Миодраг Пантовић у "Релативизацији": Поремећај демографске равнотеже у БиХ и ко су били Југословени
Равнотежа у БиХ је започела доласком Аустроугарске, када је, са формирањем првих органа власти 1880-их година, уведен принцип националног кључа, према којем се власт у одређеним локалним заједницама делила се на основу резултата последњег пописа, што је фактички значило да су пописи постајали избори, испричао је гост Љиљане Смајловић
Које су демографске промене и миграције довеле до поремећаја равнотеже између три народа у БиХ — Срба, Хрвата и муслимана, ко су били Југословени и ко се највише исељавао из БиХ за време Југославије?
Ова су нека од питања која је у ауторској емисији "Релативизација" са Љиљаном Смајловић на РТ Балкан разматрао правник и докторант који истражује везу између демографских промена и сукоба Миодраг Пантовић.
Он је истакао да су током 80-их година прошлог века развијене нове теорије у демографији, које су креирали руски научник Петар Турчин и амерички стручњак Џек Голдстон које обухватају две кључне области: теорију демографске структурне равнотеже и теорију политичке демографије.
"Према тим теоријама, друштво се састоји од четири основна елемента: елите, становништва, државе и међуљудских односа", објашњава Пантовић.
Појашњава да су елита у друштву они који управљају, било да су представници власти или привредни лидери.
Пантовић додаје да је кључно да сви елементи друштва — елита, становништво, држава и међуљудски односи — буду у равнотежи, како би се избегли конфликти.
"Ако узмемо у обзир ситуацију у БиХ, где три народа — Срби, Хрвати и муслимани — деле друштвено-политичке ресурсе, равнотежа се може одржати ако раст све три нације буде изједначен у одређеном временском периоду. Поред тога, важно је да буде и изједначена њихова образовна и старосна структура. У том случају, друштво остаје у равнотежи", наводи Пантовић.
Пантовић оцењује да је равнотежа у БиХ започела доласком Аустроугарске, када је, са формирањем првих органа власти 1880-их година, уведен принцип националног кључа.
Према овом принципу, власт у одређеним локалним заједницама делила се на основу резултата последњег пописа, што је фактички значило да су пописи постајали избори. Он наглашава да су овај принцип касније прихватили и комунисти, а да је, на неки начин, био присутан и за време Краљевине Југославије.
Међутим, како каже, проблем овог принципа био је тај што није узимао у обзир велике разлике које су постојале међу народима у БиХ, пре свега у образовној структури.
"Пратећи историјски развој од Аустроугарске, преко Краљевине Југославије до комунистичке Југославије, примећује се да су Срби били први који су приступили савременом образовању и процесу модернизације, па је зато природно што су за време Аустроугарске, Срби, иако су чинили око 40 одсто становништва, били већина у домаћем чиновничком апарату", истиче Пантовић.
Говорећи о тренутку када је дошло до нарушавања равнотеже међу народима у БиХ, Пантовић је истакао да се то десило када су муслимани постали "релативна већина" у Босни и Херцеговини.
Он наглашава да је овај преломни тренутак наступио 1971. године, када су по први пут, након 18. века, муслимани превазишли Србе и Хрвате по броју.
Пантовић, ипак, истиче да, и поред тога што су муслимани постали "релативна већина" по броју становника, Срби су и даље били доминантни по високом образовању, додавши да су пописи из 1971. и 1981. године обухватили и кадрове на руководећим позицијама, из чега се види да су то били Срби, и то до 1991. године.
"Према попису из 1971. године, муслимани су чинили 39 процената, а Срби 37 процената становништва БиХ. Међутим, више од половине високообразованих становника били су Срби, док је проценат високообразованих Муслимана био испод 25 процената", наводи Пантовић.
Миграције
Пантовић истиче да се 1991. године бавио анализом миграционих процеса и наводи да је од укупног броја Срба и Хрвата који су у то време рођени у Босни и Херцеговини, 40 одсто Хрвата живело ван БиХ, око 30 одсто Срба и само 5 одсто муслимана.
