Србија и Балкан
Мирјана Бобић Мојсиловић у "Релативизацији": "Матрикс" и сатанизација Срба као и пре 30 година
Многе ствари које сада доживљавамо као аутентичне догађаје, у ствари је нешто што је режирано. Режирани догађаји који ће да изазову реакцију, да би та реакција изазвала решење, рекла је Бобић Мојсиловић говорећи о "матриксу" и људима који кроје правац у којем свет иде
Када не буде било сећања, то ће бити крај историје, а светски моћници инсистирају на томе да нам измисле нову историју и нова сећања, истакла је Мирјана Бобић Мојсиловић, новинарка и ауторка великог броја романа.
Мирјана Бобић Мојсиловић је у ауторској емисији "Релативизација" са Љиљаном Смајловић на телевизији РТ Балкан посебан акценат ставила на "матрикс", односно "дугу руку сила зла" које имају за циљ да преобликују свет и потпуно униште хришћанство и хришћанске вредности на којима почива западна цивилизација.
Истиче да велики део тог зла тренутно борави на Светском економском форуму, да су пребогатим секретарима корпоратократије пуна уста борбе за екологију, а да су сви у Давос стигли приватним авионима.
Српска књижевница може се посматрати и као хроничар не само једног времена и великих промена које су се догодиле на овим просторима, него и актуелног тренутка у којем, под палицом западних сила, поново виђамо исте или сличне сценарије из прошлости – сценарије сатанизације Срба због идентичних тема као и пре неколико деценија.
За себе каже да највећи комплимент који може да добије јесте да је потпуно своја, чему сведочи и чињеница да никада није била део система.
"Мислим да су сви други комплименти плаћени нечим страшно скупим. Та слобода да мислите и да кажете то што мислите, и да живите то што мислите, има своју цену. Али данас, као никада раније у историји, када погледамо шта се све дешава у свету, није више био испољен феномен да људи продају своју слободу због удобности", додала је Бобић Мојсиловић.
Како каже, у институцији је провела само три месеца, када је била уредница културно-забавног програма РТС-а после 5. октобра и када је видела како изгледа та постреволуционарна правда – револуције за коју се борила.
Као очигледан пример припадања и онога што носи то припадање издвојила је Холивуд.
"Тачно видиш шта је агенда 'дип стејта' и шта холивудске звезде промовишу ове сезоне. Од става, до геноцида у Палестини, до подршке транс џендеризма или имитација Трампа… Небитно је шта – ко то не уради, може да се опрости".
Говорећи о људима који не штите институције, него своје тренутне или будуће позиције у истим, дотакла се логора у Јасеновцу.
Остала је у шоку што ова власт која се представља као српска није усвојила резолуцију о Јасеновцу, а открила је и да, када је једног историчара питала зашто се изнова и изнова смањује број страдалих Срба, добила је одговор да је "њему мило" јер то значи да је мање Срба побијено у Јасеновцу.
"Историјска наука не треба да се бави тиме шта је њој драже, него да утврди истину, без идеолошког оквира. Зато данас људи не верују институцијама, апсолутно не верују. Зато имаш читаве покрете, милиони људи широм света поново уче историју", каже Бобић Мојсиловић.
Из тог разлога, према њеном мишљењу, владари из сенке желе да комплетно човечанство буде шизофрено – с једне стране од количине информација које имамо, са друге стране од потпуне дисонантности тих информација.
У прилог томе иде и догађај од пре неколико година, када је, према сопственом признању, "надрљала" на једној трибини, рекавши да су "вакцине постале најмоћније политичко средство за контролу малих народа".
"Годину дана пред корону, почиње из нуле кампања за неку вакцину, мислим за бебе, и мене оптуже да сам била против те вакцине. Да ти не кажем шта су писали на Твитеру. Први пут сам у свом животу позвана код иследника у полицију, где сам ислеђивана два сата, јер су ме означили као вођу антиваксерског покрета. Било ми је тада јасно да за један дан могу да униште мој живот. Ко? Па, ови који владају светом. Како владају? Управо тиме што сам ја рекла", истакла је Бобић Мојсиловић.
Међутим, један други догађај деведесетих година обележио је њен живот, када је постала жртва "кенсел културе" и много пре него што је она у ствари настала. Тада је отказана њена емисија коју је заједно са Александром Тијанићем и Драганом Бабићем требало да сними у Сарајеву, а у којој је један од планираних гостију требало да буде Војислав Шешељ.
