Протести широм Европе великим делом су последица економских проблема које су погоршали сукоб у Украјини и америчко-израелским напад на Иран, каже Сулејман Ахмед, спољнополитички коментатор из Британије.
"Протести у Француској и Албанији, а видели смо их и у Италији, почели су из различитих разлога", рекао је Ахмед у емисији "Право на реч" са Маријом Кордић на телевизији РТ Балкан.
По његовим речима, док је у Француској је један од кључних фактора незадовољство условима студирања, у другим земљама протесте подстичу "озбиљни економски проблеми".
"Ту је подршка рату између Украјине и Русије. Ту је и подршка геноциду који Израел спроводи у Гази. Ту су и последице мера против ковида. У Британији постоји и Брегзит... Сви ти проблеми су се годинама гомилали и продубљивали."
У Немачкој се осећа и то "што су САД и Украјина уништиле гасовод Северни ток", напоменуо је Ахмед.
Економске проблеме су само појачале последице америчко-израелског напада на Иран и скок цена бензина, а с тим и свега другог.
"Тако су људи у Европи приморани да бирају да ли да плаћају рачуне и станарине или да прехрањују своје породице", каже Ахмед.
Он је напоменуо да је у Албанији ситуација нешто другачија, јер су протести почели због покушаја Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, да купи једно острво код Валоне и тамо изгради хотел.
"Поред тога, Еди Рама је почео да Израелцима продаје делове територије Албаније. Албанци су због тога незадовољни... И страхују да би могли да доживе исто што и Палестинци", наводи Ахмед.
Како је објаснио, легитимне протесте радничке класе широм Европе саботирају "провокатори с левице, они које финансира Сорош" као и они са деснице, у намери да све скрену на причу о културном рату.
"Онда десница стане уз владу јер им левица уништава историју, руши зграде. А левица сматра да је десница уз олигархе, да хоће да их потчини, да их држи за врат", рекао је Ахмед.
Он одбацује тезу да је један од проблема са муслиманском имиграцијом, наводећи да су највеће мигрантске популације у Британији из Индије и Кине, а тек потом из Нигерије.
По њему, Кир Стармер је смењен са функције британског премијера јер није хтео да се придружи рату САД против Ирана и Саудијске Арабије против Јемена, док је његов наследник Енди Бернам сад под притиском да то уради.
"Нема логике да Британија учествује, али она је на то спремна јер је ово, у суштини, рат Израела против Ирана и његових савезника," каже Ахмед.
По њему, Саудијска Арабија је претрпела огромну штету од удара Хута из Јемена, али принц Мохамед бин Салман одбија да потпише споразум постигнут 2022. јер ратује у корист Израела и "зна да је на власти захваљујући САД, МИ6 и Мосаду".
Највећи проблем је што свим америчким савезницима, осим донекле Израелу, понестаје муниције за ПВО системе "патриот", који притом још и нису веома ефикасни. То је, како наводи Ахмед, један од разлога што САД оклевају да покрену нови напад на Иран.
"Очекују напад врло брзо. У стању су највише приправности", каже Ахмед, позивајући се на своје изворе у Ирану.
Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху хтео је да покрене ударе пре избора, али Трамп за то није био спреман, тврди Ахмед, па је зато јавно подржао Нетанјахуову кампању.
"Нема шансе да се рат заврши ове године", тврди Ахмед.
Ако се непријатељства наставе, ирачки покрет отпора је спреман да нападне Кувајт, док би Хути могли да припоје Џизан, Асир и Наџран, три регије које су историјски припадале Јемену пре 1934, а онда постале део Саудијске Арабије.
Повлачећи паралеле између сукоба на Блиском истоку и украјинске кризе, Ахмед каже да сукоб Запада са Русијом није требао да се деси.
"Требало је да поштују договор. НАТО није смео да се шири у Украјину. И не бисмо дошли у ову ситуацију", закључио је саговорник РТ Балкан.