Ово само код нас има: Начитаност и библиотеке
И у Србији, као и у мојој родној Швајцарској, људи воле понекад да побегну од реалности, прошире видике или унапреде сопствене когнитивне способности. Не знам шта ће будућност донети, али чини ми се да ништа од тога није могуће без писмености и воље за читањем.
Зато данас желим да се удубимо у саме корене српске писмености и начитаности – и да видимо да ли су ти корени живи и данас.
Када говоримо о писмености у Србији, готово је немогуће да не кренемо од Светог Саве, оснивача Српске православне цркве и утемељивача српске просвете. Он је својим делима увео српску књижевност у православни културни круг, спајајући духовно и световно знање. Оснивао је школе и библиотеке при манастирима, чиме је поставио темеље писмености који су наживели векове. Управо захваљујући тим темељима, српска књижевна култура преживела је и пет векова османске окупације, када се знање чувало и преносило у манастирима.
Да ли сте знали да у Србији на сваких око 100.000 становника долази готово 32 јавне библиотеке, што је пет пута више него у Немачкој, где их има око шест? Србија данас има најгушћу мрежу библиотека по глави становника међу упоређеним европским државама, а њихов број је чак порастао за 7,6 одсто само између 2021. и 2022. године.