"У хотелу 'Холидеј Ин', одједном нам јављају да је емисија отказана. Зашто је отказана? Долази неки курир, каже: 'Имате хитну конференцију за штампу у Обали.' Давала сам изјаве да сам мислила да је Сарајево Швајцарска. Долазимо тамо, одједном у публици, а била је препуна сала, видим људе који су ме до прошле недеље љубили и грлили. Видим промењене фаце, мислећи 'шта ће нама четник...'", подсетила се тог догађаја.
Покушала је да објасни да је Шешељ важан саговорник са политичке сцене, као што је требало да буду и друга два госта, да би онда уследила ескалација. Заједничка шетња са Тијанићем завршила се нередима на улицама, демонстрацијама и физичким нападом на такси у који су ушли да би се заштитили.
"Већ сам тада видела промењену атмосферу у публици и да се нешто дешава, али ја нисам хтела да верујем. Ми смо тамо ишли да спасавамо Југославију, а не да правимо рат – то је поента. Очигледно су сви други били за то да се направи рат, ми то нисмо знали".
Добили су полицијску пратњу и тако напустили Сарајево, а иако тада није желела да види у том тренутку, терен је већ био припреман за ратове у БиХ и Хрватској.
"Малопре смо причали о интересима и зашто неки људи ћуте. Није реч само о материјалним интересима. Морални интерес и духовни интерес је да не будеш случајно на погрешној страни историје. То је веома битна ствар. Да будеш уз оне за које процењујеш да ће бити победници – онда не грешиш. Како бих рекла, траје 40 година. Ма не, траје од Другог светског рата. Направило је идеју да је имати дупле стандарде сасвим океј", додала је.
И у Америци је на сопственој кожи осетила како изгледа бити део наратива о Србима терористима, наратива који се дуго и планирано припрема, а као доказ тога навела је наводни геноцид на Маркалама, о којем су сви знали истог дана када се десио.
"Тада сам осетила шта значи 'матрикс', само тада нисам знала шта значи та реч. Имала сам идеју да ме прате и да снимају сваку моју реч на сваком кораку".
И данас је "матрикс" једнако присутан и довео је опет до великих подела у друштву.
"Ми данас у Београду имамо две тако подељене и тако наелектрисане стране, које се толико мрзе. Можда ћу рећи нешто бласфемично, али веруј ми, да сам у време владавине Слободана Милошевића, када смо постојали ми и они, била је једна разлика – мрзели смо се, хтели да га срушимо са власти, писали против њега, али смо сматрали да је природно право да постојимо и ми и они. Данас, обе опције покушавају да вербално, ментално, политички, а понекад и физички, искључе једни друге", подвукла је списатељица.
С тим у вези, навела је српске студенте који су током 2025. године, у више наврата шетали кроз читаву земљу, а онда је неко имао "намеру да у тај покрет ували и оне који одједном помињу Сребреницу".
"Шта год да узмеш, видиш да се поново појављује та агенда. Уместо да се радујемо идеји што имамо генијалну децу, која су спремна да за идеале преврну брда и долине, шта видиш поред тога? Паралелно са тим видиш једну сатанизацију Срба на исте теме као пре 30 година. Исти људи су на сцени."
Закључила је и да су ти исти студенти са српским заставама "трчали у Вараждин из љубави, заведени истом будаластом емоцијом којом сам била заведена и ја".
На супротној страни од студената налазе се "ћацији", за које каже да јој је жао тих људи и да су то потомци оних којима је Милошевић бацао векне хлеба на Тргу републике деведесетих година.
"Ако сам тада имала срца и увида као клинка, да у мом првом роману који се зове 'Дневник једне домаћице', напишем можда и најлепше и најпотресније редове о тим јадним људима које је Милошевић довео на контрамитинг, а којима смо се ми смејали јер су лудо веровали у нешто… Из тог разлога данас не могу и никада нећу против овог јадног народа који нема хлеба да једе… Не могу да им се подсмевам што имају старе капуте или што немају зубе или што су дошли да узму 1.000 динара. То је туга Србије и мислим да морамо да се боримо да Србија више нема ту причу", закључила је Мирјана Бобић Мојсиловић.
Live