Он наглашава да је Француски институт за демографију пре неколико година објавио студију о мигрантским популацијама на глобалном нивоу, према којој је БиХ прва на свету по броју становника који су рођени у њој, али живе ван ње, а овај проценат износи више од 50 одсто.
Пантовић истиче изузетан значај пописа из 1971. године, али и указује да је тада Завод за статистику увео категорију "грађанин на привременом раду", која до тада није постојала, према којој се становништво које се исељавало у иностранство рачунало као стално становништво, што је довело до увећаног броја становника свих република.
Ова пракса, према његовим речима, је трајала до 2001. и 2002. године, када су државе бивше Југославије усвојиле методологију "Еуростата", тако да се становници који живе ван земље више не укључују у збирне податке о становништву.
Говорећи о исељавању из БиХ, Пантовић истиче да је оно било неједнако, при чему су се највише у иностранство исељавали Хрвати, и то углавном у Немачку и Аустрију. Што се тиче исељавања муслимана, он наводи да су они тек почетком седамдесетих година почели масовно да одлазе у иностранство, и то на географски диференциран начин.
Он такође наводи да се, у поређењу са Србима и Хрватима, муслиманско становништво седамдесетих година спорије исељавало из села у градове.
Пантовић указује и на чињеницу да је у Савезу комуниста БиХ било више од 42 одсто Срба, али да је број муслимана између 1971. и 1986. године порастао за 250 одсто, што објашњава почетком масовног образовања муслиманског становништва.
"Број високообразованих муслимана између 1971. и 1991. године порастао је пет пута, односно за око 500 одсто, док је број високообразованих Срба и Хрвата порастао за око 200 одсто", наводи Пантовић, наглашавајући да се тиме створила озбиљна нова муслиманска елита.
Југославија и економска криза
Пантовић истиче да је између 1971. и 1981. године дошло до значајног економског раста у Југославији, што је довело до удвостручавања броја људи на руководећим положајима.
Он наводи да је у том периоду, како је растао број високообразованих Муслимана, број руководећих места пратио овај тренд. Међутим, како каже, од почетка осамдесетих година, нарочито до 1985. године, са економском кризом и стагнацијом, тај тренд је стао, а пораст незапослености био је најизраженији међу високообразованим слојевима становништва.
Држава није могла да обезбеди довољан број руководећих позиција, што је довело до масовног незадовољства.
"Високообразовани, наравно, желе да се запосле и траже положаје, а у том тренутку у БиХ добар део руководећег кадра чине Срби", објашњава Пантовић.
Југословени у БиХ
Гост Смајловићеве је оценио да би се Југословени у БиХ могли назвати термином етнокласа.
"То је ситуација када једна одређена група почиње идентитетски да се осећа другачије, да има другачији идентитет од оног из кога долази, где је рођена, и више се изједначава са својом класом", објашњава Пантовић.
Он истиче да је то била урбана управљачка класа, изузетно млада, додајући да је занимљиво што се, према попису, види да су Југословени у БиХ били специфични по томе што су се оба партнера у браку стопроцентно изјашњавала као Југословене, као и то да су стопроцентно сви били атеисти.
Пантовић наглашава да су 1981. године сви Југословени потекли из српског националног корпуса, а да је између 1971. и 1981. године број Југословена порастао за 280.000.
"Од тог броја свој идентитет је променило око 140.000 Срба, 100.000 муслимана, а само 60.000 Хрвата", наводи он.
Такође указује да је, географски посматрано, југословенство било присутно код босанских Хрвата, али да га у западној Херцеговини готово није ни било, као што тамо није било ни атеизма.
"Ако узмете попис из 1991. године и видите ко су били Југословени и ко су они који су се изјаснили као атеисти, примећујете потпуно поклапање", каже Пантовић.
Он додаје да је на том попису била доминација Југословена у млађим генерацијама, док су међу старијим генерацијама били готово незапажени.
У тадашњој БиХ, 10 одсто деце били су Југословени, иако су они чинили само 5 одсто становништва на том попису, док је просечна старост Југословена била 28 година, укупног становништва БиХ 32, Муслимана 30, а Срба око 35 година", наводи Пантовић.
Live
