Ово само код нас има: Сликарство

Ако постоји нека вештина којом се људи изражавају још од праисторије и пред којом често остају без речи – онда је то ликовна уметност.

Зато данас желим да боље упознам шта чини српско сликарство толико посебним – од самих корена његовог настанка па све до савременог доба.

У Србији средњовековно сликарство није само религија, већ прави визуелни архив државности и сусрета различитих светова. Стари Рас и Сопоћани описују се као рана престоничка зона у којој се преплићу источни и западни утицаји. Фреске у Сопоћанима сматрају се врхунским делима византијског и српског сликарства. Студеница иде још даље – говори се о непроцењивим збиркама византијског сликарства и о месту које је директно повезано са оснивањем самосталне српске цркве 1219. године.

Домаћа модерна није настајала као пуко опонашање, већ кроз фигуре попут Надежде Петровић, сликарке и културне пионирке с почетка 20. века, која је истовремено стварала, градила институције и деловала у најтежим историјским околностима. Југославија је затим развила сопствени "социјалистички модернизам", између Москве и Париза, уз снажну државну подршку уметницима и отвореност према свету. Зато се и савремена уметничка сцена у Србији данас не ослања на "таштину празнине", већ на врло слојевито и необично наслеђе.