Миле Бјелајац у "Релативизацији": Европа је разједињена и нема капацитет да се одупре Америци
Ситуација са Гренландом разоткрила је сву слабост кохезије унутар Европске уније и војног савеза који је реликт Хладног рата, чији крај НАТО можда није ни требало да преживи, оценио гост Љиљане Смајловић
О америчким претензијама према Гренланду, односима САД и Европе унутар НАТО-а, слабљењу европског суверенитета, геостратешком значају Арктика, ресурсима на морском дну Гренланда, улози Русије у Северном ледном океану, као и последицама сукоба у Украјини по јединство Европске уније, у ауторској емисији "Релативизација" Љиљане Смајловић на телевизији РТ Балкан говорио је историчар војно-цивилних односа др Миле Бјелајац.
Иако се пре неколико месеци говорило о могућем сукобу Европе и Русије, испоставило се да европском суверенитету данас више прети Америка, оснивач НАТО-а, која отворено показује претензије према Гренланду.
Бјелајац је подсетио да је америчким притисцима изложена и Канада, као и да су раније Трампове претње Гренланду деловале као "згодна досетка", али да то сада постаје реалност.
"Ситуација са Гренландом разоткрила је сву слабост кохезије унутар Европске уније и војног савеза који је реликт Хладног рата, чији крај НАТО можда није ни требало да преживи", оценио је Бјелајац.
Указао је на то да се Америка повлачи из Алијансе, док Европа више није у стању да буде кредибилан фактор одвраћања, односно да своје претње претвори у конкретну моћ.
"Само према неким слабијим земљама, као што су оне на Балкану", каже Бјелајац, док, како оцењује, "упркос тврдом ставу и тврдњама појединих европских земаља да би Гренланд браниле и оружјем, Европа нема капацитет да се одупре Америци."
Ипак, додаје да Трамп сада мора да процени да ли треба да уђе у тај сукоб, јер би, према његовим речима, напад на Гренланд представљао глобални скандал прве врсте.
Сматра да Трамп не жели отворени сукоб и да је већ постигнут договор између европског дела НАТО-а.
"Нека врста modus vivendi могла би бити подизање неколико већих америчких база, поред мањих које су већ тамо", додаје Бјелајац.
Наглашава да је у садашњим условима када међународно поморско право више не важи, геополитика веома важна за све државе, истичући да је Русија одавно предвидела промене на Северном ледном океану и да се на време припремила за њих.
"Изградила је базе и импресивну флоту од 48 ледоломаца, који омогућавају пловидбу од Пацифика до северног Атлантика, скраћујући пут за све врсте транспорта, па и извлачење ратне флоте на сигурнија мора", указује Бјелајац.
Гост Смајловићеве истиче да, поред изузетно важне геополитичке позиције Гренланда, још већи значај имају ресурси на његовом морском дну, пре свега ретки минерали за које су заинтересоване бројне државе.
Гренланд има површину од 836 хиљада квадратних миља, што значи да је већи од Француске, Велике Британије, Шпаније, Италије и Немачке заједно, а уколико би Сједињене Америчке Државе преузеле контролу над њим, то би била највећа територијална аквизиција у историји САД.
Бјелајац је оценио да би, с обзиром на све наведено, преузимање управљања над Гренландом од стране САД за Америку представљало велики геополитички и економски добитак.
Одговарајући на питање да ли ће Трамп ове године присвојити Гренланд, он наводи да је могуће да се председник САД определи за стратегију "малих корака", што подразумева најпре јачање војних база, а потом даље потезе. Он верује да ће Америка повећати своје војно присуство на острву, али да га неће формално присвојити.
С друге стране, Европа, која је разједињена и ни војно ни политички није спремна за сукоб са Америком, ће настојати да избегне већи конфликт са САД, јер, по његовом мишљењу, из ирационалних разлога и даље инсистира на прокси рату у Украјини.
Наводи да у самој ЕУ постоје евидентне поделе, јер је, поред неколико источних земаља, и нова власт у Чешкој најавили обустављање финансирања Украјине из буџета, што је прошле године износило око 800 милиона евра.
"Чешка је била финансијска и логистичка база преко које се вршило плаћање и промет муниције и других средстава за Украјину, што је такође обустављено", каже Бјелајац, додајући да Европа мора да се снађе ако заиста жели да, како декларативно тврде, подржи Зеленског.
Истиче да би, да нема снажне русофобије у Пољској, по проценама аналитичара и та земља већ била у истој "корпи незадовољних ЕУ држава", које постављају питања о оправданости наставка рата у Украјини.
Он такође упозорава да Украјина покушава инцидентним ситуацијама да увуче Пољску у рат, и напомиње да је Пољска стуб НАТО-а.
"Пољска има армију од 300.000 људи, тамо се налази сва логистика за потребе Украјине, сервиси за поправку опреме и најфреквентнија путна и железничка мрежа", указује Бјелајац, оценивши да ни Пољска, упркос томе, није спремна за сукобе и да ће, по његовом мишљењу, задржати присебност и неће дозволити да буде увучена у сукоб.
Шта и ко може да заустави Трампа
Бјелајац је истакао да, с обзиром на то да Европа ни војно ни политички није спремна да се супротстави Америци, Трампа може зауставити "дубока држава".
Он сматра да, иако Трамп у првим месецима није слушао дубоку државу, сада изгледа да је морао да направи одређене компромисе и да га, између осталог, делови најјачег капитала гурају да контролише светску нафту.
Додаје да постоји још један елемент на који је Трамп, како каже, можда и осетљивији – његов војни врх, који се супротставља његовој наглој политици.
"Сада се инсистира да Трамп са председничким овлашћењима, не може да започиње интервенције и ратове без сагласности Конгреса", указује Бјелајац.
Наглашава да остаје питање да ли ће и Трамп, бранећи се као што је то некада чинио Клинтон, из личних разлога уводити САД у нове проблеме.
Live
