Свет
Мохамад Садек Фазли у "Релативизацији": Трампу није Америка на првом месту, већ Израел
Од напада на школу у Минабу и убиства иранског вођства, преко новог ајатолаха, америчких база у Заливу и "Бондстила" у Србији, ирански амбасадор у "Релативизацији" износи виђење рата који, како тврди, није сломио Иран, већ га је - учврстио
Док рат између Америке, Израела и Ирана улази у нову, опаснију фазу, а свет покушава да схвати да ли је циљ напада био војни удар, промена режима или потпуна дестабилизација државе, нова епизода "Релативизације", ауторке Љиљане Смајловић, доноси разговор са амбасадором Ирана у Србији Мохамадом Садеком Фазлијем.
Вођен 16. марта, у тренутку када је његова земља седамнаест дана под ударима који су почели убиством руководства земље и 175 девојчица из једне школе у Минабу, гост телевизије РТ Балкан се осврће на један парадокс: Америка је врло брзо утврдила да има прецизан број демонстраната које су наводно убиле иранске безбедносне службе током протеста, међутим још не могу са сигурношћу да кажу ко је власник "томахавка" који је погодио основну школу за девојчице.
"Могу да кажем да је то веома чудно. И прилично је апсурдно од председника Трампа. Већ смо навикли да од њега чујемо разне чудне ствари. Мислим да је много лажи изрекао, не само остатку света, већ и сопственом народу. Човеку који је тврдио да му је Америка на првом месту сада је Израел на првом месту. Те своје лажи изговара једну за другом. Можда је ово још једна. Могу да кажем и да су многи амерички војни команданти потврдили да су Сједињене Државе гађале основну школу у Ирану. И знају да је њихова ракета, нажалост, погодила школу и усмртила више од 170 девојчица. У то нема никакве сумње. Мислим да су недавно и неки амерички званичници признали да је то био амерички напад. Чак је и 'Њујорк тајмс' рекао да је њихова анализа показала да је то била америчка ракета", каже за РТ Балкан ирански амбасадор у Србији.
Фазли разговор враћа уназад, до 1953. године и рушења Мохамеда Мосадика, објашњавајући да је још тада постало очигледно да западне силе желеле иранску нафту, иранске ресурсе и политичку контролу над земљом. Најпре је, из те перспективе, срушен Мосадик, а касније је Исламска револуција срушила шаха и пресекла тај однос зависности.
"Можемо рећи да су од почетка, одавно желели иранске ресурсе, иранску нафту и све остало. Када је недавно Биби Нетанјаху видео каква му је ситуација у Израелу и када је схватио да је дошао председник попут Трампа, ког може да убеди да му испуни жеље, почео је све више да се труди. Нажалост, погрешне препоруке и погрешни савети које су председнику Трампу дали његови саветници такође су их довели до ове погрешне процене. А ово сада је последица те погрешне процене. Чак и многи Американци, наравно, супарници и политички противници господина Трампа, кажу да је то била погрешна процена. Почели су да говоре да је ово дебакл, фијаско за Сједињене Државе. Ни десет дана им није требало да почну да то говоре", истиче ирански амбасадор у Србији.
Три америчке заблуде о Ирану и Иранцима
Мохамад Садек Фазли указује и да су Американци веровали да ће убиство руководилаца и удар на врховног вођу сломити државу и друштво. И ту разговор прелази на појам мучеништва, који амбасадор објашњава као једну од кључних ствари које Запад не разуме. Наиме, у иранској и шиитској традицији, мученичка смрт није крај, нити разлог за повлачење, него део историјске и религијске свести у којој хероји управо кроз жртву постају трајни симболи.
"У нашој исламској култури мученичка смрт не представља крај живота. То није крај свега. Обично хероји у нашој историји, у нашој религији постају мученици. И мученичка смрт је, да тако кажемо, дар од Бога. То уопште није нешто лоше. Могу да кажем да 90 одсто Иранаца жели да умре мученичком смрћу. Зато се не плаше да умру на такав начин. То је била прва погрешна процена. То не значи да тражимо смрт, да је желимо. То значи да никада не одустајемо. Никада не прихватамо оно што силеџије траже", објашњава саговорник Љиљане Смајловић да, упркос напорима Запада да Иранце представе као фанатике, мучеништво у иранском политичком и религијском искуству није позив на самоубиство, него одбијање предаје.
Други важан слој разговора је подсећање да је Вашингтон, односно амерички председник очекивао брз слом Ирана - у првих 20 сати, до отварања продавница у понедељак.
"Кроз читаву историју иранских цивилизација нећете пронаћи пример предаје иранског народа. То је култура Ирана. То је иранска цивилизација. Желим да нагласим да ниједан Иранац не прихвата насилнике. Иранци их не воле. И не само да их не воле него никоме неће дозволити да им било шта намеће силом. С Иранцима не можете да разговарате без уважавања. Мислим да би морали, на основу наше цивилизације, да разумеју да смо ми народ који уважава друге народе света. Али с друге стране, на узајамним основама и ми желимо да други уважавају нас", додаје Фазли.
