Србија и Балкан
Милош Весин у "Релативизацији": Православље дише љубављу, без ње га нема
Права Америка је она рурална Америка која још увек постоји, породична Америка, рекао је гост "Релативизације"
О томе што све више људи у САД приступа православљу и зашто их толико привлачи последњих година, као и о породици, љубави, вери у ауторској емисији "Релативизација" са Љиљаном Смајловић на РТ Балкан говорио је протојереј-ставрофор Милош Весин, умировљени парох јужно-чикашки, професор на Богословском факултету СПЦ у Либертивилу.
Весин је указао на реченицу коју је у САД први рекао мисионар Себастијан Дабовић - да је православље, најбоље чувана тајна у Америци, а на коју је подсетио и један од најпознатијих америчких режисера, Френк Шефер, иначе син једног од најбољих протестантских проповедника, Френкија Шефера сениора, који је прешао у православље.
Он је истакао да ти људи, који су у православљу препознали неокрњени лик Христов и који су свој први сусрет имали са њим у Руској, Грчкој, Српској православној цркви на богослужењу, када су почели мало дубље да се занимају за православље су открили и ону кључну тачку, а то је породица и њену укљученост у православље и обрнуто.
"Ти утицаји су увек ишли у два смера, као што је православље, као што је жива вера утицала на стабилност породице, на формирање једне хармоничне и функционалне породице, тако исто је та породица утицала на православље", објаснио је Весин.
Осврнуо се и на то зашто толико младих људи из генерације Зед осећа привлачност у "конзервативном хришћанству", како је написао "Њујорк тајмс". Весин је рекао да се задржао управо на речи конзервативан, нагласивши да не бежи од ње и да је често помиње и на својим предавањима нарочито у САД и на просторима Западне Европе.
Како је рекао, сви они који су изричито против конзервативизма би требало да се ослободе две ствари у свом животу - то су фрижидер, најконзервативнија ствар у нашем домаћинству, док је друга ствар мобилни телефон и запитао се зар не чувамо малтене све важне податке из својих живота у мобилном телефону.
"Према томе човек би требало да буде доследан користећи те изразе", истакао је он, додајући да је то увек доживљено и представљено у врсти негативне конотације.
"Та омладина која у хришћанству проналази неокрњен лик Христов, долази ту зато што осећа да је на многим претходним етапама у свом животу била изманипулисана. Људи у хришћанству осећају један невероватан, за њих, дах слободе, и заиста је слобода основна карактеристика љубави", рекао је Весин.
Наглашава да уколико православље не дише љубављу, њега нема.
"То рекавши уопште не идеализујем ни једну страну православља. Не постоји ништа што је идеално, већ само што је реално и ти реални млади људи углавном незадовољни оним што су добијали, и у оном вечитом младалачком тражењу, дошли су до православља", рекао је Весин.
Истакао је да је у САД био најкарактеристичнији покрет тзв. духовних крсташа, објаснивши да је он био зачет крајем 60-тих година на западној обали и да су га углавном чинили студенти завршних година студија и млађи професори.
"Неколико хиљада људи је било у том покрету и поделили су се у три групе желећи да пронађу одговор да ли у 20. веку постоји жива непрекинута веза са црквом из апостолских времена. За три године они су дошли до закључка да та веза са апостолским временима постоји и да је она православна црква", испричао је Весин.
Сматра да је данас на неки начин све одређени вид политике.
"Вратимо се на Америку и на претпрошле изборе на којима је Трамп први пут победио, ко је њега изнео на својим раменима? То је био онај библијски појас, средишњи део Америке - конзервативна, радна, хришћанска Америка, јер ни Њујорк, ни Лос Анђелес нису Америка. Њујорк је град за себе и свет за себе, као што је то Лос Анђелес, а права Америка је она рурална Америка која још увек постоји, породична Америка. И један хришћански мислилац је рекао да је данас најугроженија врста у Америци хришћански, конзервативни, хетеросексуални мушкарац", рекао је Весин.
Говорећи о сукобу парохијана Саборне цркве Светог Саве у Кливленду у америчкој држави Охајо, са владиком Иринејем, а после смене пароха, оца Драгослава Косића и томе како се о томе пише у медијима, истиче да је то неутољива жеђ за сензационализмом.
"Све што сам старији и искуснији бежим од сензационализма", рекао је он и запитао се зашто се све мање говори о лепим и добрим стварима којих итекако има, а увек се инсистира на ономе што је лоше или се приказује да је лоше а пре свега је недовољно тачно приказано.
Каже да би о овом инциденту требало да говоре људи који су укључени у то, дотични свештеник, његови парохијани - једни који су за, једни који су против и наравно њихов надлежни епископ.
Истиче да је без потребе дошло до сензационалистичког подгревања тих лако запаљивих неслога.
"Увек смо ми на просторима САД имали и тегоба, увек је тај људски фактор утицао на радосна, па и она мање радосна или тужна дешавања. Зато што је Бог свима дао слободу. Као што неко може да шири мир и радост, тако ће неко услед злоупотребе слободе да шири смутњу", рекао је Весин.
На констатацију да се неки гнев увукао у људе, а одговарајући на питање колико се политичка мржња осећа и у сваком другом решавању спора, гост "Релативизације" указује да се итекако осећа.
"То је другим речима ништа друго него премештање намештаја на Титанику. Ми не примећујемо да смо сви заједно као људска породица један тонући Титаник, одавно смо ударили у санту леда и не видимо куда идемо као свет и као човечанство", сматра Весин.
Основни проблем није у томе зашто се једна група не слаже са другом, основни проблем и суштинско питање јесте зашто се данас муж не слаже са женом, родитељи са децом, браћа са сестрама, указује Весин.
"То је основно питање, ту почињу сви ратови, када решимо тај проблем и када се ту успостави мирољубива коегзистенција онда ћемо лако решити проблем и Палестине, и свих осталих предела и проблем у Украјини, проблем је много, много дубљи", нагласио је Весин.
Како наглашава, та мржња није ништа друго него оно о чему је давно Ерик Фром говорио када је говорио о тзв. процесу обезвређивања и омаловажавања, а то је оно, додаје, што се данас дешава у међуљудским односима.
Live
