Сједињене Америчке Државе су изгубиле рат против Ирана, а с њим и глобалну доминацију, исто као што је Велика Британија престала да буде империја после Суецке кризе 1956, каже Стив Кин, истраживачки сарадник Института за стратешку отпорност и безбедност при Јуниверсити колеџу у Лондону.
Генерали се увек спремају за прошли рат, али је овај пут једна од зараћених страна гледала у будућност, рекао је гост емисије "Право на реч" на телевизији РТ Балкан.
"За рат у Ирану се може рећи да је то први рат дроновима на свету и то је потпуно променило игру. Видите како... Као што су ровови били важни за Први светски рат, сада их нема зато што дронови могу да лете кроз ровове. Ратовање се повлачи испод земље", рекао је Кин.
Иран се за овај рат спремао 40 година, а Американци у најбољем случају 40 дана, приметио је Кин, напоменувши да су Иранци производили ракете и дронове, копали бункере у планинама и децентрализовали команду да би преживели америчко-израелски почетни удар.
"Велики део америчких војних расхода... служи да се добију избори, а не ратови", напоменуо је Кин. САД су производиле скупо наоружање намењено да води претходни рат, које сада уништавају јефтини ирански дронови.
Вашингтон је потпуно потценио Техеран, навео је Кин, јер су прошли векови откад су се Американци борили против страног непријатеља за сопствену слободу, па то више не могу ни да замисле.
"Сваки рат у коме се Америка борила, свакако од Другог светског рата, и вероватно рата у Кореји, можете да рачунате као пораз, али овај је највећи досад. Најочигледнији пораз до сада. Мислим да је време посматрања Америке као војно доминантне земље завршено", рекао је саговорник РТ Балкан.
По њему, овај сукоб ће за Америку бити оно што је Суецка криза 1956. била за Британску империју.
"Ово ће бити време на које ће Американци гледати, не само као на крај империје већ и као на крај релативног изобиља у поређењу са остатком света", рекао је Кин.
Како је навео, сада се виде последице америчке деиндустријализације и пребацивања производње свега и свачега у Кину. То је деведесетих имало смисла из перспективе финансијског капитала и профита, али је уништило индустрију која је једној суперсили потребна за одржавање војне надмоћи.
Кин ово види као неминовни исход америчког инсистирања на долару као светској валути после 1945, јер је то створило потражњу за доларима која је индустрију у САД учинила неконкурентном на глобалним тржиштима.
Узроке рата против Ирана Кин види у комбинацији интереса америчке дубоке државе и личних особина америчког председника Доналда Трампа и израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа.
"Мислим да је то била комбинација ционизма, ционистичког уверења да Израел мора да буде једина сила на Блиском истоку... Затим Трамповог уверења, тј. дубоке државе да могу војно да контролишу нафту, иако тродеценијско искуство показује да не могу на тај начин. И Трампове глупости да наседне на Нетанјахуову причу", рекао је Кин.
"То је најгора могућа комбинација идиотлука и глупости и ега, свега тога заједно. И на крају су изгубили рат", додао је.
И Трамп и Нетанјаху су имали опсесију Ираном, која се надовезала на планове америчке дубоке државе да војно преузме контролу над блискоисточним налазиштима нафте, иако им то није пошло за руком прве деценије 21. века и инвазијом на Ирак.
Био је то, каже Кин, "класичан случај превеликог залогаја за дубоку државу".