Трећа погрешна процена или превид је, каже саговорник телевизије РТ Балкан, чињеница да је Иран постао веома снажна држава:
"Нисмо као неки други народи који немају оружје, вољу, потребну опрему... И има нас 90 милиона. И данас је Иран јака, моћна и стабилна држава. И на унутрашњем, па чак и у регионалном смислу зато што смо имали веома добре односе са суседима. Трамп је мислио да може да дође у Иран и да врло брзо изведе нешто слично ономе што се догодило у Венецуели. Да одстрани, да убије високе иранске званичнике и највише заповеднике, па да онда доврши и спроведе свој план".
Љиљана Смајловић отвара и питање о промени реторике из Вашингтона, примећујући да Трамп више не говори са истом сигурношћу о промени режима као на почетку, али амбасадор одговара да то не значи да је та идеја напуштена, већ само да су им ставови и поруке неуједначени.
"Кажу једно, а другог дана друго… То је као… Не знам, као супа. Све је помешано".
Америчке базе и међу њима "Бондстил"
Тема америчких база у Заливу отвара једно од кључних питања овог рата - где се заправо сукоб води и ко су његове мете? Зашто Иран гађа базе у суседним земљама и да ли се тиме шири рат?
Ирански амбасадор одговара јасно: Иран не напада државе, већ места са којих се на њега пуца. Тако и америчке војне базе у региону више нису неутрална инфраструктура, већ активни део рата.
"Ми не нападамо ниједну земљу. Дакле, треба да се зна да Иран брани свој народ, своју територију, свој суверенитет. Чак и пре ове агресије, послали смо веома јасну поруку Сједињеним Америчким Државама, Израелу, па чак и нашим суседима, ако САД нападну Иран, да ћемо ми заправо започети свој чин самоодбране. И то је веома природно. То је законито и засновано на свим међународним законима и правилима. И зато морамо закључити и разумети да се Иран сада брани и да је то по закону. Ту нема сумње. Али када је реч о нашим суседним земљама, морамо рећи, тачније, морам да објасним да су америчке базе, амерички објекти, америчка средства у нашем региону лоцирани у земљама које су нам суседи и они се сви, нажалост, користе за нападе на Иран. Наше ракете не могу да досегну тло Сједињених Држава. Када смо нападнути из тих база, тих помоћних капацитета, војних капацитета САД у нашим суседним земљама, шта очекујете да радимо? Да седимо и гледамо како нам убијају људе из тих објеката? Дакле, бранићемо се и, у том оквиру, нападамо и циљамо само војне базе САД и она средства која припадају Сједињеним Државама", категоричан је Фазли.
Разговор са војне логике прелази на политичку поруку региону: наиме, Техеран већ годинама, открива саговорник телевизије РТ Балкан, упозорава земље у Персијском заливу да присуство америчких база није гаранција безбедности већ управо супротно.
"Одувек смо им говорили: 'Ако постоји било шта што вас брине око безбедности, решење није да се доведу странци, попут САД, да вам они пружају безбедност. Морате сами да обезбедите земљу. А ако постоји било шта што вас брине, хајде да разговарамо, да сарађујемо'. Доктрина Ирана за безбедност целог региона јесте да безбедност одржавају сами народи одатле, саме нације, земље из региона, не странци. У том смислу, упозорили смо друге. Те базе ће бити употребљене против нас, зато морате да поведете рачуна. Знате, радио сам са покојним министром спољних послова, и сећам се, када смо одлазили у посете многим званичницима тих суседних земаља, министрима спољних послова, некада краљевима, некада емирима, да смо разговарали о тим питањима с њима. И износили смо ту забринутост Ирана. Увек су наглашавали да то никада неће допустити, али су експлицитно рекли много пута да, нажалост, немају контролу над тим базама. Када нема контроле, када не могу да им дају дозволу шта да раде, а шта не, како онда могу да тврде да им неће дати да користе њихов ваздушни простор, воде и земљу", присећа се Фазли сусрета са званичницима заливских земаља.
Али овај део разговора не остаје само на Заливу, већ отвара и питање да ли се иста логика односи и на друге америчке базе у ширем региону, укључујући и "Бондстил" на Косову и Метохији.
"Хтео бих да нагласим што се тога тиче - Иран не жели рат. Иран се брани. И не желимо да ширимо рат, али постоји, да тако кажем, основно правило, и овог пута, Иран ће се бранити и циљати место које је употребљено против њега", кратко одговара Фазли.
О једном од најосетљивијих иранских адута - енергентима, гост "Релативизације" прича одговарајући на питање да ли је кључна снага Ирана управо то што може да уздрма светско енергетско тржиште, да подигне цену нафте и тиме политички науди Доналду Трампу у Америци?
