Мирослав Кочић у "Релативизацији": Како случај Епстин разоткрива дубоке структуре моћи
Када се дубље проуче објављени фајлови, постаје јасно колики је значај овог догађаја и да га треба поредити са неким од највећих догађаја 20. века, оценио је гост Љиљане Смајловић
Случај Џефрија Епстина је догађај који је без преседана у америчкој култури последњих 50–60 година, оцењује антрополог и археолог Мирослав Кочић, у ауторској емисији "Релативизација" са Љиљаном Смајловић на телевизији РТ Балкан.
Кочић, који је докторирао на престижном америчком универзитету у Питсбургу, где је седам година радио као предавач, у свом разматрању случаја Епстин парафразирао је изјаву Владимира Путина о распаду СССР-а: "Ако вам не недостаје Совјетски савез, немате срца, а ако вам недостаје, немате мозга." Кочић у том контексту додаје да је нељудски не реаговати на све Епстинове фајлове као људско биће.
Оценио је да, када се дубље проуче фајлови, постаје јасно колики је значај овог догађаја и да га треба поредити са неким од највећих догађаја 20. века.
Говорећи о могућим последицама након објављивања Епстинових фајлова, Кочић истиче да је "у свету постистине велико питање да ли ће уопште и бити неких последица".
"Непрекидним бомбардовањем информацијама и брзим преласком с једне теме на другу, често се испушта из вида једна веома битна ствар – а то је организација друштва. Како се друштво организује, како се формира моћ, како се стварају и нестају хијерархије и како се доносе одлуке о кључним питањима", наглашава Кочић и додаје да се ради о питањима која су дубоко укорењена у самом темељу људских друштава.
Кочић наводи да, ако посматрамо Америку као једну високо хијерархизовану и бирократску државу, видимо да има чврсте структуре унутар Конгреса, Сената и других контролних органа, где се ствари обављају на стандардизован начин.
Међутим, према његовим речима, сада видимо да имамо једну "телефонску централу" која функционише на једном паралелном колосеку на којем се другачије договарају ствари које су од суштинског значаја.
Указује да је најзанимљивији део то што се ради о истим људима на оба колосека.
Поводом повезаности са случајем Епстин тадашње главне саветнице Обамине администрације у Белој кући, те питања да ли то значи да је и сама Бела кућа укључена у скандал, Кочић истиче да још увек нема доказа за било шта и да ће се видети у ком правцу ће ићи истрага.
Гост Смајловићеве додаје да је већи проблем то што почињемо да виђамо иста имена четири деценије уназад, па се сада поставља питање од када све ово траје и колико је то утицало на различите сфере људског друштва.
"Имамо спрегу енглеске краљевске породице, спрегу америчких паралелних структура моћи, банкарских фамилија и, у задњих двадесет година, високе технологије, које се све преплићу и делују паралелно", указује Кочић.
Додаје да се види један непрекидан низ од прве компаније у којој је Епстин радио са Аднаном Кашогијем, који је био његов први значајнији клијент.
"Ако знамо о коме се ради и у шта је Кашоги био умешан, поставља се питање шта се заправо ту дешава и колико амерички народ има знања и контроле над оним што му се дешава", истиче Кочић.
Кочић указује на детаљ који је за њега био шокантан, да испада да је најактивнији "дописивач са Епстином" познати лингвиста и филозоф Ноам Чомски.
Подсећа да је Чомски активно бранио Епстина још приликом првих оптужби против њега на Флориди, описујући га као "сјајног човека".
Кочић наводи да је тада све прошло "испод радара", јер, како објашњава, у професионалном свету нико то није пратио — тада је све то потпадало под категорију "теорија завере" које нису биле прихватљиве у "лепо васпитаном друштву".
"Нарочито се у науци не бавите теоријама завере, јер се то сматра простаклуком и не узима се озбиљно. Међутим, сада морамо да причамо о томе, јер се појављују неке везе које су много важне, са водећим именима светске науке као на пример, са Ричардом Докинсом, Лоренсом Краусом, Стевином Хокингом ", наглашава Кочић.
Кочић наводи да има много физичара који се помињу у Епстиновим списима, као и да, када се у базу података Министарства правде САД укуца термин "антропологија", излази узнемирујуће много фајлова у којима се види да се Епстин јако интересовао за еволутивну антропологију која се бави развојем људског бића, биолошког човека, а у шта спадају и физичка, еволутивна и бихејвиорална антропологија.
Он сматра да нас та чињеница не упућује да идемо превише у теорије завере, напомињући да бихејвиорална антропологија започиње анализом ловаца-сакупљача и њиховог понашања, посебно у погледу како бирају плен.
Нарочито истиче да је један од највећих корисника те методе "бирања плена" компанија Амазон Џефа Безоса, који је запослио велики број бихејвиоралних психолога и антрополога за развијање алгоритама.
"Двеста хиљада година људске еволуције не може се избрисати преко ноћи. Ми реагујемо инстинктивно, ми смо бића која реагују на биолошком нивоу пре свега. На ендокринолошком нивоу доносимо одлуке пре него што постанемо свесни ситуације у глави. То је оно што ради бихејвиорална антропологија. Она анализира како људска бића реагују у различитим климатским, еколошким или друштвеним условима на биолошком нивоу, што је невероватно искоришћено од стране великих технолошких компанија", наглашава Кочић.
Као пример наводи да је и Твитер на почетку користио управо тај модел подизања кортизола, такозвани модел "60 секунди", како би изазвао толико стресну реакцију да не можете да не погледате телефон дуже од 60 секунди, јер осећате анксиозност изазвану свим апликацијама које се базирају на страху и нелагоди.
Објашњава да се на основу овога може закључити зашто би један инвестициони банкар наручивао истраживања и био заинтересован за овај модел. Истиче да знање о томе како ће неко реаговати на основу начина на који га припремите да реагује, изазивајући лучење одређених хормона, неко на таквој позицији веома добро зна да употреби.
Кочић се дотакао и интернета и указао на то да "људи само имају огромну илузију информисаности, а у су суштини једноставно усмеравани на несвесном нивоу".
Практични циљеви Џефрија Епстина
Говорећи о разлозима Епстиновог улагања у науку и финансирања научних истраживања, Кочић истиче да је Епстин имао практичне циљеве.
"Један од тих практичних циљева је вероватно био да може да усмерава, да користи механизме стреса на људима, јер је био човек који је преговарао на веома високом нивоу са великим бројем људи", каже Кочић, додајући да је и даље нејасно за кога је Епстин у ствари радио.
Подсећа да је Епстин у једном тренутку преговарао са Израелцима и америчким обавештајним службама, па се поставља питање да ли је радио за једне, за друге, за себе или за банкарски сектор, који је изнад свега.
"То су све јако велика питања", истиче Кочић, додајући да је Епстин више пута рекао да су Ротшилди били његов послодавац.
Према његовој оцени, питањем мреже моћи која је настала, нарочито у монополарном свету након 1991. године, требало би да се баве истраживачки новинари и политички научници.
"Имам осећај да се управо ту губи та нит државне контроле, јер је у том тренутку Запад победио, што би Фукојама рекао – историја се завршила", каже Кочић.
Наводи да је ово становиште погрешно јер "историја ипак није била завршена, а заборавили су и колики је свет" и да ту постоје озбиљне државе које су и даље "присутне у соби".
"Данашњи свет показује да постоје три одрасле особе на политичком свету - Русија, Америка и Кина", наглашава Кочић, истичући да је све остало било игралиште за елите, где су могле да остварују свој утицај.
Live
