Џевад Галијашевић: У поход на Блиски исток Америка је кренула одмах после Хладног рата

Америка и Израел остварили су свој вишедеценијски сан и напали Иран. Нису, међутим, очекивали да ће Иран да буде толико спреман.

Колико је опасан овај рат, у "Праву на реч" говори Џевад Галијашевић, стручњак за безбедност.

На Кипру је погођена, британска авио-база одакле су летели авиони који су бомбардовали Иран, помиње се да је погођена и НАТО база у Турској, а Француска и Грчка су решиле да се укључе у овај рат. Да ли је Европа у опасности?

"Ако се укључе Немачка, Француска и Велика Британија сносиће озбиљне последице. Ништа не значе ресурси ових земаља у односу на оно чиме располажу Америка и Израел. Не можете неку зграду у Ирану срушити седам пута, али једном када на Берлин слети ракета из Ирана то ће бити велика претња. Даљина није ни 3.000 километара, а 'фатах 2' лети 10.000 километара. Иранска револуционарна гарда неће ту правити никакве калкулације, јер је питање одбране Ирана да одговорите оном ко вас напада. И очигледно се Техеран припремао за овакав тип рата", каже Галијашевић.

Саговорник телевизије РТ Балкан указује да се Америка од 1990, од када су победили у Хладном рату, кретала у два правца: ка Источној Европи и Блиском истоку.

Иран поручио: Нећемо преговарати са САД

"На Блиском истоку смо имали Пустињску олују, убијање Садама Хусеина, рат против тероризма, Арапско пролеће, рушење режима, убијање Гадафија, окупацију Сирије и то тако што су довели на власт терористе, измишљеног Ахмеда Ел Шару. Глуматало се да је некада био важан, да су га тражили, а у ствари то је био пројекат. Јер, не могу израелски авиони летети и гађати Иран ако не уђу у сиријски ваздушни простор. Ово кретање, преко рушење Јемена, убијања Гадафија, довођење Муслиманске браће на власт у Египту и рушење Мубарака, то је била та путања. Сад је Иран на реду", објашњава Галијашевић.

А на америчком пропутовању кроз Источну Европу, десило се убиство Николаја Чаушескуа и окупација Румуније, унутарпартијски пуч наспрам Теодора Живкова, председника Бугарске, продор и рушење СФР Југославије, као и атентати на многе југословенске лидере.

"На крају видите ход према Молдавији, Грузији, Наранџасту револуцију, Сакашвилија у Грузији, Јулију Тимошенко у Украјини и дошло се до руске границе. То је ту сада заустављено. Ове две линије су црвене линије тог конзервативног народног концепта у односу на глобалистички Запад. Дакле, није Запад јуче кренуо, већ је кренуо деведесетих", додаје Галијашевић.