"Тај адут нисмо употребили у јунском нападу на Иран, али то је било само из једног разлога: нисмо желели у то време да ширимо област рата. Само због тога. Ако се сада деси било каква промена на тржишту нафте, у порасту цена нафте или било чега сличног, или било какве последице, то није рачуница Ирана и није одговорност Ирана. Можда се може рећи да су то природне последице рата", додаје Фазли.
После Хамнеија - Хамнеи
Део емисије посвећен је новом врховном вођи, ајатолаху Сеједу Моџтаби Хамнеију. Љиљана Смајловић подсећа да је као младић био добровољац у ирачко-израелском рату и да ту црту дели са још неким истакнутим Иранцима, попут чувеног научника Сеједа Мухамеда Марандија.
"Тачно је да је био добровољац, као други млади у Ирану који су учествовали у рату против Ирака, против Садама Хусеина. После прекида ватре, после краја рата између Ирана и Садама, он је започео високо образовање у верској школи и на универзитету. Стекао је висок ниво образовања у обе институције, на оба поља. Истовремено, веома је паметан и био је један од саветника покојног ајатолаха Хамнеија, врховног вође. И у то време, пре мучеништва ајатолаха Хамнеија, помагао је земљи, политичарима и у другим секторима у многим стварима. И познати су му сви документи, сва питања, све у Ирану. Можемо рећи да је он најбољи избор у овој ситуацији. Морамо да обратимо пажњу и на процедуру: имамо Савет експерата, које директно бира народ, и 88 представника народа. Они се састају, имају своја правила, имају свој начин за разматрање ствари. После дуге процедуре, дошли су до закључка да је сада најбоља особа нови вођа Сејед Моџтаба, ајтолах Сејед Моџтаба Хамнеи. То није само моје мишљење, то је и мишљење иранског народа. Погледајте Иран, реакцију Иранаца кад је објављено да је он изабран", објашњава ирански амбасадор у Србији, наглашавајући да његов избор није лични хир нити наследна мистика, већ одлука спроведена кроз систем Исламске Републике.
Нуклеарна бомба није део иранске одбрамбене доктрине
Једно од главних питања, које се у западним наративима стално враћа као главни разлог за напад, јесте нуклеарно оружје. Ауторка "Релативизације" указује на парадоксалну ситуацију - две нуклеарне силе воде рат против једне земље под образложењем да би она могла да развије нуклеарно наоружање. У том контексту отвара и дилему да ли би се, после овог рата, могла променити иранска политика и став према нуклеарној бомби:
"Не. Поседовање нуклеарне бомбе или нуклеарних војних постројења није део наше одбрамбене доктрине. Не желимо нуклеарну бомбу или нешто тако. Кад су САД напале Ирак, то је било 2003. године, зашто су то урадили? Тада су постојали лажни изговори - оружје за масовно уништење. Такође, покушавали су да убеде свет, да ће Иран имати нуклеарне главе, нуклеарне бомбе и да зато треба да га нападну. Сећате се да смо 2015. године потписали споразум са САД, тј. са земљама Е3 плус 3 о нашим нуклеарним питањима. И дозволили смо додатну инспекцију ИАЕА у то време. Чак су нас неке чланице ИАЕА питале зашто смо то прихватили. Одговор је веома јасан. То је зато што смо били сигурни да немамо шта да кријемо", објашњава Фазли и додаје да је америчка тврдња да није било инспекције дуже од шест месеци лаж.
О Ирану и Србији
Новинарка Љиљана Смајловић дотакла се и теме која за домаћу публику није споредна: однос Ирана према Косову и Метохији. Подсећајући гледаоце да Иран није признао Косово као суверену државу, пита амбасадора да ли га грађани Србије питају зашто је Иран помагао босанске муслимане против нас у рату деведесетих?
"Заправо, не бих желео да се враћам у прошлост и да поново отварам историјске теме, али бих желео да нагласим да је став Ирана према Косову заснован на принципијелној политици", каже Фазли.
У овој епизоди "Релативизације" повлачи се још неколико паралела: рат против Ирана повезује се са искуством Србије из 1999, односно НАТО бомбардовањем, а Савет безбедности и Уједињене нације и онда и сада се приказују као поредак који је одавно остао без стварне снаге да заштити државе од великих сила. Пореди се и реакција српске емиграције током НАТО бомбардовања која је била супротна од призора дела иранске дијаспоре у Холивуду и Торонту, која је славила смрт иранског вође и нападе на земљу занемарујући да је у истом нападу смртно страдало 175 девојчица.
"Нажалост, Си-Ен-Ен и многи други медији покушавају да прећуте оне који подржавају владу, а да истакну оне који се противе влади", одговара Фазли додајући да сматра да су таква окупљања организована.
Live
