Ово само код нас има: Традиционални пријатељи Србије
Морам да признам да је мени, као Швајцарцу, концепт „братских народа“ био практично непознат. Када путујем негде, реакције на моје порекло обично су љубазне, али и – као сама Швајцарска – неутралне. И заиста, људи често кажу да међу државама постоје само интереси, а не пријатељства. Само у Србији многи то виде другачије. Зато данас желим да сазнам: Ко је заправо у праву – они који мисле да постоје само традиција интереса или они који верују у традицију пријатељства међу народима? И ко су традиционални пријатељи Србије?
Наравно, не можемо да говоримо о традиционалним пријатељима Србије а да не почнемо од Русије. Тешко је не помислити да у тој вези нема нечег мистичног: баба Ивана Грозног била је из српске племићке породице Јакшић, а руска подршка ратовима за независност од Османске империје забележена је и кроз Чајковског и његов Српско-руски марш. Кроз векове, од два светска рата до стихова Матије Бећковића о својој Вери Павладољској, ова нит није пуцала.
Братски однос између Србије и Грчке не темељи се само на туризму, већ на вековној повезаности – од Крфа 1916, где су Грци раширених руку примили 150.000 изнемоглих Срба, до дана када је цела Атина скандирала: "Срби, ми смо уз вас!" Током НАТО бомбардовања 1999, више стотине хиљада Грка је излазило на улице, блокирало луке, протестовало уз југословенске заставе и чак саботирало сопствене војне базе. Чини ми се да баш у случају Србије постоје духовни, историјски, али и сентиментални разлози због којих сте у разним деловима света вољени као мало који други народ.
