Катарина Антонић у "Релативизацији": Највећа корупција у Србији је "европски пут"

Пут Србије у Европску унију највећа је корупција у овој држави, оценила је социолог Катарина Антонић, која се бави научним издаваштвом у ауторској емисији "Релативизација" са Љиљаном Смајловић на телевизији РТ Балкан.

"Примате мито у виду заблуде о бољем животу, примате мито у виду тога да ће вас неко дословно признати, да сте заслужили, да сте морални, да сте се очистили, да сте цивилизовани, да сте се суочили са прошлошћу... Ми примамо мито да бисмо путовали без проблема, а за узврат дајемо ресурсе, дајемо Косово, мењамо законе буквално их преписујући, не анализирајући да ли су они примењиви на овом простору или нису и дајемо нашу политичку и културну сувереност", истакла је Антонић.

Нагласила је да дајемо нашу економску сувереност тиме што смо препустили све наше главне ресурсе.

Мирјана Бобић Мојсиловић у "Релативизацији": "Матрикс" и сатанизација Срба као и пре 30 година

"Финансије иду ММФ-у и Светској банци, територија иде да се граде западне фирме, радна снага иде њима, капитал иде њима и шта је то него корупција. Онда дође неко и каже да ми не знамо да применимо те законе, да нисмо довољно стручни да их имплементирамо, а не постоји довољно стручан начин да ви нешто препишете. Једноставно постоји културни и класни јаз међу нама, Србија се налази ту где се налази, Запад је, такође, ту где јесте", нагласила је гошћа емисије "Релативизација".

Она истиче да смо ми на том путу који нам нужно ствара проблеме, дели нам друштво на идентитете, људи се свађају око баналности, а да онда дође Запад и плати неку одређену организацију да се тим проблемом бави, да га наводно решава.

"То је један од примера како се налазимо у зачараном кругу", оценила је Антонић.

Како каже, једни исти стварају проблем и једни исти се баве решавањем тог проблема и онда смо у позицији, додаје, да се нон-стоп вртимо око истог и да се ништа не мења.

О родној равноправности

Говорећи о родној равноправости и родно осетљивом језику, Антонић, која за себе каже да је социолог, а не социолошкиња, наводи да за то има више разлога.

"Никако ми нису биле блиске политике идентитета, родно сензитивног језика, политичке коректности, а то је због тога што ме је у највећем делу мог теоријског рада, учења и писања, пракса усмерила на све оне теорије које се баве свим друштвеним и политичким питањима тако што у обзир узимају један макро ниво. Када говоримо о тим теоријама, то су углавном постколонијалне теорије, теорија друге половине 20. века, светског система, теорија зависности", рекла је Антонић.

Наглашава да се те теорије баве свим оним питањима политике или друштва тако што у обзир обавезно узимају контекст у којем се одређена проблематика дешава.

Истиче да се у њеном окружењу људи представљају не користећи родно сензитиван језик, али да, како додаје, није ни феминисткиња, те да јој политике идентитета нису тако блиске, али да јој је једнакост полова блиска, уколико је везана за Народноослободилачку борбу.

"Оно што је мени главни проблем са тим политикама данас јесте што се оне врло често у овом систему заправо користе у сврху западног империјализма. Ми можемо да видимо у Авганистану, у Либији, Ирану, Ираку где се врло често под  паролама борбе за равноправност полова, за једнакост, слободу против диктатуре заправо руше прогресивни режими, не би ли се подредили интересима Запада", сматра она.

Истиче да жене морају да имају иста права, али да оно што је проблем данас јесте што се све своди на пароле.

"Не мора негде да пише жена, да би то значило слобода", истакла је Антонић.

Она наглашава да се десило то да је либерална идеологија "откупила" те проблеме и бави се њима на стриктно одређен начин, а заправо се под паролом свих тих борби гурају њихови економски интереси - у смислу отварања тржишта, да се одређеним питањима бави исључиво на одређен начин и у смислу да се цело једно друштво подреди интересима Запада.

Афера Епстин

Говорећи о афери Епстин, Антонић је истакла да је занима све што се тиче Запада, јер смо ми, како оцењује, прилично под утицајем Запада и све што се дешава тамо се у великој мери извози овде.

Када је та афера у питању, како је рекла, оно што је њен главни утисак је да нам је она показала да, пошто укључује све јако битне личности из свих врста елита, можемо видети да на Западу имамо озбиљну мрежу веза између различитих битних људи, представника капитала, и да је та веза нераскидива.

"Мени је то занимљиво зато што главна тема која је 'увезена' са Запада јесте да је јако битан принцип смењивости власти и то је врло често нешто за шта западне државе критикују мање државе, јер нема смењивости власти, нема демократије. Ми сада овде заправо видимо да смењивости власти нема ни тамо. Мењају се личности, председници и нека најбитнија, најистакнутија лица, али та мрежа капитала заправо остаје иста", приметила је Антонић.

Обрад Кесић у "Релативизацији": Срби и Трамп имају исте непријатеље

Према њеним речима, ова афера је оголила многе заблуде које су везане за Запад.

"Симптоматично ми је то на који начин се о тој афери прича у медијима. Када се у Србији нешто догоди ми волимо да кажемо да се то дешава само код нас, нигде више, а када се на Западу нешто догоди, иде прича: па ово има свуда, код нас је још горе, или кажу: ко зна шта има у Русији или Кини, а ми никада нећемо открити", рекла је она, додајући да сматра да је то велика заблуда.

"Ово, бојим се, има само на Западу, управо због тога што је западни систем кроз велики део своје историје креиран тако да је капиталу дата велика количина моћи и да чак може да утиче и на законе и на прописе", истакла је она.

Напомиње да у другим државама попут Русије и Кине, њихови олигарси, велики капиталисти су ипак на неки начин подређени државним споразумима, док на Западу они, итекако, профитирају од државних споразума.