси на мала врата. Све до европског, француско-немачког нацрта Статута заједница општина са српском већином; оног што предвиђа гашење (још) постојећих образовних и здравствених институција Републике Србије и њихову замену приватним фирмама за образовање и здравство, које ће у оквиру правног оквира такозваног Косова финансирати оно што преостане од Републике Србије. Управо то је, наиме, већ предвиђено у Анексу II, члан 3, став 1.d Ахтисаријевог плана, а детаљније је разрађено у Анексу III, члан 3 под h и i, у делу члана 4 и поготово у члану 7 истог анекса у коме се говори и да ће школски програм морати да буде усаглашен са уставом и законима самопроглашеног Косова.
И како, онда, можемо да се чудимо што Европска комисија поздравља одлуку Аљбина Куртија и његове владе да од 15. марта почну с применом Закона о странцима који представља важан корак ка спровођењу наведених одредби Ахтисаријевог плана за независно Косово и европског плана да се то спроведе у (не)дело. И што, поврх тога, Европска унија нуди своју помоћ Куртију, кажу, стављају своју стручност њему на располагање.
Али, наравно, кад смо у таквом друштву, још је и горе од овога што је сада. Ово је, заправо, само још једна од етапа на европском путу преостале Србије.
А кад испунимо овај косовски услов, а за њим и све друге услове који ће тек бити испоручени за испуњавање – санкције Русији, на пример, као услов за Кластер 3 – највише чему можемо да се надамо, ако томе можемо да се надамо, јесте другоразредно, получланство у Европској унији. Са обавезама члана, али зато без права члана.
Оно што је у "Франкфуртер алгемајне цајтунгу" недавно отворио Михаел Мартенс кога Срби не знају по добром – чланство Западних Балканаца у Европској унији без права вета, дакле без права гласа – са извесним детаљима допунили су портал "Политико" из Брисела и амерички Радио Слободна Европа.
"Политико", уз покушај да буде духовит, али то сад није битно, пише о платинастом чланству у Европској унији, које би било пуноправно, о бизнис нивоу чланства с нешто ограниченијим правима, и о основном нивоу који, што се тиче права гласа, садржи обећање да ће и тога бити једног дана. Што се на српском каже не липши, магаре, до зелене траве…
У кудикамо озбиљнијем тону то разрађује Слободна (схватите ово у ироничном тону) Европа. Спремност за прихватање чланства без права вета, указују, барем двојица западнобалкансих лидера изразили су јавно – премијер Албаније још раније и председник Србије недавно у краткој изјави за текст Михаела Мартенса – но, важнији од речи које (још) не обавезују ни на шта јесте процес размишљања у Бриселу који стоји иза свега овога.
Под један, како нас обавештава "Слободна" Европа, проширење Европске уније је сада део "геополитичког контекста" њиховог рата против Русије у Украјини. Што значи да желе да регрутују нове чланице за свој рат.
Под два, као главна препрека тој регрутацији нових чланица Европске уније за рат против Русије истиче се њихово право вета као (евентуалних) пуноправних припадника Европске уније. Зато што би имале право да уложе вето на рат.
Па отуда и дотична генијална идеја на којој – зато је тако генијална – према открићу "Слободне Европе" ради Марта Кос, а није гадљива ни Урсула фон дер Лајен: да се вето садашњих чланица на пријем будућих чланица превазиђе тако што ће будућим чланицама бити укинуто право вета. То јест, право гласа.
Уосталом, као у случају сваке регрутације за рат, па и за овај њихов рат против Русије: има да се поступи по наређењу, а не да се нешто приговара наређењима Урсуле фон дер Лајен и Марте Кос.
Чему води такав европски пут, наравно, није тешко предвидети.
Live
Наш избор
