Арно Гујон у "Релативизацији": Запад хтео да демонизује Србе, али истина се коначно пробија
Неки у Београду сматрају да је Космет далеко, а ја сам гледајући из Гренобла сматрао да ту, у нашем дворишту и да морамо да будемо солидарни са народом који је био француски савезник, са народом који је хришћански и који трпи терор због своје вере, идентитета и историје, наглашава гост Љиљане Смајловић
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон је у ауторској емисији Релативизација са Љиљаном Смајловић на телевизији РТ Балкан, испричао да је његов први сусрет са Србијом био 2005. године, када је са братом дошао да донесе хуманитарну помоћ за Србе који су били жртве погрома 2004. године на Косову и Метохији.
"Тамо је још било деце из Обилића која су живела у једној хали. То је мој први сусрет са Србијом", сећа се Гујон, који је у то време имао 19 година и живео и студирао у Француској, у Греноблу.
Говорећи о томе како је осетио солидарност са српским народом на КиМ, Гујон наводи да има више разлога за то.
"Прво, у мојој породици је сачувано француско-српско пријатељство, чували смо тај осећај блискости са српским народом који је био савезник Француске у Првом светском рату, народ који је увек био веран свом идентитету, својим традицијама и који је због тога био бомбардован 1999. године", истакао је Гујон, додајући да су његови родитељи били против бомбардовања и да се сећа да је то константно била тема у његовој кући.
Испричао је да је његов отац, како би направио баланс између пропаганде која се могла чути у француским медијима и школама, увек говорио у суперлативу о Србији и Србима, те је на тај начин развијао однос блискости са српским народом код своје деце.
"Када су 2004. године били антисрпски погроми на целом Косову и Метохији, са братом сам гледао те стравичне слике цркава и манастира у пламену, људе који беже без ичега, и пожелели смо да нешто конкретно урадимо, а не да само немо посматрамо тај ужас који се дешава у центру Европе у 21. веку", наводи Гујон.
Додао је да поједини људи у Београду кажу да је Косово и Метохија далеко.
"А ја сам у Греноблу сматрао да је Космет ту, у нашем дворишту и да морамо да будемо солидарни са народом који је био наш савезник, са народом који је хришћански и који трпи терор због своје вере, идентитета и историје", наглашава Гујон.
Он је нагласио да је у то време залагање за Србе било политички некоректно, нарочито јер су Срби били демонизовани деценијама.
Илуструјући колико су Срби били демонизовани, испричао је да га је чак и један пријатељ питао зашто жели да помаже баш Србима, када су они "монструми".
Гујон је објаснио да тада није имао намеру да оправдава своје поступке, јер није сматрао да треба да се правда људима који нису желели да разумеју. Међутим, касније је људима у Француској објаснио какву је ситуацију затекао и с којим проблемима су се Срби суочавали.
Он је нагласио да су медији на Западу створили слику у којој су Срби представљени као они који су одговорни за ратове, етничка чишћења и нетрпељивост, док је на лицу места, какао истиче, било очигледно да су Срби били жртве.
Гујон подсећа да су српска села била порушена, њихове цркве спаљене, а да данас Срби живе у енклавама.
"О томе се није говорило, јер је истина била сакривена – није одговарала мејнстрим медијима и званичној политици западних земаља, а ми који смо говорили истину били смо демонизовани", наводи Гујон.
Посебно је нагласио да је био свестан да ће, залажући се за Србе, и он бити демонизован, као и да никада није имао илузију да је свет праведан и да су такозване западњачке вредности истините.
"Живео сам на Западу, одрастао сам тамо и знам како функционише тај свет. Очекивао сам то, јер ако помажете 'ђаволу' из њихове перспективе, сами постајете 'ђаво'", рекао је Гујон.
Наглашава да се на крају ипак показало да су они који су били демонизовани ипак били издржљивији.
"На крају, после 20 година рада, објављивања докумената, документараца, извештаја и књига, показало се да смо били издржљивији ми који смо били демонизовани, као и српски народ, од оних који су нас демонизовали", каже Гујон, додавши да се ово виђење полако пробија и преовладава.
Гујон је напоменуо да сада већ пуни 40 година, а да је своју борбу започео са 19, без размишљања да ће икад тај дан доћи.
"Тај тренутак је на крају дошао, а сада ћемо видети куда нас то води", додао је он.
Констатовао је да, оно што је било несхватљиво западњацима о КиМ када је објашњавао 2005–2006. године, данас много лакше "долази до ушију људи".
"Наша истина се није променила, јер се истина не мења, мења се маркетинг, а истина остаје истина", прецизирао је Гујон.
Гујон је навео и да је тема "хришћанско наслеђе у опасности", коју је обрађена у документарцу из 2016. године, била тешко разумљива 2005. године када је он започео свој рад, али да је, објашњава, касније дошло до прогона хришћана на Блиском истоку и рушења њихових манастира и цркава, што је ту тему први пут учинило видљивом на Западу.
"Схватили су да жртве могу бити и хришћани, док се до тада сматрало да жртве могу бити само одређене националне мањине, за које је политичка борба била оправдана. За друге националне мањине, као што су Срби на Косову и Метохији, то право није важило", наводи Гујон.
Поводом тезе да су православци осуђени на вечиту мржњу Запада, Гујон, који је православац, испричао је да је на друштвеним мрежама добио поруку која је гласила: "Штета што ниси остао католик, да покажемо Хрватима да један католик може да нас воли."
Ипак, он наглашава да је упознао много католика и западњака који воле Србе и поштују Србију.
"Они поштују Србију управо зато што се Срби, упркос тешкој историји – од Отоманског царства, преко два светска рата, до последњих дешавања на Балкану, погрома на Косову и Метохији – боре. Та борбеност, приврженост свом идентитету, култури и вери, опстала је и то је оно што задивљује Западњаке", наглашава Гујон.
Наводи да су такви људи све бројнији јер се и сами суочавају са борбом за свој идентитет и схватају да то није нешто што вам је дато заувек, већ нешто за шта се морате борити.
"Срби су се борили вековима за то, па је то готово усађено у њихов ДНК. Сви су свесни тога, чак и мала деца знају зашто, јер се то преноси кроз васпитање у породици. То је нешто што је изгубљено на Западу", додао је Гујон.
Гујон такође указује да је 80 година мира, као и неолиберализам и глобализам, довело до тога да људи помисле да су "грађани света" и да им је једино важно да конзумирају, троше и зарађују.
"Међутим, сада, када су у опасности да изгубе свој идентитет, они се угледају на народе који су успевали да сачувају свој идентитет. Срби су, број један у Европи по том питању", оцењује Гујон.
Live
